Употреба речи припалио у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Божич приђе столу, где је било неколико камиша на сребрном тањиру, и поче да припрема два чибука, које је напунио и припалио. Принесе их, затим, Исаковичу.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

СПАСОЈЕ: Нећете ваљда рећи да су и цигарете ваше? (Пошто је и сам припалио и сео.) Хоћете ли хтети искрено да ми откријете своје намере?

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Овај мали ђаво говори нашки као и ми.“ Сердар се бјеше већ разонодио и припалио, те понуди гостима своју дуванкесу. „Вицер“ извади из џепа лулицу, не бјеше у чибуку педао па је наби и припали.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

возит ћемо нешто полаганије! И тако, посједали су у кола, Виктор је сјео за волан, припалио цигару, и цигара није још ни догорјела, а већ су били ту... Али гдје је Звонко? Увијек он некуд шмугне!

У последњи час сјетио се да купи и сноп ракета. Припалио цигару, умотао се у бунду и повикао: „Тјерај!“ Пред самим улазом у село упале се ракете и све оде у један ватромет.

Мало послије него су га унијели у собу, извукао је однекуд скривену цигарету и припалио је. Пркосно, изазовно. Није ни упитао да ли ми то можда смета. Наравно, то би била малограђанштина!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности