Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
добри радови, већа новела Буњевка и роман Два идола (1851—1852), најбоље ствари које је он написао, најзначајнији приповедачки покушаји у српској књижевности у половини XИX века.
ПРИПОВЕДАЧ. — Милићевић се бавио и приповетком, и његов приповедачки рад у тесној је вези са његовим историјско-етнографским и васпитачким радом.
тим пријемом, као и једном похвалном оценом хрватског романописца Аугуста Шеное, Милићевић је продужио започети приповедачки посао.
Зато су његове приповетке драгоцене за филологе, али уметности има врло мало, и прави приповедачки таленат се не види. Те приповетке су у своје доба доста читане, и да су се раније јавиле вероватно да би се и задржале
је релативно најбоље у његовој књижевној делатности, и што га спасава од заборава, то је његов готово тридесетогодишњи приповедачки рад.
Иако су те приповетке биле радо читане, Мијатовић је за неко време напустио приповедачки рад и сав се бацио на науку и политику, уносећи и у те послове увек много романтизма и реторике.
Деведесетих година излазе главни његови приповедачки послови: Иконија везирова мајка (Београд, 1891), Рајко од Расине (Београд, 1892), Кнез Градоје од Орлова Града
Али његов приповедачки глас ствара се тек од 1885, после успеле приповетке Јоле. Он налази свој пут, и почиње сликати сремско село онако као
У Преодници је изишла и прва његова оригинална прича Ноћ на мосту. Али главни његов приповедачки рад отпочео је у Отаџбини од 1875.
зна све (1890). Српска књижевна задруга издала је, у две књиге, 1898. до 1899, сав његов приповедачки рад, не само свршене приповетке но и одломке и нацрте. 1912. изишло је у Београду друго целокупно издање његових дела.
ОПТИМИСТ. — Са његовим традиционализмом и морализаторским склоностима стоји у вези и његов велики приповедачки оптимизам. Он није могао остати у својој првобитној жељи да стварни живот слика онакав какав јесте.
Када је 1880. покренут у Задру Српски лист, он му је постао ревностан сарадник. Ту је 1881. године штампао први свој приповедачки оглед Наши просјаци,105 и отада почиње његова плодна књижевна активност.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Имао је изванредно добро памћење и изванредан приповедачки дар. Говорио је као гуслар. Не само да је врло сликовито описивао шта се збивало у Аустрији и Русији у време
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Његов богат приповедачки опус разнолик је и тематски и морфолошки. Али нема екстремних решења, ни експеримената, Андрић иде у ретке писце који