Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
и задубила се у посао, кад се наједаред трже, јер засикта стари гусак иза њених леђа на госта који се (после дужег приповедања поп-Спириног о томе како је скинуо сав дуг с куће) већ приближио, стао и, скинувши шешир, клањао јој се.
Службеница! ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА У којој је сав онај »рест« Габриелиног приповедања који није могао стати у главу тринаесту. У њој ће, дакле, читалац сазнати још неке подробности које се односе на онај
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
, „Народне празноверице у Копаоничким селима у Ибру“, ГЕМ, 11, Београд 1936. Милошевић, Нада, „Структура предања и приповедања о прорицању судбине при рођењу“, Работата на 13 конгрес на сојузот на фолклористите на Југославија, Скопје 1968.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
израза и апстракција одлика је сваког бољег стила: конкретност ситуације или слике једно је од начела језгровитог приповедања и згуснутог стиховања.
фрагментарно, делује једном чистотом звука која се у нас ретко сусреће, а у директној је вези са народном вештином приповедања.
Радовић се тврдоглаво опирао аристократизму писане речи, ослањајући се на непосредни тон приповедања, примењујући стил без украса, без великих гестова.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»Ова путничка писма нису писана с том намером да се игде печатају, које ће се из њиовог простог и сасвим искреног приповедања видити — но кад се у свет пуштају, сваки читатељ, коме је воља, може држати да су управо њему писана, почем њега ради
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Видаковића и његових европских узора. Оригиналност народног (и Вуковог) приповедања није била уопште схваћена; његови чудесно ритмични токови били су поређени са ломатањем „преко бундева“.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
речено, Не буди примијењено, Не било ти заповеђено, По сунцу ходио); г) говорни изрази за скраћивање или подстицање приповедања којима се скраћује или подстиче нарација (то било, то свило; обрни-осврни; повуци-потегни; не лези враже; не стој
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Мало пре сам поменуо један догађај који је у тесној вези са главном нити мог приповедања, и зато му се сада враћам. На почетку ускршњег семестра, трећег семестра рада под Рутовим руководством, стигао сам
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Готово сви приговори Станковићу односили су се на вештину приповедања. Њу ће, код нас, тек Иво Андрић довести до савршенства.
При томе је Данило Киш уметност приповедања сублимисао све до тренутка кад она самој себи постаје предмет. Приповедање се диже до сопствене поетике, а поетика се,
који су омогућавали да стручна разматрања и ситне анализе прелазе, уланчавају се у једну врсту интелектуалног приповедања. Изванредно је написана монографија Павла Поповића о Горском вијенцу.
У прози средишње место, место онога ко поставља норму модерне нарације (приповедања) и језика (нарочито синтаксе) који уз њу иде, свакако заузима Иво Андрић.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
судећи, није могло укинути без нарушавања неких особитих својстава овога Станковићевог текста, а као сложенији вид приповедања донело је знатне, па и чисто композиционе потешкоће.
Новија теорија романа прилично је много пажње посветила углу његовога приповедања, и ко га приповеда, да ли у засебноме лику отеловљени приповедач или безлични аутор, и да ли у исповедноме првом или у
А да бисмо то показали, ваља нам још једном, и у целини, приказати темпоралне схеме приповедања у све три верзије. Под темпоралном схемом приповедања у овом случају разумемо смењивање проспективног угла гледања
Под темпоралном схемом приповедања у овом случају разумемо смењивање проспективног угла гледања (правцем догађајног развоја) и ретроспективног угла
Темпорална схема приповедања у првој верзији већ нам је позната: на почетку аутор проспективно приповеда о животу остареле Софке, све до тренутка
видело, ваља паралелно с протицањем времена пратити и сижејну окосницу Нечисте крви, јер сиже укључује у себе облике приповедања, а њега у себе укључује композиција. Како то, разуме се, налаже структурна хијерархија.
Штавише, ми осећамо да би припајање њено уз наредни пасус прикрило разлику између два приповедна погледа (или два угла приповедања) који се у тој реченици и у наредноме пасусу налазе и који се очито по обиму не подударају.
А већ идући пасус доноси темпорални заокрет, враћа на временски почетак приповедања, на јунаково рано детињство: „Још док је био мали, тек пошао у школу, знао је да, као што доликује сину и првенцу
И уводе се баш према редоследу замишљеног приповедања: прво ранији преци, чукундеде и прамдеде, па непосредно отац и мајка, да би се најзад самим синтаксичким склопом
И то, уосталом, није ни непозната ни ретка појава у уметности приповедања. Али човек овде тешко може одолети искушењу да не потегне и једно у теоријипрозеваљда најзанимљивије а , како то
Но пошто је изабрани облик приповедања захтевао од њега да исказ преведе у ауторов говор, јер аутор приповеда, обавио је следеће граматичке операције
у „недовољну писменост”, а стручњаци за књижевност морају објаснити узајамну везу, ако постоји, са изабраним обликом приповедања.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
репертоар облика прихваћених у новијој науци о фолклору, која је, у знатној мери, ставивши у први план само процес приповедања, прихватила у своје окриље и сва она остварења што се крећу у оквирима поновљивих синтаксичких и композиционих
песнику приказивао народну историју и "начин живљења, мишљења, разговора" људи свог краја, користећи форме усменог приповедања и стил "пучког краснорјечја". Међу његовим приповеткама има и ремек-дела (Кањош Мацедоновић).
Његов уметнички завој ишао је од спонтаног, фолклорно обојеног и уметнички недовољно организованог приповедања к модерној артистичкој прози у којој ништа није остављено случају и импровизацији.
Уметност приповедања нико није толико развио и усавршио као Иво Андрић (1892-1975). Он није само тематски везан за Босну. Од свих наших
Све сложенија мотивација индивидуалног понашања на јакој подлози традиционалног морала захтевала је нове облике приповедања, и Лалић је до њих постепено долазио. Лелејска гора (1957) и Хајка (1960) најбољи су између десетак његових романа.
толико својим занатом, ако не и више, колико и предметом описивања: иста тематика подвргава се различитим поступцима приповедања, да би се онда исти поступци примењивали на различиту проблематику.
Непрекидно се мења, од Губилишта (1962) до Врата од утробе (1978), и стално прелази границу између приповедања и рефлексија о приповедању.
У Пешчанику (1972), где тематика није мењана, техника приповедања доведена је до вирутуозности. А Гробница за Бориса Давидовича (1976), која је Кишу донела велики углед у иностранству,
временски и просторно ограниченој домаћој тематици и обнова једноставнијих, ако већ не и традиционалних облика приповедања. После М.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Тароцк, из итал. тароццо) — врста карташке игре ТЕЧНОСТ — (фиг.) лакоћа и прегледност излагања или приповедања ТЕШКАТИ СЕ — вајкати се, са жаљењем о нечему говорити ТИТУЛА (лат.) — заглавље, наслов ТИТУЛИРАТИ (нем.