Јакшић, Ђура - ПРОЗА
1874. ЈЕДНА НОЋ ПРИПОВЕТКА ИЗ КАЛУЂЕРСКОГ ЖИВОТА Око пет сати поподне стигао сам у Криви Вир; то је село у подножју саме Честобродице и Ртња...
нека вам је срећно и ајир!“ Са овим би се могла свршити приповетка о једној обичној женидби; човек дође, запрости девојку, прстенује, венча се и живи с њоме, докле не умре он или она...
Ако ти се не спава, учитељу, слушај ме до краја! Тужна је то приповетка, сећаћеш је се довека. — Приповедај, Миладине. Ја радо слушам приповетке...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
И опет кажем ти, напиши књигу, па не носи сам, но по другом шаљи”. Ово је за мене приповетка да не будем други пут књигоноша. То је доста од Турчина совета. Ето моје казивање што сам вам обећао.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Од твоје куће, Иване, остаће кућиште, а од народа из дома твога страшна приповетка!... Тако ми Господ гласа не чуо, тако ме не огрејало сунце сутрашњега дана!... 7. СПЛЕТКА Лазар це није преварио.
— Па онда? — запита Латковић. — Ништа. — Како ништа? — Да је било веће дете, била би и већа приповетка! — рече он кратко. — Причај нам, болан! — окупише га опет. — Не може да ми падне ништа лепо на памет, а овако...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
узео на око, па после и теби којешта надробио, из чега си ти начинио читаву оптужбу, од које се ја само браним. Приповетка је свршена. Веруј!
Имам ја својих послова. Ја сам Србин, ја имам стару матер, ја имам свој задатак — зар којеко да ме смета! Побратиме, приповетка је свршена. Ти ниси ништа више ни очекивао. Ти знаш мене. Твој верни Побратим В ПИСМО Н ....
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
ТРЕЋА 179 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА 191 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА 197 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА И ПОСЛЕДЊА 214 ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА ПРИПОВЕТКА Своме ујаку Јовану Ђорђевићу професору Велике школе ГЛАВА ПРВА У којој су описана два попа, две попадије и две
Па тако је то било и лети и зими. Ето баш у петак, кад и отпочиње управо ова наша приповетка, чим се спустило вече и вечерали, диг’о се поп Спира и прегрнуо попадијину зимску велику мараму, којом се обично
У њој ће већ читатељ наслутити сукоб и заплет, без којега је свака приповетка досадна. Још одмах тога истога дана, у исто доба кад у поп-Спириној, сазнало се и у поп-Ћириној кући да је дошао
Работнике је превео Ђорђе Поповић, а Помпеје Лаза Костић. А Преодница је већ оригинал; у њој има једна красна приповетка, Карловачки ђак од Косте Руварца. — Ах, бештијо једна, гледај само како је пакосна, мора да уједе!
била при руци акта из епископске архиве, па зато и не можемо улазити у детаље у приповедању, јер би ова иначе подужа приповетка изашла још за једну главу дужа.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
КЊИЖЕВНО СЈЕДИЊАВАЊЕ 342 СТРАНИ УТИЦАЈИ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ 343 ОБЕЛЕЖЈА ДАНАШЊЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 345 ПОЕЗИЈА 346 ПРИПОВЕТКА И РОМАН 348 ДРАМА 349 КЊИЖЕВНА КРИТИКА 350 КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК И СТИЛ 351 1) ПЕСНИЦИ 352 ЈОВАН ДУЧИЋ 353 МИЛАН
Комедија, и што је нарочито важно: комедија која црпе грађу из сувременог живота српског друштва, такође се јавља. Приповетка, која је у почетку најрадије разрађивала историјске мотиве, пред 1848. обраћа се сувременом животу српском.
Његови епски покушаји: Три побратима, »истинити догађај у Босни« (Београд, 1844), и Сватови (1855), »народна приповетка«, израђени су по свима правилима естетике и реторике, али млитаво и бледо, без личног акцента и без књижевног обележја.
»порушене старе славе«; Карађурђевка, опевања Карађорђева јунаштва и обнављања Србије; затим дубровачка песничка приповетка Цвијета (Беч, 1864), најбољи од његових књижевних послова, и Пома, цела једна програмна песма српског национализма.
