Употреба речи припаса у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Не треба!... Овај посао ћу ја сам свршити... Збогом! — Збогом пошао! Он журно узе шару, припаса фишеклију, па замаче у луг. Срце му је лупало бурно, нагло; чисто га је само напред погуркивало.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

” Дан је велики фторник, но сви смо имали различни[х] морски[х] посни[х] припаса, попржених сипа, охтапода, острија и вина довољно.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Ђенерал прогунђа нешто, мајор припаса сабљу, обрну коња, ободе га и брзо це изгуби у шуми. То је било око 9 часова изјутра, а око подне валовита Морава већ

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Истом зора почела бијељети. Помоли' се Богу, па се онда обуко'. Најприје човали чакшире, па чизме пре'о колена, онда, припаса сабљетину, по земљи се вуче, па натуко' шкрљачину, па онда обуко' кабаницу и сапе' златали пуца.

панцијер-кошуљу — неће ми ни она, мислим у себи, бити на одмет — онда обуко' кабаницу, па добро натуко' шкрљачину, припаса' сабљу, а штуц и острагушу пребаци' преко себе, па се врго' ђоги на рамена.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Одјекнули су још и последњи пуцњи, као почасна паљба приликом погреба. А тада, редов Станко Стојановић обриса руке, припаса тесак и у ставу мирно заустави се пред својим командиром. — Господине капетане — глас му је дрхтао. Као да се загрцну.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

“ Па он оде својој танкој кули, сједе мало те се напи вина, па припаса сабљу оковану, и пригрну ћурак од курјака, а на главу калу од курјака, привеза је мрком јеменијом; па узимље копље

Уста Стева на ноге јуначке, и умива своје лице бело, и облачи господско одело, па припаса сабљу оковану, па узима кондир вина рујна, те напија красну славу божју, сретна пута и крста часнога, у свом двору, за

Ни ту није големе невоље, ал' с' опреми црни Арапине из приморје са бијеле куле: он с' обуче у рухо господско, а припаса сабљу оковану, па опреми сиву бедевију: потеже јој седмере колане, заузда је уздом позлаћеном, па привеза чадор у

не доћи, а он оде на танаку кулу, те облачи на се одијело: а на плећи ћурак од курјака, а на главу калу од курјака; па припаса сабљу оковану, јоште узе копље убојито; и он сиђе у подруме Шарцу, потеже му седмере колане; па наточи један мијех

Расрди се војвода сибињска, па припаса сабљу оковану, па се краљу под шатора шеће: „Краљу Ђурђу од Маћедоније, оди, краљу, да се променимо: дај ти мени

“ А кад Ђурађ саслушао речи, проли сузе низ јуначко лице, пак он ђипи на ноге јуначке, пак припаса мача зеленога, пак он брже на чаире трчи, те увати стару бедевију, — нејма каде да седлом оседла, већ се голој на

Бре, да видиш лијепу ђевојку кад обуче ћузел-одијело све у срми и у чисту злату, а припаса свијетло оружје, начини се млада сератлија, а ђевојка и од себе л’јепа!

“ Опреми се Пивљанине Бајо, уд’ри на се свилу и кадиву, пак припаса Ава мача зелена, оба мача од једног ковача; опреми се Његошевић Мато, пак пођоше до два побратима од честите Пиве

На њем нађе три ћемера блага, сва три пуна жутијех дуката; с њег отпаса а себи припаса, пак посједе бијесна путаља, оде право к мору на крајину — у Латине, видат десну руку.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности