Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Себе сматра као Богом изабраног за извршење националног задатка. Све ове своје вечите мисли он изражава у песмама и приповеткама, чак и у посмртним тужбалицама (нарикачама).
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
171; Милићевић, М. Ђ., исто, с. 55; Требјешанин, Р., ,Суђенице’, као литерарни мотив у приповеткама јужноморавског фолклорног подручја“, Реферат XИИИ конгреса Савеза фолклориста у Дојрану 1966, Скопље 1968, с.
Ђоровић Д. Ђ., „Народне гаталице (Гружа)“, Кића, 2, Ниш 1908. Ђурић, В., „О народним приповеткама“, Антологија народних приповедака, СКЗ, Београд 1977. Ђурић, В.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
« Као и са приповеткама радио је и са песмама. Тако је радио уосталом Јаков Грим, скупљајући немачке народне приповетке, тако немачки
И он се зато придружио социјалним апостолима седамдесетих година, постао друг »нових људи«, и отуда у његовим приповеткама толико социјалнога духа.
У његовим приповеткама гледала се драгоцена грађа за филологе, и лексикологе и сјајна примена Караџићевих назора о књижевном језику.
И у приповеткама и у својим описним историјско-географско-етнографским радовима, он врло често описује исте предмете, развија исте идеје
Упоредо са својим историјским и етнографским описима, почео се он јављати и приповеткама, писаним у први мах без књижевних претензија.
Оне су биле сасвим у правцу и тону »Вукове школе« и њених фолклорно-филолошких интересовања, врло сличне приповеткама Стјепана Митрова Љубише, али са још мање уметности но у бокељског приповедача.
Оно што се опажа у његовим песмама, још се више опажа у његовим приповеткама: извесна двојност његове природе, два основна схватања књижевности, два разна начина рада.
У приповеткама као што је Двадесет шести, Поремећен план, Туђа крв, Катанска буна има извесног реализма и локалне боје. Међу тим бољим
Међу тим бољим приповеткама прво место заузима Сањало (Београд, 1888), која обиљем епизода и добрим распоредом опомиње на мали роман.
Машта код њега уопште није била јака, и то се јасно види у његовим историјским приповеткама, где у већини случајева само препричава историју.
ставио за задатак нешто више од обичне шале и забаве; ту је живо и конкретно приказао оно што је развијао у својим приповеткама: страдања сељака од несавесних и на све готових зеленаша.
Психолошка анализа сведена је на најмању меру, и цео свет у његовим приповеткама живи готово искључиво спољњим и физичким животом. Цела приповетка је нешто упрошћена и сведена на малу уметничку меру.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ГЛАДОВАТИ 283 ДОБРА ХВАЛА 284 ДВИЈЕ ЉЕНШТИНЕ 285 ГЛУВИ ВУК 286 СВИЈЕТУ СЕ НЕ МОЖЕ УГОДИТИ 287 БЕЛЕШКЕ О ИЗВОРИМА И ПРИПОВЕТКАМА 288 ИЗВОРИ 289 ПОДАЦИ О ПРИПОВЕТКАМА 291 СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА О НАШОЈ НАРОДНОЈ
ЉЕНШТИНЕ 285 ГЛУВИ ВУК 286 СВИЈЕТУ СЕ НЕ МОЖЕ УГОДИТИ 287 БЕЛЕШКЕ О ИЗВОРИМА И ПРИПОВЕТКАМА 288 ИЗВОРИ 289 ПОДАЦИ О ПРИПОВЕТКАМА 291 СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА О НАШОЈ НАРОДНОЈ ПРИПОВЕЦИ И ОВОЈ АНТОЛОГИЈИ Блесак народне
) Зато, све што је горе речено о народним приповеткама треба применити на њене најчистије примерке. Састављајући ову Антологију држали смо се следећих начела: 1.
Па онда узјаше на магарца а син поред њега пјешице; и тако отиду кући. КРАЈ БЕЛЕШКЕ О ИЗВОРИМА И ПРИПОВЕТКАМА ИЗВОРИ При избору приповедака за ову Антологију прегледане су све изворне збирке народних умотворина до
хоџа, његове досетке и будалаштине у причама, Београд 1952 (треће издање, до првога нисмо могли доћи), ПОДАЦИ О ПРИПОВЕТКАМА 1. ТАМНИ ВИЛАЕТ: Први пут објављен под речју „тама“ у другом издању Српског рјечника Вука Ст. Караџића, 1852.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
могу се како ваља разумети тек кад их посматрамо у њиховоме условном свету, оличеном у вароши која се само у неким приповеткама именује, у Нечистој крви ниједанпут, али за коју знамо да је Врање.
Уклоњено је и место које смо навели. Но оно, чим га почнемо упоређивати са паралелним местима у Станковићевим приповеткама, тако рећи допунски наговештава да би се хронотоп среће и у Нечистој крви могао наћи тамо где се обично не тражи:
у овој, по свему изгледа позној приповеци, својства простора су према доживљају на исти начин опонирана као и у раним приповеткама.
