Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
ГЛАВА ТРИНАЕСТА У којој је приповедање, или боље рећи извештај, гђице или гђе Габриеле, која је увек врло добро обавештена била о свему и свачему, и знала до
Но кад је реч о настављању прекинутог предива, да наставим и ја прекинуто приповедање. Фрау-Габриела је дакле ово дана најчешће свраћала у поп-Ћирину кућу.
ту песму више свију песама, и даље: како само, ето, тој песми има да благодари што се оженио својом садашњом супругом. Приповедање старога свата било је опширно, и свеће су се запалиле и вечера постављена, а он још није довршио.
Теодосије - ЖИТИЈА
ЖИТИЈА ЖИТИЈЕ СВЕТОГ САВЕ Житије и подвизи у пустињи са оцем, и засебно путовања, а делимично и приповедање о чудесима светога оца нашега Саве, првога архиепископа и учитеља српскога, што је испричао преподобни Доментијан,
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он је у том послу био врло плодан, али и једнолико развучен. Сличне покушаје чинио је у прози. Подражавајући народно приповедање, у чистом и књижевном језику, он је описивао народни и хајдучки живот у Босни, или поједине догађаје из прошлости,
Он живот види само споља, и даје му оно што се код људи даје опазити на први поглед ока. Његово приповедање је примитивно, склоп слаб, украси оскудни, епизоде претрпане, развучене дигресије су честе.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Ето, заврши Мића приповедање, по то сам купио, по то вам и продајем. — Е, јесу били ђиде! — рече Жика »дописник«. — Јесу, вала!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Превртао сам се то на једну то на другу страну и у полусну слушао приповедање некога Црногорца из оближњих села, који је ту стражарио с нашим коморџијама.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
При томе је Данило Киш уметност приповедања сублимисао све до тренутка кад она самој себи постаје предмет. Приповедање се диже до сопствене поетике, а поетика се, на крају, и сама почиње приповедати.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Али док у Старим данима приповедач Миле ретроспективно гледа и приповедање изједно тече у првом лицу, дотле се у Нечистој крви ретроспективно виђење везује за саму јунакињу, а приповедање тече
и приповедање изједно тече у првом лицу, дотле се у Нечистој крви ретроспективно виђење везује за саму јунакињу, а приповедање тече у ауторово име.
У противном, приповедање ће губити на уверљивости или се мора допунски мотивисати, што изискује извесну занатску спретност и код писаца који су
И очигледно је да се до њега дошло зато што је Станковић настојао да му приповедање потече из Софкине свести. И више од тога, не само из њене свести, него,и то је још важније, из њенога укупног
помоћу најближе асоцијације (одлазак на гробље и асоцирани преци) и, с друге стране, јаке Станковићеве потребе да приповедање у преломним моментима усмерава из укупнога душевно-телесног расположења Софкиног.
и лик који је доведен у велику близину аутора, тако да им се видокрузи укрштају - у роману је присутан и својим телом, приповедање је посредовано његовим „телесно-егзистенцијалним положајем.
почиње присећати своје прошлости; помоћу тог присећања аутор нас ретроспективно премешта у давни предускршњи дан; приповедање затим тече у прошлости, али проспективно; при крају трећег часописног наставка приповедање се још једном, опет помоћу
у давни предускршњи дан; приповедање затим тече у прошлости, али проспективно; при крају трећег часописног наставка приповедање се још једном, опет помоћу Софкиног сећања, ретроспективно окреће у прошлост, то јест почиње прича из најдавнијег
Осим тога, као почетни тренутак узима се предускршњи дан, и онда приповедање изједно тече проспективно. Занимљиво је да је и у другој верзији остао опис Софкине еротске екстазе - додуше, уз нешто
Ето тако се и десило да у Нечистој крви, кад гледамо у крупним сегментима, приповедање изједно тече сукцесивно и у ауторово име, и не може се уочити много шта од онога што смо у првим верзијама могли да
А будући да је, уза све то, Станковић у првој верзији приповедање композиционо заснивао у јунакињином сећању, и да је у каснијем тексту много шта од тога сачувано, постаје бар једним
34 Приповедање даље тече углавном једнолико. Али има још једна, при томе заиста ситна појединост, која свеједно завређује пажњу.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Затим је његова проза постајала све медитативнијом. У изврсном роману Прољећа Ивана Галеба (1957) приповедање већ тече искључиво из осетљиве свести оболелог музичара, суоченог са смрћу и замишљеног над вековечном борбом светла и
Његово најзначајније дело је, међутим, импресивни Певач И-ИИ (1980). Приповедање у роману тече паралелно у садашњости и српској културној прошлости, од краја 18. в. па даље.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
главе својим бившим противницима, без ризика, лагано, одуговлачећи оно главно, мотрећи испод ока на утисак који приповедање оставља на лицу каквог балавца што их слуша ужагрених очију.