Еп се напушта, комедија се готово никако не обделава, драма се у стиху пише, не само приповетка но и историја се поетизује. Пева се више и боље но икада у српској књижевности.
Његова историјска приповетка, којом се радо бавио, врло је упрошћена. У жељи да сачува »неколико знаменитијих догађаја своје отаџбине«, он је
прича Село Злоселица и учитељ Миливоје (1880), збирка Летње вечери (1880), Десет пара (1881), Међудневица (1885), већа приповетка Омер Челебија (1886), Зановет (1894), Насеље (1895).
1901, у Новом Саду, изишле су његове Цариградске слике и прилике, исто тако шарене и фантастичне као и његова приповетка, и исте такве књижевне вредности. Јоште жив, Мијатовић је писац који увелико припада прошлости.
К. Розегера, који је са успехом сликао живот тиролског сељака. Он га преводи и почиње га подражавати, његова сеоска приповетка по свему подсећа на немачку, нарочито аустријску Дорфгеѕцхіцхте.
Место раније сентиментално-патриотске и описне фолклорне приповетке јавља се реалистичка приповетка из сеоског живота, често са политичким и социјалним елементима.
Из тежње да се што верније и потпуније представи сеоски и маловарошки живот, та нова приповетка се често пише у дијалекту.
Нова реалистичка приповетка, под непосредним утицајем новога покрета, створила се у Србији седамдесетих година, у Лази К. Лазаревићу и Јанку
Сремац, Стеван - ПРОЗА
део целе приповетке, тако главан да су оне раније две главе управо излишне, јер тек од ове треће главе и почиње права приповетка. Освану и давно жељени благдан рождества Христова. Прошло је и јутрење и служба, и побожан свет излази из цркве.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Тако се за српску књижевност зачедила народна приповетка. Година 1821 означава њен рођендан. Те године, почев од 8 новембра, Вук је у Додацима за четири броја Давидовићевих
(Додатак к числу 89 Новина Србски 1821.)«, на другој и трећој страници је предговор, а од четврте до осме је приповетка »Зла жена«.
Не добивши ореола у свету, српска народна приповетка није могла постати, у првом реду баш због тога, ни драгоценост у свом дому.
Истина, тражена је и читана, али не и разглашавана. Интелигенција, она анти-вуковска, примала ју је намрштено; та приповетка је њој означавала св ојом формом посељачавање уметничке прозе, а својим садржајима светогрђе онога што су обожавали
Народна приповетка није за нас данас вредна првенствено због фолклорних елемената које носи у себи; па ни због археолошких остатака као
Има народна приповетка још једну особину која нам је посебно драга; то је њен најчешћи унутрашњи мотив, онај који је изазива, а тај је — како
из дела која су сами скупљачи објавили, или зборника и часописа где је приповетка први пут била штампана; у случајевима кад је скупљач више пута објављивао исто дело па у њега уносио допуне и
19. КРАВАРИЋ МАРКО: По причању Томе Воркапића, ратара из Воркапића (Вргин Мост), забележио свештеник Јован Воркапић. Приповетка објављена први пут у зборнику Српске академије наука, 1927 (остали подаци као под 14). 20.
Служили смо се последњим издањем, у коме је одабрана приповетка објављена под насловом: „Бије ђаче да му не разбије крчаг“ 98. КАД ЋЕТЕ ДА ВАМ ПАНЕ КИША: Прво ју је објавио Вук Ст.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
“ ДОКТОР: Шта, тамо је мој мозак; а гди је магарац? ШАЉИВАЦ: Ово је само приповетка, басна, но допашће вам се. На то дође једна пикљеница (а шта је пикљеница, може ваша књига казати) и рекне да ће с
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
ЧЕТРНАЕСТА 72 ГЛАВА ПЕТНАЕСТА 76 ГЛАВА ШЕСНАЕСТА 83 ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА 89 ГЛАВА ПОСЛЕДЊА 96 ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ ПРИПОВЕТКА ГЛАВА ПРВА Из које ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините приповечице.
, Путовање унакрст, Вероисповест сувременог природњака, Шта нас кошта господар и бог, Приповетка како је геја наранио два начелника, Пир бездушника, Народна права.