Нај потпуније опонирање просторних својстава не налазимо, међутим, ни у тој ни у другим приповеткама, него у Софкином доживљају.
Два „ја”, као две хипостазе истог лика, могу се раздвојити на више начина. У Станковићевим приповеткама налазимо ваљда најједноставније начине раздвајања: помоћу разлике у времену и/или простору.
Софке) исто онако као што је то чинио у више својих приповедака. Само што се Коста (или Миле) у приповеткама функционално удваја на приповедача и јунака, а Софка не, будући да улогу приповедача у роману преузима аутор.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Нитков, заопуцао ме с његовим приповеткама, те сам сасвим на то заборавила. Вуци се код Анче, нека скува две шноле црне кафе! ЈОВАН: А неће бити добро три?
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Виша сила, која у религиозним приповеткама проверава понашање људи, сусрећући се с њима на овом свету и награђује их или кажњава према хришћанском и националном
Међу његовим приповеткама има и ремек-дела (Кањош Мацедоновић). Од 70-их година реализам постаје водећи правац. У то време средиште културног и
Та три амбијента нашла су места у његовим приповеткама и романима. Сремац је најпопуларнији српски приповедач. Читаоце је привукла носталгична поезија старовременог живота
Нешто млађи Александар Тишма (1924) није толико склон контемплацији колико суздржаној, чак хладној дескрипцији у приповеткама и романима.
А све је то саображено с једном прилично помереном сликом света: у његовим приповеткама повлашћена места главних ликова добијају презрена, па и суманута лица или са села или из градског полусвета.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
БИБЕР Пфеффер (піпер нігрум). Бибер. У народним приповеткама типа Сигфрида често се јунак роди на тај начин што му је мајка окусила зрно бибера (Ваљавец2, стр.
То веровање нашло је израза у неколиким мотивима из народних песама и приповедака. У неким српским приповеткама типа гоњене жене (СЕЗ, 41, 243, №63; Софрић, 28) из убијене царичине деце изникну борови; исти мотив јавља се и у
Име мишјакиња, за биљку која је лек за очи пар еxцелленце, дошло је можда отуда што мишеви, у приповеткама, знају травку којом се могу исцелити очи, в. СЕЗ, 41, 1927, № 44, 97; упор. и ібідем, стр. 506. — Иначе је в.
3. не ваља ложити на ватру, »јер ће те болети зуби« (БВ, 11, 1896, 292, Горња крајина). У српским приповеткама типа Миде (о цару Тројану са козјим ушима, Вук, № 39), из земље којој је поверена тајна о тим наказним ушима изникне
« Вук, Посл., 6318. В. и РЈА ѕ. в.). Да се ј. носи болесноме као понуда, то је апсолутно правило код нас; у приповеткама о неверној жени, мајка, или сестра, или жена претварају се да су болесне и као сасвим природну ствар траже од јунака
В. и Wöртерб. ДМ 1, 93). На сличан начин бира се у народним приповеткама и цар (БВ, 3, 222 ид). У народној митологији и приповеткама ј. се спомиње изванредно често.
и Wöртерб. ДМ 1, 93). На сличан начин бира се у народним приповеткама и цар (БВ, 3, 222 ид). У народној митологији и приповеткама ј. се спомиње изванредно често. Нарочито је често реч о митским ј.
које вештице дају вештурцима, ако их ко други окуси, поквариће му стомак (Караџић, 3, 1901, 186). Ј. се у приповеткама узима и за пробу искрености, код два пријатеља: ако је онај коме се дâ да је пресече, тачно преполови, ни мање ни
Златне ј. спомињу се веома често и у народним приповеткама (нпр. СЕЗ, 41, 1927, 189; 222), и песмама (‹в. нпр. РЈА, 4, 388с›).
Крушка. У супротности са јабуком, к. се сматра за зло дрво, за дрво злих демона. У народним приповеткама и скаскама под к. скупљају се ђаволи (СЕЗ, 41, № 58).
и Вук, Пјесме, 5, 582, и СЕЗ, 10, л908, 93. И иначе се често спомиње у пословицама и приповеткама). Природно је што су за њега везана многа веровања. Многа верована везана су за сејање.
девојачко млеко (дакле, нема помоћи, јер девојачког млека нема — то је типични αδύνατον ‹= оно што не може бити› у приповеткама, в. СЕЗ, 41, № 78) или м. (Беговић, 241). МРАЗОВНИК Хербѕтзеітлоѕе (цолцхіцум аутумнале).
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА И ПОСЛЕДЊА Она је сасвим обична, као што су обично све последње главе у приповеткама и романима. После овога ствар се брзо развијала и крају приводила, — брже него што је и сама Зона желела и очекивала.