Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Пети, најстарији, преживео их је, да за њима тужи и да другима тугу приповеда. — Дакле, вечити боли, вечите муке! И молери их молују, и списатељи пишу, и људи чују — али се нико противу насиља не
А после чух његов тужан глас где ми у испрекиданим звуцима приповеда несрећу која се догодила: „Грлице, мене су ранили, баш кад сам похару извршио...
Ту је у њему жупанијска столица, ту су оне грозне тавнице о којима сиротиња у дугим зимским ноћима приповеда... Те црне тавнице са својим узаним прозорима издалека се виде; лице им је бело, окречено, али онај који је за њих
Баш пре, кад оно беше свадба врајла-Јуцина, приповеда ми наша госпоја протиница да је у тас бацио два небушена цванцика, а кад му је уочи Св. Николе г.
доктори посведочити; пак и опет гробар што вам печат на надгробној плочи чува, уздрхталим уснама радозналом слушаоцу приповеда: како је једне ноћи видео сабласт, утвару, каквој равне међу живима није нашао... То бесте ви!
Онда се све умири. Тако он то свакоме приповеда. Има те му неко и верује, а неко му се и подсмехне... А он, сиромах, шта ће,...
кап крви наше заклиње пред свемогућим да љуби, где је и она румен на невиноме лицу само љубав, где ти и суза о љубави приповеда!...
— Ох, Милисаве! — рече зажарено девојче. — Ја кад сам код тебе, а мени се чини да и трава о љубави приповеда, да се и небо и земља грле и љубе... Видиш ли оне ситне капљице што, ударајући у шарени шљунак, на обалу скачу?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ђаво један!... Тако заметне шалу да пукнеш од смеха!... А уме, као што знаш, да приповеда, па кад се накани — не проговори недељу дана... Али га Станко није слушао. Друго је њега тиштало.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Госпођица Ана де Доце, већ седа, Чувена са строгих врлина и тона, Окружена јатом дама, приповеда Једну плаву причу из Декамерона.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Износе многе врлине његове, од којих за многе нико живи дотле није знао, а највише зна да приповеда каква Вавика или Бетика, каква Швабица, која се ту нашла и била на услузи збуњеним домаћинима.
Тако је желела и за прво унуче своје, Савичиног много старијег брата, Гавру. Кад се родио, приповеда Палчика, а баба каже: »Фала богу кад сам дочекала унука; сад само молим бога да ме не узме к себи док му баба не
Пред другом кућом опет приповедали о Русима. Један приповеда како су Руси највеће царство, и како са сваким ратују и свакога туку у рату; а бог им помаже јер држе све посте, па
— Дош’о па стао прид мене, — приповеда Савка, али ни налик на онога живог Лалу. А кере залајале из целог комшилука, па лају, лају, а ја и’ растерујем жарачем
А чули смо, — кажу они, — да су сви Иђошани на твоју ворму паметни! А, баш ти фала!« — И тако од ото доба, — приповеда онај даље, — кад си тамо, само кажи да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли свету месечину, и месец
То је иђошко право одондак.« — Тако онај приповеда, а они око њега зинули па слушају; понеки још четврт сата остао са ражјапљеним устима од чуда, све док му нису казали
— Та и досад је било прошевине! Ју, боже, — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори! — Е, ал’ приповеда ми гђа натарошевица... — случајно сам код ње свратила малочас и од ње чула.
стара пословица која вели: »Где има ватре, мора и дима бити«; дакле, да ту ипак има неког ђавола где се толико много приповеда. Сем тога, видеће шта је било и у једној и у другој кући после оног догађаја.
Или приповеда још давније ствари, из времена кад није било порције ни егзекуције, ни трукованих новаца од папира, ни аренде, ни перзе
Па му онда тишим гласом приповеда све што је чуо од Аркадије, а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о скором путовању њиховом, и о оскудици
Баш јој је приповедао нешто о прошлим златним временима, и о негдашњим великим и садашњим малим платама бојтарским. Приповеда јој — иако га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула, па зна напамет — како је пре тридесет година, кад је
« — Па нађи кога, кажем му ја. — »Не могу, — вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра«, — приповеда поп Ћира. — Ао, обешењак један; ама исто се тако и са мном разговар’о! Исто тако! — тужи се и поп Спира.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Презрео је родбину, сирочад, браћа му не смеју праг прекорачити, не да Мица, па цео свет приповеда како је Рогозића зауздала Мица, но он је неприступан, нико му не сме то спомињати.
