Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Волф, Б. Л., Језик, мисао и стварност, БИГЗ, Београд 1979. Врчевић, В., Низ српских приповиједака, Браћа Јовановић, Панчево 1881. Врчевић, В., „Разна чваровања оли ти сутке“, Вукова грађа, СЕЗ, Л, СКА, Београд 1934.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А једном, упоређујући с радом на народним песмама: ... „у писању приповиједака већ треба мислити и ријечи намјештати (али опет не по своме вкусу, него по својству српскога језика), да не би ни с
И тако ево најприје нашијех народнијех приповиједака, за које мислим да ће у своме роду бити тако знатне као што су народне пјесме у своме.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
На овакве пословице мисли Вук, кад вели „да у народу нашем има много малијех приповиједака које се као пословице приповиједају“. Осим тога постоје и „приповијетке, од којих су пословице постале“.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
имао срећу у Каслу с Вама се видјети и познати, једнако наговарали и опомињали да наштампам што и Српскијех народнијех приповиједака: ево Вам овом књижицом испуњујем ту жељу.
Караџић ПРЕДГОВОР Године 1821 ја сам у Давидовићевијем новинама наштампао неколико нашијех народнијех приповиједака и загонетака, уз које сам ово казао: „Ја сам прије неколике године дана хтио да издам малу књижицу народнијех
загонетака, уз које сам ово казао: „Ја сам прије неколике године дана хтио да издам малу књижицу народнијех Српскијех приповиједака и загонетака, и био сам им овај предговор написао:” „Нека родољубиви Мушицки лети за Пиндаром и за Хорацијем, нека се
то је готова народна књижевност, којој ништа више не треба него је вјерно, чисто и непокварено скупити; али у писању приповиједака већ треба, мислити и ријечи намјештати (али опет не по сво- | ме вкусу него по својству Српскога језика), да не би
Као што има пјесама за које се управо не може казати или су женске или јуначке, тако има и приповиједака које су између женскијех и мушкијех. Приповијетку овдје 1. (Међедовић) и 49.
Србске приповедке”, али штета што језик у овијем приповијеткама нити је чист народни нити је језик нашијех народнијех приповиједака, него у њима има и граматичнијех погрјешака у нашему народном језику (као н. п.
— Познато је да је Г. Ђорђије К. Стефановић још прије неколико година скупио подоста нашијех народнијех приповиједака и послао их Матици Српској да их она наштампа, а она их предала некоме да их поправи, пак тако остало и до данас, само
ч. Љетописа за годину 1846 „Сыхь царевь и три лабуда.” Ја имам још за једну оваку књижицу нашијех народнијех приповиједака, али би ми било врло мило кад би ми још коју ко послао, особито из Херцеговине и из Босне и из старе Србије; само
И тако ево најприје нашијех народнијех приповиједака, за које мислим да ће у своме роду бити тако знатне као што су народне пјесме у своме.
517 ін Wіен. Господи скупитељима даће се по обичају једанаеста књига на дар. Мјесто овијех приповиједака мислио сам сад штампати обичаје, или управо рећи живот народа нашега, али сам ово за сад одгодио, да бих које љетос у
својијех из другијех крајева о томе још којешта дознао, тако ће ово, ако Бог да здравље, бити прва књига моја послије приповиједака.
огласио, а које ријечи ја овдје мјесто икакве друге препоруке ево наводим: „Ево нашијех народнијех приповиједака, за које мислим уа ће у своме роду бити тако знатне као што су народне пјесме у своме.