Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Постоје разлике у мелодијама које одају нарочиту осећајност једног становништва. Напослетку, већина јужнословенских приповедача је такорећи фотографисала народни живот. Најдаровитији међу њима су одлично запазили особине неких етничких група.
По овим су цртама слични Црногорцима, али само са још више опорости. Неки од приповедача, родом из Лике, нарочито Буде Будисављевић, јасно су истакли ове одлике, у којима се, рекло би се, запажа утицај
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Суботић је био један од најранијих приповедача српских и оставио приличан број историјских приповедака, у којима се или описује стари српски витешки живот, са
— Јакшић је не само један од највећих лиричара и првих драматичара српских него и један од најранијих и најплоднијих приповедача српских.
од почетка шездесетих година па све до смрти, нарочито седамдесетих година, када је важио као један од главних приповедача српских.
Иако је Јакшић написао велики број приповедака, ипак га не треба узети као правог приповедача. Он је тај посао радио само узгред, често ради личног и политичког обрачунавања, готово увек по наруџбини.
— Поред ранијих песника, Матије Бана, Меда Пуцића и Јована Сундечића, Далмација даје и једног приповедача, Стјепана Митрова Љубишу. Љубиша се родио 29. фебруара 1824, у Будви, у Боки Которској.
Љубиша је романтичар, али засебне врсте. Он не подражава књижевну сентименталност и фантастичност ранијих приповедача српских, васпитаних код слабих немачких писаца; он је романтичар »Вукове школе«, са нешто угледања на талијанске
дела чине утисак послова једног скупљача народних речи и описивача народних обичаја, и чине прелаз од народног приповедача ка уметничкој приповеци. И његове приповетке имају све врлине и мане народних умотворина.
интересовања, врло сличне приповеткама Стјепана Митрова Љубише, али са још мање уметности но у бокељског приповедача.
Тај стил, старински китњаст, цветан и поетичан, у широј књижевној публици сматрао се као главна одлика Мијатовића као приповедача.
Он тада почиње преводити, међу осталима и американског приповедача Брета Харта. Тада наилази на свој узор, на аустријског приповедача П. К.
Тада наилази на свој узор, на аустријског приповедача П. К. Розегера, који је са успехом сликао живот тиролског сељака. Он га преводи и почиње га подражавати, његова сеоска
приповедака, што не чини ни једну приповетку на годину, и што сведочи о слабој продуктивној снази Глишића као приповедача. Али ако Милован Ђ.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
од самога себе, како је био упамтио да су се причале у Тршићу; затим, од других многобројних казивача и приповедача. И као што је радио са оним добијеним од Вука чобанина, чинио је то и са овим другим: размишљао и речи намештао,
Он као јака црвена нит, или као ненаметљив али присутан и осетан призвук, проткива цео опус народног приповедача. Такав стваралачки поступак и хуманост која га носи увек ће налазити пута ка људском срцу.
смо настојали да одржимо као везивно ткиво у нашој Антологији, то је развојна нит мишљења и богаћења мотивима народног приповедача, разуме се онако како на тај процес ми гледамо.
16. МИЛОШ И ДИВОЊА: Забележио Воркапић од приповедача Петра Вучковића, младића из Трновца (срез Глина). Објављена у зборнику Српске академије наука, 1927 (остали подаци као
40. БОЉА ЈЕ ДОБРА ШТЕДЊА НО РЂАВО ТЕЧЕЊЕ: Забележио у Требињу Вук Врчевић од приповедача Дервиш-Асана Аџовића и објавио у својој другој књизи народних приповедака, 1882. 41.
51. МЕЂЕД, СВИЊА И ЛИСИЦА: Забележио је Вук Караџић по казивању свог певача и приповедача Тешана Подруговића и објавио је прво у Додатку Српских новина; число 93, 29 новембра 1821; а потом у својој првој
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А ватра пуцка и греје, звони једначит глас приповедача, а тамо са друма чује се крчање пуних кола и суморно извијање сетних »двојеница«.... Сунце се смирило.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Тамо има деиктичко значење: упућује на место где је кућа, а оно је удаљено од приповедача. Али код Станковића тамо има и допунско значење: означава простор на ивици вароши, а она се тог места плаши.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
И ваљда из те за нас немерљиве, али за Станковићевог приповедача и мерљиве и знане разлике између онога што ликови пред блиским људима желе показати и што им се нехотично отима,
При томе се у доживљају лика - па и приповедача - влажно, хладно и тамно контрастира са позитивно вреднованим сувим, топлим и светлим.
Човек би се овде могао присетити Станковићевог приповедача из Старих дана, кога ликови зову Миле; рецимо у часу кад сустопице прати Томчу и - како је раније већ истицано - у
грађена као ниједан други Станковићев лик, Софка има у себи нешто од дечје устрепталости, од осетљивости малог приповедача из Старих дана и Нашег Божића. Отуда и њени - неочекивани и неочекивано јаки инфантилни страхови.
Отуда и њени - неочекивани и неочекивано јаки инфантилни страхови. Из доживљаја дечака приповедача изворно потиче и осећање сигурности у меком, топлом и утутканом кућном простору.
Него, штавише, веома подсећа рецимо на главног јунака - у исти мах и приповедача - Косту из Увеле руже, за кога се одувек држало да је у високој мери аутобиографски лик.
Најзад, мајка кришом на капији сустиже приповедача и испитује га да му Мита можда није поверио своју болест, јер: „- Ништа он неће да каже. Само тако ћути.
211 Неименовани сабеседник, који приповедача Косту назива својим пријатељем, очигледно служи као сенка ауторова. Сенка, сем тога, која у лику сабеседника служи и
Само што се Коста (или Миле) у приповеткама функционално удваја на приповедача и јунака, а Софка не, будући да улогу приповедача у роману преузима аутор.
Само што се Коста (или Миле) у приповеткама функционално удваја на приповедача и јунака, а Софка не, будући да улогу приповедача у роману преузима аутор.
213 Он има, као што је познато, улогу приповедача (наратора): у првом лицу приповеда роман, и то у облику дневничких записа једног уморнога, болесног и резигниранога
рећи, пропушта кроз ритмичко устројство стиха, дотле се овде пропушта кроз троврсни медијум: или кроз аутора, или кроз приповедача, или кроз неки од ликова. Не постоје, према томе, ограничења само у стиху и песми, него исто тако у прози и роману.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Вук прича као непристрасни сведок а Прота као ангажовани учесник устаничке епопеје. Он пише стилом надахнутог усменог приповедача, код кога има једноставности и наивности али, исто тако, тешке животне збиље, историје, размишљања, хумора.
У последњим деценијама прошлог и у првој деценији овог века Србија је била земља приповедача. Они су долазили из разних крајева носећи са собом своја регионална обележја.