Употреба речи припева у књижевним делима


Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

не мого Слушајућ’ лепе лепоте Где лепо поју девојке, Мед њима моја девојка, Она им песме изводи, У свакој мене припева: “Не дође драги, не дође! Или му коњиц орону, Или га глава заболе, Или му мајка не даде.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Ја се сагох и једва га познадох. — Јес' ти, Јово? питам га шапатом. — Ја. — Шта је? — Славе ти реци јој нек припева Милицу за ме. — Је л' Ђокину? — Ја, прошапта он и одмаче се.

— Припевајте је за Зука, вели њен Гајо. — Нека, нека, прво ћемо тебе за Сандулину Ђуку, одговори му Анђа и припева га за њу, па му се после стадоше смејати, но и он не ћути: — Па што, лепша је од тебе. — Кад је лепша, ти иди њој.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Одвојио се и од куће и од свирача. Сам припева уз нечију тугу или севдах, некад по клупама у парку, или у чамцу на реци, некад по свадбама, а и по кафанама.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Прве су у десетерцу (кратком стиху), с цезуром после четвртог слога, и без припева. Друге су у дугом стиху, најчешће од петнаест или шеснаест слогова, с цезуром после седмог или осмог слога (а ако је

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности