Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Господе! Ко, него ти?“ Обично после таквих приповедака ја сам њој давао Касију царицу или Доситијеве Басне, па сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом доктором.
Последњим твојим писмом увераваш ме да из мојих приповедака с Аном нећеш изводити никаких закључака и тражиш само да ти све натанко пишем што буде између нас двога, и подвлачиш
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Неке од српских приповедака Лескин ставља у ред најлепших које у књижевности постоје. Због народних песама Мицкијевић сматра Србе за песнике
Умеју са својих високих врхова показати области, које су имали историјску улогу. Већина јуначких српских песама, приповедака, басни и пословица су неоспорно пастирског порекла, бар у њихову првобитном облику, како их је скупио Вук Караџић.
Треба се само сетити беседника и причала из Љубишиних приповедака и из прича његова Вука Дојчевића. И језик су, причањем и домишљањем да ствари лепо искажу, тако усавршили да је обилат
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
На пример: „Тако ми деце!“; „Пород не одгајила!“ итд. У једној од приповедака Вука Врчевића каже се да је „наша старинска клетва вазда најтежа била: ’Тако ми се не утрло три сјемена: људско,
276. ²¹ Уп. Продановић, Ј., Антологија народних приповедака и осталих прозних народних умотворина, СКЗ, Београд 1951, с. 34; Ђурић, В., Лирика, СКЗ, Београд 1982, с. 508—509.
⁴⁵ Љубоја, Гордана, исто, с. 24—26. ⁴⁶ Љубиша, С. М., Дела, ИИ, Цетиње 1974, с. 60—61. ⁴⁷ Врчевић, В., Низ српских приповедака, Браћа Јовановић, Панчево 1881. ⁴⁸ Вујачић, В.
Ђ., „Народне гаталице (Гружа)“, Кића, 2, Ниш 1908. Ђурић, В., „О народним приповеткама“, Антологија народних приповедака, СКЗ, Београд 1977. Ђурић, В., „Српскохрватска народна епика“, Антологија народних јуначких песама, СКЗ, Београд 1987.
, „Божићне гаталице“, Кића, 52, Ниш 1908. Продановић, Ј., „О прозној народној књижевности“, у: Антологија народних приповедака, СКЗ, Београд 1951. Продановић, Ј., „Клетва у нашој народној поезији“, Књижевни север, 4, Суботица 1928. Проп, В. Ј.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Његова скупљена Дела изишла су од 1858. до 1873. у 8 свезака (1 свеска лирских песама, 2 епских, 4 драма, 1 приповедака). Од важнијих књижевних дела јесте еп Краль Дечанский (Будим, 1846, друго издање 1860) и роман Калуђер (Нови Сад,
Суботић је био један од најранијих приповедача српских и оставио приличан број историјских приповедака, у којима се или описује стари српски витешки живот, са очигледним угледањем на немачке списе те врсте, или се дају
СКУПЉАЊЕ НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА И ПОСЛОВИЦА. — У току свога плоднога живота Караџић је непрестано проширивао круг свога рада.
« У овом издању било је 12 дужих и краћих приповедака и анегдота, уз које је додао и 166 одгонетнутих народних загонетка. Уметничка вредност и оригиналност народних
Уметничка вредност и оригиналност народних приповедака очигледно је несразмерно мања но народних песама. Друго издање, проширено, са 50 приповедака, изишло је у Бечу, 1853,
Друго издање, проширено, са 50 приповедака, изишло је у Бечу, 1853, посвећено »славном Нијемцу Јакову Гриму«. У предговору Караџић и приповетке дели на мушке и
Треће издање, умножено (од 50 приповедака у другом издању овде се попело на 111), изишло је у Бечу 1870, а четврто, опет умножено (70 приповедака и 50 »шаљивих
(од 50 приповедака у другом издању овде се попело на 111), изишло је у Бечу 1870, а четврто, опет умножено (70 приповедака и 50 »шаљивих прича«, заједно са 782 загонетке), у Београду 1897.
јуна 1904. године. ЊЕГОВЕ КЊИГЕ. — Он је врло мало радио у прози: неколико приповедака, од којих је најпознатија песничка легенда Видосава Бранковић (1860), и популарни шаљив комадић Шаран (1864).
збирка лирских Песама. Станоје Главаш изишао је 1878. Од 1876. до 1878. изишле су у Београду четири свешчице његових Приповедака. Целокупна дела изишла су у два маха, 1882—1883. и 1912. у Београду. ЛИРИЧАР.