Сутрадан пуче глас по вароши како Алка Ћирковићка свуд приповеда да јој је баклава промењена, да пита ништа не ваља, премашћена је и бљутава, да нема доста карамфилића, и да је то
Вас женира да подигнете процес за ме против Алке. Знам зашто, ал’ то баш није лепо. О вама и Алки свет свашта приповеда, па због ње и о мени, а ја ништа нисам крива.
Позову се пријатељи Алкини, а непријатељи Мицини. Част веља, а радост велија. Сутрадан се о том по целој вароши приповеда каква је част била код Ћирковића, и свако тврди и доказује да Алка мора добити процес; Мица ће изгубити.
Рогозић се од једа разболи. Мица му не да дахнути, све му пребацује што тако дуго траје и приповеда му шта све Алка против њега и ње говори.
Алка остави након себе диван пород. Тако се живело пре седамдесет година. Давно било, сад се тек приповеда.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И сијасет других измишљотина набраја он и приповеда где год стигне и стане. Понекад изађе и у варош па се поштапље ми нарамљује на силу, и тамо у кафани објашњава као
Африка
То приповеда и Вуије, који је забележио на лицу места (помињано свуда) најлепши црначки еп о борби Сумангурија, Бамбаре, поглавице
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Господар Софра смеши се. Радо слуша о свом богатству, и радо приповеда како се помогао. — Ја сам био сирома’, учио сам и табаклук и трговину. Тешко ми је било до три хиљаде доћи.
Место да армицијаш њих части, они часте армицијаша. Армицијаш добро пије, већ се помало угрејао. Чамча му приповеда шта им се догодило у чарди.
Чамча је све испричао шта им се догодило, па сад код њега пуна кавана, и једнако приповеда. Нешто и додаје, и све тако испада да је правио са својим друговима комедију, али, додуше, не на њихову штету.
Не држи ни шегрта ни газдарице, сам је све. Сам кува, сам чисти. Свак каже да је вредан. Но има једну слабост: увек приповеда о профиту, шта је на сланини и риби профитирао. Зато га назваше „Профит”, „Нестор Профит”.
Профит приповеда како садашњи младићи иду по биртијама, играју карте, бекришу, троше новце, али он — Профит — не иде никуд, ни на бал,
Шамика му се свечано обрече да ће се оженити. Сад опет сваки свој посао гледа. Шамика дође у кавану код Чамче, приповеда шта је видео у Венецији. Сви се диве. Каже шта је јео, све што год Талијани, само не мачке, вране и бумбаре.
Опрости се, седне на кола и врати се. Оцу после приповеда како је код Полачека лепо примљен био, и опет позван, како им је жао што отац није дошао, и поздравили су га сви.
Гдекоји се у игри преметну, и то је занимљиво. Шамика приповеда како је у Венецији играо. Око три сата нека журба, неки се приправљају кући.
Но смрт учини крај, девојче умре. Тако су Шамику већ у детињству женили. Шамика приповеда о том балу као о каквој комедији, и све би добро било, вели, само да није тог „лопова” Перу видео.
У Полачековој кући такође невесело. Отац увек озбиљан, девојка плаче. Дође стриц свећеник, узме девојку на испит, приповеда јој какав би то грех био да она то учини, да се за шизматика уда, и живо јој претстављао, кад умре изван вере, за душу
о женидби мори, а кад дађе међу фрајле, он у тој конкуренцији заборави на женидбу, па с њима „штрика“, „хеклује” и приповеда како је била ова или она у цркви обучена.
