Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
овде почива мртав тиосав који је хтео да живи макар претворен у жабу боже прости макар претворен у дрво зелено припев јој улеће облачан ветар у маглу топлих бара једна звезда прастара ту целу пометњу ствара јој стани реци немој гле
и не обилази његова се хумка полако претвара у пут у малом паклу запањених свећа на његовом гробу је мрак припев јој хладан улеће ветар у маглу топлих бара једна звезда прастара ту целу пометњу ствара из овог мирисног неба гле
на висоравни ваздухом намирисани боровим ал крст рашири руке и не да нам даље ни у шуму ни у реку ни у ваздух припев јој плав улеће ветар у маглу топлих бара ово звездано јутро ту целу пометњу ствара јој стани крикни немој гле
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
тојага аков — мера за течност (око 50 кг) алекција (лекција) — наставна јединица, школски задатак алелуј(а) — припев у црквеним песмама аранжовати — уредити, удесити арњеви — покривка на колима асистент — помоћник афера —
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Над гробом су јој дали опело попови, „со свјатими” се ори над млади' гробови'. „Со свјатими” се ори ко припев из раја, напослетку још ђаци отпоју „вјечнаја”.
Да, још је жив! У грудма нам је жив, из речи наших и он говори, уз песме наше припев нам је он; и да му није духа мед нама, помолили би молитвом се том покојних душа цару задушном нек волан прими нашу
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Као писмо прашно, непослато, жути време по клонулој цвасти, делујући пусто, распродато... Но запојмо припев љубичасти (ни ћутање није неко злато) испод мота кад блесну пиластри, уз брегове светлост недељина: Сентандреја,
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ко нас, ко просо, у простору просу?” Понекад, кад ветар свој вечни припев загуди, Луда ми нада за трен испуни груди; Помислим: можда он срећне проводи дневи У подрумима, уз топле, кућне
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Припев који се понавља иза сваког стиха). Паун: (Маше се рукама за траву — као да је чупа). Коло: Пауна нам ноге боле — П
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
обреда девојке певају песму која почиње стиховима: »Биларице било беру На Видовско навечерско« (овај други стих је припев у песми). Обред сваки пут посматра већи број људи (ЗНЖОЈС, 43, 1967, 137 ид). Боб (віціа фаба).
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Она је певала песме у ведре, звездане ноћи, Болно-слађане песме. С румених усана њени' Трепташе чаробни припев: „Ја љубим у самоћи, Пастиру, ходи к мени.“ И пастир иђаше њојзи, занесен мислима сретним, Да вечно остане тамо.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
њих су Татари, Скити и Хуни, А много медовине и узљућеног млека има И просипа се вино; Гојно се слави славље. Припев Умрећемо тихо и мирно За ову ноћ златну, У сапогама сребрним, У кафтанима: За кејове париске, Или за ма шта било; За
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
и иза деветог или десетог слога), и често са „припевом иза сваког, или сваког другог, или сваких неколико стихова“ (припев је од шест, ређе од пет слогова, и „понајвише не додаје стиху иза кога се налази ништа ново, него га само раширује“).