Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Не зна, не зна! Питао сам га ја, па не зна... — Онда нека га припита. И, онда... ала ћемо се провеселити! — рече Крушка, а очи му заводнише.
Пошто прочита молитву, он га припита за грехе. — А грешан сам, оче!... — Знано — незнано, тек сам опет свакојако грешан, јер по грешној земљи ходим.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Јако је падала у очи простота и једноставност живота и обичаја. Ништа нису радили без припита и савета једнога најстаријега, који се, иако су подељени у три куће, сматрао за старешину свију.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Зар не би магаре и само знало ићи? А он му одговори: — Ја знам. А он га опет припита: — А шта гониш на магарету? А он њему: — Богме, ако превали — ништа!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: А где ти је Прока? ГИНА: Он оде у општину да потражи правнога референта да га припита: имамо ли ми права даа се уселимо овде у кућу? АГАТОН: Шта има то да пита? МИЋА: То се само по себи разуме.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Кажем ја: каки одбегла!... Којешта!... Отишла мало послом, нешто да припита за школу, а они: »Одбегла!«... Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати човека...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Погледа, стоји једна пол' окењача, пуна ракије — тако му се учинило — жути се, к'о варбана шљивовица. Припита он једног дечка, нође, да сркне мало, а ови, био нека добричина, па му каже да је то неки зејтин који, с опроштењем,
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: Да одеш одавде право у дућан, па ни лук јео ни лук мирисао. Никоме ни речи о томе. И ако те припита ко: шта мислиш, ко да буде посланик, а ти да му кажеш: шта се то мене тиче, ја гледам своја посла а ког народ хоће тај
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Но што?“ „Окан’о је се, валај?“ Медик извади чибук из уста а зину од чуда. „Ма не рекосте ли да је вјерена!?“ припита он и учини лице још чудноватије, тако да се сви насмијаше. „Ма не рече ли ти, малоприје: онај коме је намијењена?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Сви прснуше у смијех. Буковичанин се усекну са два прста, па опет припита: — Ја? Је ли ја? — Ма ти, оклен си? Шта си дошâ овди? — А јесте ли ви вратри? — Јесмо!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Да се сад, тако увече, уз пут кући, с виђенијим, првим људима који су ту, у својим трговинама, поразговара, припита. Ако је какав намет, порез, кулук, па ако има да се откаже, како да се одговори паши.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” Жив ти Бог, Милане, је ли ти долазио Павле? Код мене, ни да припита. — Био је синоћ колико да отвори и затвори врата... Ама шта је с тим Павлом? Мени је све заплетенији?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— А кад запале ватру, шта ће онда радити? — припита Лазар Мачак. — Нек стражаре и даље, па наиђе ли још која група усташа, нек запале још једну ватру.