Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Глас из детињства (наслов једне лирске овог приповедног круга) јавља се као мутно полуслепог старца, који призива неку непојамну доброту живота, као светлост што одавно је
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Али изгледа да је, у извесноме смислу, још важније то што у првој верзији романа везивање приповедног угла за Софку, то јест приближавање Софки, иде сразмерно са укључивањем њенога не само душевног него и телесног стања.
А дошло је и до још једне занимљиве појаве: брзина протицања приповедног времена постала је, кад је целина склопљена, осетнијом, а и осетно је с композиционим склопом саображена.
критичари Нечисте крви упућивали су замерке композицији, нарочито завршноме делу текста, а изричито нагломе убрзању приповедног времена.
критика у многим појединостима тачна, свеједно он при томе губи из вида управо оно што нас посебно занима - да убрзање приповедног времена има особиту композициону функцију.
Али је у међувремену све разгранатија и сложенија теорија прозе провела доста танана разграничења у унутарњем саставу приповедног текста, међу којима нам нека омогућавају да са друге стране приђемо улози језика и његовоме понашању особито у роману.
да Станковић није умео, могао или хтео да прихвати њен канонизовани облик - лакше и спонтано саображавала са захтевима приповедног текста, са силницама које у његовоме склопу делују.
узајамна зависност, то заправо и представља вид испољавања прикривене везе међу реченичним склоповима и склопом самога приповедног текста.
Досадашње анализе Станковићевог језика непотпуне су и једностране највише зато што су га извлачиле из приповедног ткива и посматрале самостално.
осветљавање неколико изразитијих примера, може само начелно указати на њихову природу, на улогу коју у структури приповедног текста имају, као и на чиниоце из те структуре са којима су повратном везом повезана.
Види се то доста јасно управо у протицању приповедног времена, које Лазаревић и има у виду. Јер оно пре најаве удаје - пре В главе, са већ познатом нам реченицом „Било је
Као што се види, нешто ближе посматрање једног издвојеног - али и кључног - приповедног поступка већ нас је довело до неких важних особина прозног текста Милоша Црњанског.