Употреба речи припијала у књижевним делима


Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Она сажаљиво отпоздрави па се журно изгуби у оној гомили света шапућући брзо на уво оном човеку уз кога се припијала... „Гле — помисли Јуришић па се наједанпут зверски згрчи — тако ми неба и свих звезда, тако ми моје пропале прошлости

Милићевић, Вук - Беспуће

“ а Ирена је гледала с дјетињим очима које не разумијевају, припијала се уз њезино крило, и наслањала главу на њезине груди, знајући да ови часови које је дијете волило, долазе тако

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Дао сам часну реч... Њена глава била је на мојим грудима. Моје су руке клизиле преко њених рамена. Она се грчевито припијала уза ме, говорећи: — Ви сте разрешени часне речи... Тако ја хоћу, хоћу. Драгиша, схéгі, примите ме.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности