Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Тешко теби, попе Милоје! Твоја ће се брада мрсити на голијем гранама првог дрвета!... Објесићу те, нека се приповиједа!... Страшан је био Турчин. Маринко се вукао од дрвета до дрвета опрезно као мачка.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
је наивна, готово детињаста, тако да се Вук Караџић у једној полемици питао за кога пише он своје романе, »да не приповиједа дјеци, у порти код пештанске цркве под липом«.
по свој прилици само ће за њих бити ријеч гатка, њемачки Мäрцхен; а мушке су оне у којима нема чудеса, него оно што се приповиједа рекао би човјек да је заиста могло бити.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
»Волкѕѕаген — одговара он Копитару — ја управо и не знам шта је то; него ако су то оне приповијетке, које народ прости приповиједа, таквих у Срба има као и пјесана.
априла 1957. М. ПАНИЋ-СУРЕП ПРИПОВЕТКЕ »Да би могао и учен читати и прост слушати.« ТАМНИ ВИЛАЕТ Приповиједа се како је некакав цар, дошавши с војском на крај свијета, пошао у тамни вилает, гдје се никад ништа не види.
— То изговори, па бог и пут, оде куд је намислио. БЕКРИ-МУЈО Приповиједа се да је у Цариграду негда био некакав Турчин Бекри-Мујо, коме је иза оца остало небројено благо, па он пропивши се
и опанке му скинуо) до онај који је на ћабу ишао. ЗАШТО ЂАВО ОПАНКЕ ДЕРЕ Приповиједа се како је ђаво некаквога побратима свога све варао и на зло навраћао, докле га није на вјешала довео.
Поновио ју је у Пословицама 1836, 1849 и Рјечнику 1852. Почетак приче је „Приповиједају да је...“ или „Приповиједа се да је.“..; има и других ситнијих стилских разлика. Узели смо текст из 1818 г. 85.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Иза зиме топло, иза кише сунце (бива). — Приповиједа се да у мору има некаква тица, која на ружну времену пјева (јер се нада лијепу), а на лијепу плаче (јер се боји зла).
— Казао некакав стари миш осталим мишима кад су се негђе с мачком мирили. Комар стануо волу ча рог. — Приповиједа се како је комарац сио волу на рог, пак му запријетио: „Валај ти се с рога не дижем, приђе него ме молиш!
“ Мисли да ће му сном проћи — као лисицу. — Приповиједа се како се лисица била уфатила у гвожђа, па на сваку руку обидовала да би се ослободила, те најпосле рекла: „Дај да
Кад кућа гори, барем да се човек огрије. — Приповиједа се како је рекао Насрадин хоџа кад су му казали да му је кућа изгорела, и покућство и имање — све да су људи
— али како ја знам, не носи он више дрва“. Промеће се као хоџа кроз поњаву. — Приповиједа се да је Насрадин-хоџу карала жена да не сједи беспослен него да се промеће, тј.
О ТУРЦИМА Алија, ђе је Арбанија? — Приповиједа се како је једноме далматинскоме броду калаузио некакав Турчин, па кад су у мору били, овако га запитао капетан од
— Ова се пословица обично приговори ономе кад не зна да по истини каже или (каже) што замршено. Вакуп хуп! — „Приповиједа се како су питали некаквог хоџу који је управљао вакупом: „Камо, хоџа, вакуп?
“ (тј. појео га)“, Жали, боже, три оке сапуна, што по’арчи була на Арапа! — Приповиједа се како се некаква була (усиђелица, те је прерасла за удају) уљуби у некаква Арапа за невољу, и мислећи да ће га добро
Јао, мој Влахо; ни ти рад ту лежати, ни се ја више тебе дерати, али не даду Власи забадава пити и јести. — Приповиједа се да је казао Турчин кад му на хришћанском гробљу нијесу дали да једе док не плаче. Још да ти платим и жвакалицу!
Још да ти платим и жвакалицу! — Приповиједа се да су некакви Турци зликовци, пошто их људи почасте, искали још да им плате и жвакалицу, тј.
И сад ко којешта иште много, рече му се: „Још да ти платим и жвакалицу!“. Пуха ка’ и хоџа на тикву. — Приповиједа се како се некакав хоџа опарио једући кухане тикве (бундеве), пак послије пирио на тикву и кад је видјео у пољу на
пржио би хљеб према ватри: дакле обоје, и јести и гријати се. Та познавам ју још кад беше пиштољ. — Приповиједа се како је Циганин био сведок за неку пушку, па да би боље осведочио и потврдио да он познаје ту пушку рекао је: „Та
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
свој прилици само ће за њих бити ријеч гатка, Њемачки Махрцхен); а мушке су оне у којима нема чудеса, него оно што се приповиједа рекао би човјек да је заиста могло бити. Многе су мушке приповијетке смијешне и шаљиве.