читаоца (јер би књига изашла дебља него најдебље скупштинске стенографске белешке), морало изостати, — и тако се ова приповетка морала напречац са осамнаестом главом свршити, пошто је г.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Паралелно с променама у поезији, почетком педесетих година мењали су се роман и приповетка. Ако се на паралелизму још мало задржимо, можемо рећи да су се и у роману, и то најпре у Зимском љетовању Владана
Ниједно књижевно дело није ми пружило такво језичко уживање као Настасијевићева приповетка „Запис о даровима моје рођаке Марије“.
Уз извесну сличност која подсећа на Поа, ова приповетка повезује злочин, инцест и померену свет с мистичним надахнућем и нуминозном (у себи противречном) лепотом.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
изрођавању, и то на двама породичним стаблима, укрштеним у Софкиноме лику и продуженим у њеноме потомству. Приповетка је, међутим, током испрекиданога и очигледно грчевитога десетогодишњег рада прерасла у роман, а тезу о изрођавању
слободно између њих креће, у прилици је да их ухвати у ретком, тренутном, рецимо започетом а још недовршеном покрету. Приповетка Они почиње тако што приповедач Миле неочекивано улази на капију смртно болесног пријатеља Мите, угледа његову жену
Једним таквим приљубљивањем двају тела приповетка се у оштроме потезу завршава, прекида се на врхунцу напона (као што је и почела једним наглим потезом): „Разгрну
као очи, ако опажање протиче у описаним околностима и прелама се у доживљају нимало случајно - једног дечака. Приповетка Стари дани има средишње место у Станковићевоме укупном делу, и дабоме не зато што је њоме насловљена његова ваљда
Међу његовим рукописима у заоставштини нађена је кратка, очигледно недовршена приповетка Мојим знанцима. Писац ту походи своју варош.
осећања углавном и изазивају онај скривени немир у лику око кога се као око унутарње жиже окупља Станковићева приповетка.
роман, додуше, ни приближно није по своме карактеру аутобиографски или можда исповедни текст као што је то његова приповетка.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
То је лепо показао Павле Поповић, О „Собранију” Доситеја Обрадовића, Глас 176, 1938, 63—4: „Мармонтелова приповетка... нема (песама); она је сва у прози.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Најпотпунији израз нови правац добија у приповеци из народног живота ("сеоска приповетка"), чији су творци Милован Глишић (1847-1908), Лаза Лазаревић (1851-1891) и Јанко Веселиновић (1862-1905).
Обично се узима да у водећим европским књижевностима модеран роман и приповетка настају после дезинтеграције реализма, када се с натурализма прелази на импресионизам.
То је изврсно дело и по фактури и по виђењу света очима странца. Српски модеран роман и приповетка заправо почињу од Борисава Станковића (1876-1927).
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
начинили свирале и почели свирати, кроз свиралу чуо се глас: »у цара Тројана козје уши« (Софрић, 103, мисли да ова приповетка има етиолошки карактер). На сличан начин открила је з. тајну и о бану са крмећим ушима (Беговић, ЖСГ, 189).
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
(приповетка) 1900. Умро Јован Сундечић Јован Јовановић Змај: Међневенче ИИ део 1901. Јован Јовановић Змај: Међневенче ИИИ део
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Укратко рећи, та се песма најрадије певала у оно доба кад и ова наша приповетка почиње. Била је чисто фатална са своје прилепчивости; и ко је само једаред чуо, није могао више да је избије из главе
ГЛАВА ДРУГА У њој је опис Манасија кујунџије, познатог и под именом чапкун-Мане или Манча, који је — иако ова приповетка не носи његово име као наслов — ипак некако главни јунак ове приповетке.
узалудног и бескорисног читања дојакашњих пет глава, напослетку долази и натрпава на саму ствар, због које је ова приповетка и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне Замфирово.
Али сада, у оно време кад се развија ова наша приповетка и кад је Зона у шеснаестој својој години, Зона је друкчија: није више оно џигљасто чупе што блене по сокацима једући
него је пре тога хтео да јој спреми нешто да га добро запамти, — а за то је, опет, морало доћи ово што је дошло, и приповетка се морала свршити само овако како ће се и свршити. После неколико дана Мане је ишао опет поносито и ведра чела.