Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И један и други поп из овог места где се наша прича развија, могао је зачудо и за приповест много крофни појести. Већ чисто човек да не верује!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Сео сам близу прозора и узео да читам. Из баште душе ветрић. Занесе ме читање, утонуо сам у приповест, па готово и не дишем. Одједном чух кикот, тргох се и погледах, а оно башта пуна комшијских девојака.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
кад год се поје „памјат вјечнаја” Душевна свест јој сва је његова, а несвест тела даће другоме. Кад видим да му годи приповест употребим тренутак угодан: Па кад смо се већ тако састали, позајми ми од знања свога што!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Душевна свест јој сва је његова; А несвест тела даће другоме. Кад видим да му годи приповест, Употребим тренутак угодан: „Па кад смо се већ тако састали, Позајми ми од знања свога што! Позајми ми од“...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЈЕЛИСАВЕТА: О!... КАТУНОВИЋ: Чуј, господару! И ти, госпођо! — Ако се мирно може слушати Оркана бесног хучна приповест Што из дубине мутне пучине Смртоноснијем гласом урлајућ Бродару бедном носи ушима: „...Богу се моли!... Смрт!...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Сео сам крај ње. Желео сам да нађем неку утешну приповест, али ми ништа није падало на памет. Ћутао сам, главом су ми промицале неке речи које сам могао изговорити, али ништа
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
МАЧ И ЧЕТИРИ РИФА ПЛАТНА По прорицању Језећила, што му Бог заповеди за приповест пред Жидови учинити, за Јехонијева царства, рече му: »Ти, сине човечији, узми врло преоштрен себи мач ка бријаћу
тако и море онда од многога града ускипи, те растопи на галија зифт — смолу, пак све потонуше на дно, што тек три за приповест осташе галије да однесу глас што се је стало од њих, куд се подеде толика силесија људска.
Такво то чудо и последњему роду за приповест да се по псаломски исказује. СОЛУНСКЕ ЛЕГЕНДЕ 1. Бугарин Ли цара Максимијана Преславни великомученик Димитрије бијаше
Ни не насладе га се, а прође их. Једна жаоба и покор тек остане донекле за приповест другим. А онога што је с белајем немирно стицао, прође га ка нешто у сну с хлапљењем, те скоро буде спахија сужан,
Такођер поштенији је сиромашак прост худо се живући него ли богат, поносан и лажљив. Нека и ова приповест види се мудра: скудан у беседи и не много вешт ни осећљив с простим речма изучен и потврђен у томе (те у тому је ка у
Кому је мило сад што дочути или слушати коју приповест за овај благи дан, Христово ускрснуће, и заћопи ме с речу те ми рекне: — Што си разиграо тога вранца?
толико старате, тужећи вам се говорите: »Сву драгу ноћ се мучисмо ловећи, а ништа не ухватисмо, ни једне кесеге бар за приповест!