Све девојке смеју се. Већ су га и спевале. „Сви се момци оженише, Шамика оста сам.” Шамика опет прави посете, приповеда свуд где је био и шта је радио, и то све искрено. Фрајле имају сад доста с њиме забаве. Опет почиње око њих бајати.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Време у току године када се највише приповеда у нашој сеоској култури јесте зимски период, „од Божића до завршних поклада“.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Писац који приповеда одраслој публици претпоставља даје велики број околности познат, што му дозвољава извесну брзину која је део лакоће и
Поповић приповеда баш тако, о било чему, али први захтев деце и уметности испуњава. Заједно с Ћопићем, иако друкчијим средствима, он у
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он историјски роман схвата не као књижевник но као национални радник: »У историчном роману, писатељ приповеда свом роду на поетичан начин његову историју«, да народ »у својој красној прошлости ужива, и дух му не само не клоне,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Па када ти за аљину од звезда Приповеда, и од тичи гњезда; И о оној љутој гвоздензуби, И јунаку штоно је погуби; О керови и красни коњици, И лаганој по
роге, Сакраше и главу и ноге, А што здраву однесе лубању, Све се сломи амо у пољану, Серашћеру срећу проповеда, Приповеда, за срце уједа. Шкрипи зуби Арслан Солимане: „Ала, Ала, чекај докле сване!“...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Млад је женик пламен живи, гори, збори, приповеда: „Што је теби, злато моје? Што ме сунце не погледа?” „Не питај ме, срећо царска,” невеста се исповеда, „још је Самсон
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Сад слуга мора да има уредну вечеру. СОФИЈА (слеже раменима). МАКСИМ: Дакако! Кувај му само лепо, да те после приповеда, како си добра госпођа. СОФИЈА: Остави се бога ти; та и код мога се оца тако радило, пак је било добро.
ВЕЛИМИР: доста сам приповедао. ЉУБА: Али опет, какви су театри, какви балови? СТАНИЈА: Нећу, нећу да ми приповеда за поганије. ЉУБА (смеши се): Тамо људи једу жабе, је ли, Велимире? СТАНИЈА: Што? Жабе? (Пљује.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СРЕТА: Пело, ти, шта си се удрвенчила? СУЛТАНА: Приповеда се да је официр неки при командирању војске, опазивши изненада свога бившег учитеља, који је строго с њиме поступао,
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
га је предусрео; ја му кажем да му је криво учинио; други показује пресуду, ја кажем да је ствар криво пресуђена; онај приповеда како му нису дозволили писмено бранити се, ја примјечавам да му је криво учињено.
АЛЕКСА: (Еј тужан, та ово се не тиче мене). Господин Вујић, треба знати да се у ствари тек полак случава што се год приповеда. МАРКО: Мени је доста; само ми је жао прстена. ЈЕЛИЦА: А што, татице, зар не да? АЛЕКСА: Ништа, ништа.
МИТА: Он је пензионирати обрштер. ЈЕЛИЦА: Обрштер? То ми није казивао. МИТА: О том радо не приповеда, јер га увек једи.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
“ Старац је недахнимице и са зебњом у срцу слушао шта му приповеда мушица. На крају, признао је, драге воље, да и мушице могу бити од користи на овом свету и да је Бог све што је
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
ГЛАВА ДЕВЕТА У којој је све онако исто потпуна истина као и оно у претходним главама. У њој се приповеда како је Срета кандидовао председника и изабрао себи апостоле нове науке његове, и како је политичка физиогномија села
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ Из (пре-)пуна чанка није греота одсркнути (тј. где има доста, оданде није греота украсти!). — Приповеда се како је архимандрит од некаквог манастира заокупио сиромаха човека, за кога је знао да је мајстор украсти, да му
МАНАСТИРИ СВЕТОГ НАУМА И СВЕТОГ КЛИМЕНТА Приповеда се да су свети Наум и свети Климент дошли на Охридско језеро, да на његовој обали, један према другом, саграде своје
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
доминиканац свира мандолину; Госпођица Ана де Доце, већ седа, Чувена са строгих врлина и тона, Окружена јатом дамâ, приповеда Једну громку причу из „Декамерона.“ Ј.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
многа Оног доба, ког сад више нема, Јавља ми се као бајка бледа; Ја осећам да се прошлост спрема, Да ми, мртва, живот приповеда.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Изванредно је написана монографија Павла Поповића о Горском вијенцу. Богдан Поповић вешто приповеда у књизи о Бомаршеу. И то од њих треба учити и постепено усвајати као културну тековину која се наслеђује и даље
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Замисли, усудио се да тера спрдњу са мном. Убићу га, па нека идем на робију и нека се пише и приповеда: отишла је на робију што је убила зета. ДАРА: Па шта је, забога, урадио? ЖИВКА: Дошао је да ме проси.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
готово све што се у приповедању изблиза опажа, него је и свест њена дигнута до равни на којој се роман као целина приповеда, доведена је у велику близину невидљивог аутора.