Он је више писао у прози но у стиху, и за собом је оставио више приповедака но многи други српски писци који су се само приповетком бавили.
Од њега је остало на четрдесет већих и мањих приповедака, од којих извесне, схваћене на широј основици као роман, нису довршене.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
је прочитао прве праве српске народне песме у Вуковом издању, одмах се досетио да у таквом народу мора бити и вредних приповедака.
почев од 8 новембра, Вук је у Додацима за четири броја Давидовићевих Новина Србских у Виени, објавио дванаест народних приповедака, а у додацима за два броја 166 загонетки и одговора на њих.
су ове новине веома ретке, а нарочито њихови додаци, то је у науци настала мала збрка око првих објављених народних приповедака.
Истина, међутим, нешто друкчије стоји. Свој први прилог народних приповедака Вук је објавио у 89-ом броју Давидовићевих новина и то тако што је тај додатак преломљен у облику књиге од осам
Све тачно онако како је оформљено и у познатој првој Вуковој књизи народних приповедака. Управо, та прва Вукова књига народних приповедака и није ништа друго до сепарат из Давидовићевих новина са чијим је
Управо, та прва Вукова књига народних приповедака и није ништа друго до сепарат из Давидовићевих новина са чијим је страница само уклоњено да је додатак Новина Српских.
То уједно и објашњава зашто су тако ретки комплети Давидовићевих додатака из 1821: повезивани су као књига народних приповедака!
Тако се међу веома ретким примерцима прве књиге Вукових народних приповедака могу наћи две брсте: са и без напомене чему су биле додатак.
И зато прва књига српских народних приповедака, она од 1821, и носи с пуним правом име свога аутора: „написао В. С.“ Од нејасне представе о вредности народних прича
Такво његово схватање особито јасно дошло је до изражаја у позиву за претплату на проширену збирку приповедака (издану 1853): „Опростивши се рјечника, не дангубећи ни мало рад сам се трудити еда би јоште што од смрти уграбио и на
Па ипак је широка популарност изостала. И разумљиво. Научни радници у мотивима српских народних приповедака овога избора нису нашли особиту оригиналност; многи су им мотиви већ били познати из средњевековне литературе и код
он на самом почетку свог есеја о прозној народној књижевности, штампаног као предговор његовој Антологији народних приповедака (Београд 1951, издање СКЗ). А такво мишљење заиста није само његово; оно је прилично опште.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
КЊИЖЕВНОСТИ Др Војислав Ђурић АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности
аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Др Војислав Ђурић АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА Садржај БЕКСТВО ОД СМРТИ 2 СОЛДАТ И СМРТ 8 БЕСМРТНИ СТАРАЦ 11 НЕМУШТИ ЈЕЗИК 15 ЧУДОТВОРНИ ПРСТЕН 19 ЗЛАТНА ЈАБУКА
384 РЕЧНИК 385 АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА БЕКСТВО ОД СМРТИ У неком селу живљаше један човек, који имађаше сина Петра.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Овај необичан страх одмах баца извесно светло на један други, женски лик, који се појављује у више приповедака. Приповедач је зове теткицом, уз придевске именице матора и лукава.
која сам применио у приређивању Настасијевићевих сабраних дела проверио сам недавно, кад сам начинио критичко издање приповедака и Дневника о Чарнојевићу Милоша Црњанског. То је други том његових дела, који се појавио прошле године.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Штавише, у једној групи приповедака Станковићев приповедач не само што се појављује као засебан лик, и не само што општи са нама читаоцима, него се обраћа
средишње место у Станковићевоме укупном делу, и дабоме не зато што је њоме насловљена његова ваљда најзначајнија књига приповедака,10 него што нас управо њоме Станковић помоћу неколико карактеристичних поступака уводи у свој особит књижевни свет.
Са Софком као приповедачем. Тим путем, међутим, Станковић није могао ударити, мада иначе има приповедака које су у првом лицу исприповедане.
У критици је рано, већ код првих приповедака, запажено да се телесним покретима - гесту и мимици - даје много места и значаја.
Софке) исто онако као што је то чинио у више својих приповедака. Само што се Коста (или Миле) у приповеткама функционално удваја на приповедача и јунака, а Софка не, будући да улогу
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Почетком и средином 19. века, појавиле су се прве систематски објављене збирке српских народних песама, приповедака, загонетки и пословица, које је Вук Стефановић Караџић сакупио "са топлих усана народа".
