Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
“49 Ништа нас не спречава да у приповедачу препознамо младог песника Растка, зеленооког и риђокосог, на једном од париских тргова.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
је да јунак унапред све може знати и све предвиђати што ће се касније у роману десити само онолико колико је примакнут приповедачу (наратору) који је заузео ауторски положај или - што није исто али је блиско - неперсонализованом аутору који
а чини се да је доцнија анализа то и потврдила, у Нечистој крви главна јунакиња има положај који се обично даје приповедачу, мада место ње - али у њено име - приповеда невидљиви аутор.
Добија се нешто попут текста у тексту. И ако кажемо сада, сасвим условно, да први текст припада Црњанском приповедачу (оличеном у Рајићу), онда други припада песнику Суматре (оличеном у Чарнојевићу).