(наратору) који је заузео ауторски положај или - што није исто али је блиско - неперсонализованом аутору који приповеда роман као целину.
4 Стога је занимљиво поближе видети шта то и како Софка унапред зна, предвиђа и слути. Нечисту крв, зна се, приповеда невидљиви (неперсонализовани) аутор.
Новија теорија романа прилично је много пажње посветила углу његовога приповедања, и ко га приповеда, да ли у засебноме лику отеловљени приповедач или безлични аутор, и да ли у исповедноме првом или у неутралноме трећем
Темпорална схема приповедања у првој верзији већ нам је позната: на почетку аутор проспективно приповеда о животу остареле Софке, све до тренутка кад се она први пут, након очевога одласка, почиње присећати своје прошлости;
Како то, разуме се, налаже структурна хијерархија. Иначе врло брзо док се приповеда о прецима, протицање времена осетно се у роману успорава чим се пређе на Софкину породицу, на њено детињство и, још
Постоји, напослетку, извесна зависност између места које неки лик у роману има и угла под којим се роман приповеда. Што јето место истакнутије, што је више дигнуто према аутору, утолико јача тежња да се догађаји приказују како их лик
Ко би, рецимо, желео у десетак речи изнети садржај романа, оно што се о Младеновом животу приповеда, опет би најбоље учинио ако би поновио прву реченицу: „Целог живота, увек, само је радио оно што један човек треба да
над њом, Станковић је реченицу по правилу склапао под појачаним притиском призора који се том реченицом описује, приповеда.
Осетно прерушен у безличног хроничара, аутор Андрићеве На Дрини ћуприја, на пример, приповеда узорном синтаксом, која не одступа од норме.
Но пошто је изабрани облик приповедања захтевао од њега да исказ преведе у ауторов говор, јер аутор приповеда, обавио је следеће граматичке операције пребацујући заменичке облике из првог у треће лице: уместо о мојим метнуо је о
у Нечистој крви главна јунакиња има положај који се обично даје приповедачу, мада место ње - али у њено име - приповеда невидљиви аутор.
Петровић, Растко - АФРИКА
То приповеда и Вуије, који је забележио на лицу места (помињано свуда) најлепши црначки еп о борби Сумангурија, Бамбаре, поглавице
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Па што си ми тако сетна, Па што си ми тако бледа? О, кажи ми, шта ти срце — Моје срце приповеда. Каже ли ти миле снове Бујну тугу, слатке ваје, Пева ли ти златне наде И румене уздисаје?
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Вук о свему приповеда мирним, епски незаинтересованим стилом, настојећи стално да одржи став објективног хроничара, чији је главни циљ да
Његови су ликови сложено грађени, с јаким унутрашњим конфликтом између противречних побуда. Приповеда се из велике близине главног јунака, често и из његове свести, што помоћу интроспекције води до најранијих, дубоко
Од свих наших крајева - како је то приметила И. Секулић - нигде се тако предано а одмерено не приповеда као у Босни. Показале су то још усмене приповетке и епске песме у Караџићевим збиркама. Затим Петар Кочић.
Његов оријентални миље мрачнији је и суровији од Андрићевог. Дервиш и смрт (1966) приповеда једно духовно лице, дервиш из 18. в, а Тврђаву (1970) образован човек из 17. в.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Најпосле, гди ни помислио није, нађе драгу своју, која му приповеда своја удивленија достојна страданија. Ту нађу лађу, која ји баш чека да у отечество њиово иду; гди заиста нађу
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кантакузин приповеда како се у том тренутку Момчило са својим људима десио при граду Перитеорију. Смотривши силну савезничку војску,
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
ГЛАВА ПЕТНАЕСТА Она је наставак главе тринаесте. У њој се приповеда како се за тај чудан и многима необјашњив и загонетан догађај заинтересовала и заузела и сама месна штампа, и како је
ГЛАВА ДВАДЕСЕТА У њој се приповеда како се догодило, ама сасвим од речи до речи, по оној бачванској песми, која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо говорио,