усмена традиција уклапа се у међународни систем жанрова и може се поделити на две основне категорије - на категорију приповедака (приче о животињама и басне, бајке, религиозне приче, новеле, шаљиве приче и анегдоте) и на категорију предања
Карактеристика готово свих врста приповедака јесте тенденција ка реалистичности и ка историцизму, чак и у оним облицима који теже уметнички фиктивном, као што је
Вредно је помена да су предања, која су још браћа Грим издвојила од категорије приповедака, нагласивши да су приповетке (Марцхен) поетичније а предања (Саген) историчнија, тек средином овог века ушла у жижу
Већ у Рјечнику 1818. године Вук објављује више од двадесет шаљивих приповедака и предања о функцији објашњавања појединих речи, да би како и сам каже, "показао шта народ о ријечи којој мисли и
У предговору збирци приповедака из 1821. године, која је изашла у Бечу, у подлиску првих српских књижевних новина, прошириће своја размишљања:
). Она су жанровски хетерогена, у њима има анегдота, басана (омиљена Доситејева форма), приповедака, понекад стихова, у једном случају чак и драма (Лесинг), затим моралних есеја, философских трактата и др.
темпераментним полемикама о језичким питањима, у описима народног живота у Српском рјечнику, у стилизацији народних приповедака, у преводу Новог завјета (српска Библија, у Вукову и Даничићеву преводу, најлепши је споменик српскога на народној
значајне радове из медицине, он је слично осталим био поклоник патријархалног света и његових вредности и у неколико приповедака дао је породичне драме, у којима међусобна љубав и солидарност надвладавају деловање деструктивних сила.
поетском снагом у дочаравању амбијента и атмосфере те великом брижљивошћу у изграђивању композиције и стила својих приповедака.
Он је творац српске психолошке прозе и, с девет приповедака, колик оје успео да заврши, које су скоро све ремек-дела ("Први пут с оцем на јутрење", "Ветар", "Све ће то народ
међу којима се издваја хумористички роман Бакоња фра-Брне, о животном путу једног католичког свештеника, као и више приповедака из далматинског и београдског живота.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Бор је истакнуто сеновито дрво. То веровање нашло је израза у неколиким мотивима из народних песама и приповедака. У неким српским приповеткама типа гоњене жене (СЕЗ, 41, 243, №63; Софрић, 28) из убијене царичине деце изникну
6, 63; μήλω βάλλειν ‹= бацање јабуком› и Е. Рохде, Дер гріецх. Роман3, 49 ид. Упор. такође И мотив из народних приповедака да се девојка на свога изабраника баца јабуком, нпр. БВ, 10, 1895, 172; Вук, Пјесме, 1, 394).
Са ј. као символом плодности стоје у вези, свакако, многи свадбени обичаји, али се ова њена природа још јаче види из приповедака где је реч о партеногенези ‹СЕ3, 41, 598; упор. РГВВ, 17, 1 (Цлемен), 147›. Ј.
Постоји, најзад, и травка за којом су чезнули и тражили је многи јунаци из епских песама и из народних приповедака; то је травка живота. Ту травку познаје змија, која је ,лукава мимо све звери пољске̓.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
века препознатљива је по издањима народних песама и приповедака Вука Стефановића Караџића. У овом периоду повећава се број издатих дела за децу, али је (изузев Вукових збирки) реч о
“, „Направићу шајку“, „У гори“, „Шалајдалајданом“, „Гусле моје јаворове“. Написао је и спев Краљевић Марко, неколико приповедака и драма, преводио мађарске и француске романтичаре.
Рођен Иво Андрић Петар Деспотовић: роман Две лажне златице Душан Ђурић: Неколико приповедака за српску младеж 1893. Покренут први лист за омладину средњих школа Књижица у Нишу Покренут поучно-забавни лист
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Култ Немањин нарочито су ширили његови синови Сава и Стефан Немањић. О Сави има више песама и много приповедака. Он је био вишеструко значајна личност: први српски књижевник, активни учесник у многим политичким догађајима,
је хитар, лукав, домишљан, неустрашиво безбрижан и помало шерет као они познати и омиљени народни типови из народних приповедака.
Роксанда је стајаће име за жене висока рода. Неки мисле да је ово име ушло у наше народне песме из средњовековних приповедака о Александру Великом, чија се жена звала Роксанда.