Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
село, ни криво ни дужно, потрзали и излагали га подсмеху, пошто оно није ни најмање криво за све ово што ће се у овој приповеци причати. А после, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица.
« и што је најстрашније и најневероватније у свој тој приповеци, веле да се и он баш својски гурао кад је кум неколико пута бацио међ свет пуну шаку крајцара, двогрошака, па чак и
ГЛАВА ШЕСТА У којој је описан недељни дан у селу, а може се цела прескочити, јер је само као епизода у овој приповеци. Осванула је света недеља, то једно ваљада најлепше и најкорисније дело благога Створитеља.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Друг и пријатељ Бранка Радичевића, »једна од првих и највећих планета сунца Бранковог«, Атанацковић је у српској приповеци био оно што је Радичевић био у поезији. Он је отворио српску романтичку приповетку. Рођен је 10. јуна 1826.
једног скупљача народних речи и описивача народних обичаја, и чине прелаз од народног приповедача ка уметничкој приповеци. И његове приповетке имају све врлине и мане народних умотворина.
Ти његови послови привукли су пажњу Стјепана М. Љубише, који га наговори да се огледа у приповеци. 1879. изишла је његова прва збирка приповедака 3имње вечери, која је имала успеха, и коју је Даничић, са свога уског
Он и Љубиша били су у приповеци оно што су Јоксим Новић Оточанин и Јован Сундечић били у поезији: прелазни писци између народне и уметничке
Поред слабог путописа С Дрине на Нишаву од њега је остало и прилично огледа на приповеци. У ствари, он је више био приповедач но песник, и оно што је релативно најбоље у његовој књижевној делатности, и што
Трифковић се огледао и на приповеци: 1874, у Јавору, изишао је Иванчин гроб, а 1875. Мљетачке тавнице; затим разне хумористичке приповетке и подлисци у
У неколико чланака по српским књижевним и политичким листовима, нарочито у тада јако читаној и цењеној приповеци Је ли крива судбина? (Матица, 1868—1869) — роман Шта да се ради?
— Ако се остави на страну његов политички и публицистички рад, Игњатовић је сав у роману и приповеци, на коме је радио у два правца, у историјском и у социјалном.
Он је на путу да постане оно што је у приповеци постао Милован Глишић, а у поезији Јаша Томић. Али га у томе спречава његова интимна природа.
су старинске и уске, његов оптимизам наиван, али, у накнаду за то, он је велики уметник, и његов значај у српској приповеци је онакав какав је значај Војислава Ј. Илића.
Он је дошао у згодан час, када се на приповеци мало и слабо радило, одмах после смрти Ђуре Јакшића и Стјепана Митрова Љубише, а пре но што су се јавили Јанко
њега се рекло и да је »песник првога реда«, »краљ међу српскохрватским приповедачима«, »ненадмашни великан у српској приповеци«, »најбољи писац најновије српске књижевности«. Данас за њега нема тог одушевљења.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
КЊИЖЕВНОСТИ Милорад Панић-Суреп СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА Садржај О НАШОЈ НАРОДНОЈ ПРИПОВЕЦИ И ОВОЈ АНТОЛОГИЈИ 2 ПРИПОВЕТКЕ 9 ТАМНИ ВИЛАЕТ 10 БАШ-ЧЕЛИК 11 АЖДАЈА И ЦАРЕВ СИН 27 У ЛАЖИ СУ КРАТКЕ НОГЕ 33 ДЈЕВОЈКА
О ПРИПОВЕТКАМА 291 СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА О НАШОЈ НАРОДНОЈ ПРИПОВЕЦИ И ОВОЈ АНТОЛОГИЈИ Блесак народне поезије крајем XВИИИ и почетком XИX века био је тако засенио очи тада владајућег у
Примерци без напомене били су дати писцу, за његове потребе. Радећи на народној приповеци Вук се био сукобио са проблемом сасвим друкчијим од онога што га је имао приликом прикупљања народних песама.
Поштовање према народној приповеци, за овај протекли век, постепено се увећавало и ширило ,али се јавна оцена њене вредности није исправљала.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
говорити, пошто је он одмах после Срете, главнога јунака, а уз Мићу »Официра«, једна од најглавнијих личности у овој приповеци.