а — да је ово мозак, он би чувао своју воденицу, оно, брате, мозга гдје остаде у воденицу.“ 33. БЕКРИ-МУЈО. Приповиједа се да је у Цариграду негда био некакав Турчин, Бекри-Мујо (Мујо пијаница), коме је иза оца остало небројено благо, па
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— И Вртиреп поче од ријечи до ријечи да приповиједа као и Кушмељ. Кад доприје до онога како је Кушмељ украо натоварена коња горњаку, Блитвар и дувало почеше се смијати.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ТАМНИ ВИЛАЈЕТ Приповиједа се како је некакав цар, дошавши с војском на крај свијета, пошао у тамни вилајет, гдје се никад ништа не види.
И послије тога више се свијет не убија, него свако сам умре кад га ред дође. БЕКРИ-МУЈО Приповиједа се да је у Цариграду негда био некакав Турчин Бекри-Мујо, коме је иза оца остало небројено благо, па он, пропивши се,
ЦИГАНСКА ПИТА —Да имамо масла, како немамо брашна, па бисмо посудили у селу тепсију, те бисмо начинили питу, — приповиједа се да је рекла некаква Циганка. Онда једно Циганче рекне: — Ја бих је однио у пећ да се испече.
ЛАЈУ ПСИ У СЕЛУ У неком селу у војничкој крајини, приповиједа се, био је њеки капрал Маркеља. Био је у свом сеоцу мјесни заповједник, капрал од управитељства, пак се научио био
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
! — набрекну један на котлара. — Видиш, стегло се чојеку грло, па не мере да приповиједа. Симеун искапи на душак. — Ђе оно стадо' ја? — 'Нође: „А већ, вели, не гине ти оку-двије ракије попити, па...
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
и предања о функцији објашњавања појединих речи, да би како и сам каже, "показао шта народ о ријечи којој мисли и приповиједа". У предговору збирци приповедака из 1821.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
лек је од скорпијиног уједа (ГЗМ, 4, 163). СМРДЉИКА Ебереѕцхе (ѕорбуѕ ауцупаріа). Смрдљика. »Дрво за које се приповиједа да је уље на њему расло док није некакав цар некад о њему објесио права човјека« (Вук, Рјечн., ѕ. в.).
Бадељ (у Боки) или (у Хрватској) сјекавац или (у Лики) пасји стриц (цардууѕ). »У Боци се приповиједа да у земљи под овом травом ко је срећан може наћи некакав драгоцјени прстен« (Вук, Живот и обичаји, 1867, 236).
у земљи новаца, јер кажу да су они, особито гдје их је много, тако затворени да се без ње не могу отворити и извадити. Приповиједа се у Земуну да је ондашњи један трговац, желећи такову траву наћи, некакву бабу метнуо у букагије, па је пустио ноћу
Сеновита дрвета. У Животу и обичајима народа српскога (Беч, 1867, 236 ид), у чланку Сјеновит, Вук каже: »у Грбљу се приповиједа да између великијех дрвета (букава, растова итд.
Ћипико, Иво - Пауци
Његова пресвијетлост помњиво разгледа и пита то и оно, па тумачи и приповиједа каквих је он све одијела видио по својим званичним путовањима. — Сиромашни смо! вели дум Фране умиљатим гласом.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У нашим народним песмама сретамо стихове ове врсте: „Он остави спомен роду српском, да се прича и приповиједа док је људи и док је Косова“.
1 Ја ћу овдје назначити о њему оно што се слабо у пјесмама налази, него се приповиједа. Приповиједа се да је Марко био много јачи од осталијех садашњијех а јамачно и ондашњијех људи...
1 Ја ћу овдје назначити о њему оно што се слабо у пјесмама налази, него се приповиједа. Приповиједа се да је Марко био много јачи од осталијех садашњијех а јамачно и ондашњијех људи...
За смрт Марка Краљевића различно се приповиједа: једни веле да га негдје у селу Ровинама убио некакав каравлашки војвода Мирчета златном стријелом у уста, кад су се
да му се у таквоме боју заглибио Шарац у некакој бари код дунава и да су ондје обојица пропали; у крајини Неготинској приповиједа се да је то било у једној бари ондје близу Неготина испод извора Царичине: ондје има и сад бара и зидине од старе
је он у ту Пећину побјегао кад је први пут видио пушку и пошавши да је огледа (да ли је истина да је онака као што се приповиједа) пробио из ње сам себи длан, па онда рекао: „Сад не помаже јунаштво, јер најгора рђа може убити најбољега јунака““.
Он остави спомен роду српском, да се прича н приповиједа док је људи и док је Косова. А што питаш за проклетог Вука, проклет био и ко га родио! Проклето му племе и кољено!
2 Скадар није био у Вукашиновој држави. Поводом стиха Момчил’ има коња Јабучила Вук каже: „Приповиједа се да је онамо негдје у некаком језеру био крилат коњ, па излазио ноћу те пасао Момчилове кобиле, које су пасле по
— У народу се нашему и сад приповиједа да се никаква велика грађевина не може начинити док се у њу какво чељаде не узида; зато се таковијех мјеста клоне сви