дан у бурном, рада и напора пуном и паћеничком животу Сретином; дан који је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Да ли нам се, другим речима, дешавало нешто слично као једном нашем уваженом филологу који је, чим се у приповеци Станковићевој суочио с обликом помало већ заборављеног старосрпског црквеног челобитија, прогласио то за исламски
Наговештаји који долазе из подсвести први пут су у српском роману и приповеци почели да искачу у предњи план. Готово сви приговори Станковићу односили су се на вештину приповедања.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Тако, на пример, у већ помињаној приповеци Они болесни Мита у присуству своја два блиска пријатеља, од којих је један приповедач Миле, чини симболички гест пред
нехотично отима, заправо и долази она особена, осетно напрегнута, неким неодређеним ишчекивањем испуњена атмосфера у приповеци.
Пажљивоме читаоцу неће промаћи овај доста необичан опис мимике на Томчиноме лицу у приповеци Стари дани: усамљен седи у мраку иза куће, док из осветљене собе једнако допире страстан и заносан Пасин глас, па он
Као и у приповеци Стари дани, у првој верзији Нечисте крви време тече уназад, од садашњости ка прошлости, то јест садашњост преузима
У једној другој приповеци, Нашем Божићу, опет налазимо дечака у истоветној улози: у празнично праскозорје доводи нас он до свог кревета, у
143 Дакле и у овој, по свему изгледа позној приповеци, својства простора су према доживљају на исти начин опонирана као и у раним приповеткама.
Чежњу саму по себи - у најчистијем виду, зато што јој је предмет најмање одредљив - налазимо код Јовче у истоименој приповеци.
Нагло и ненадано, јунак се једног дана мења. И то приповеци даје сижејни преокрет. Кад му се у познијим годинама роди ћерка, Наца, у њему се буди она јака родитељска љубав коју
Изузетно тежак сиже у овој приповеци Станковић је мајсторски развио, јер су заплет и расплет спољних догађаја саображени са психичким променама у лику које
Тако, на пример, у приповеци У ноћи Цвета воли Стојана, али родитељи жене Стојана другом и Цвету удају за Јована; у Покојниковој жени Аница воли
родитељи жене Стојана другом и Цвету удају за Јована; у Покојниковој жени Аница воли Иту, али је браћа дају Мити; у приповеци Они Мита воли Мару, али га родитељи жене Мариком; најзад, у Увелој ружи Коста воли Стану, али његова баба и њена мајка
У једној другој приповеци, Они, налази се ваљда најзанимљивији пример. Јунакова болест на смрт, његово тихо умирање, паралелно се даје или,
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Пошто се окушао у разним књижевним жанровима и у политици, он се као четрдесетогодишњак прихватио рада на роману и приповеци из сувременог живота и у тој области стекао глас српског Балзака (Милан Наранџић, Васа Решпект, Вечити младожења и др.
Он је једини истински романсијер међу српским реалистима, оријентисаним претежно према приповеци. Љубиша потиче с крајњег југа, из патријархалне приморске општине Паштровићи код Будве.
Најпотпунији израз нови правац добија у приповеци из народног живота ("сеоска приповетка"), чији су творци Милован Глишић (1847-1908), Лаза Лазаревић (1851-1891) и
Глишић у хумористичко-сатиричној приповеци, а Веселиновић у идиличним причама и у романима из народног живота и историје, док је Лазаревић као уметник те оквире
Био је полихистор и огледао се у разним врстама, у комедији, историјској и грађанској драми, у приповеци и роману, у фељтону, путопису итд. Највеће домете остварио је у комедији, затим у хумористичкој прози.
Отуда се код њега већ у првој приповеци Пут Алије Ђерзелеза (1920) и првом зборнику Приповетке (1924) осећа сигурност у језику и уравнотеженост у компоновању,
Од свих поратних писаца нико није приповедач у ужем значењу колико Антоније Исаковић (1923). Тек је он у приповеци с ратном тематиком дао нешто заиста ново. Најпре у језику, који је крајње елиптичан, чак опор.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
прутом (ГЗМ, 6, 1894, 380). На ј. изводи се живи огањ (С. Тројановић, Ватра, 77). У приповеци »Ноћило, Поноћило и Зорило« (упор. Софрић, 124) расте ј. у доњем свету. Вода у којој је искувана ј.
На гроб вампира Саве Савановића, у Глишићевој приповеци, набацали су сељаци »камена, клада, и свакојака трња, највише глогова«. Моћ везивања има и (брезова) метиља.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
О, Господи боже!“ ГЛАВА ДЕСЕТА У овој приповеци ово је први и једини дијалог двоје заљубљених. Дијалог није нимало пикантан чак ни интересантан; а то је просто стога
И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповеци, иако јој је име у наслову, јер Мане би рекао: „Други сокак, друга девојка“, а што би рекао, то би и урадио, јер би