Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У предговору Караџић и приповетке дели на мушке и женске. »Женске су приповијетке оне у којима се приповиједају којекаква чудеса што не може бити, и по свој прилици само ће за њих бити ријеч гатка, њемачки Мäрцхен; а мушке су оне
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
И тако се претвори у кртицу. — Тако је, веле, постала прва кртица. КАКО ЈЕ ПОСТАЛА КОРЊАЧА Србљи приповиједају да је човјек (прије него је корњача на свијету била) умијесио погачу и испекао кокош, па сјео да једе, а у тај час
Поновио ју је у Пословицама 1836, 1849 и Рјечнику 1852. Почетак приче је „Приповиједају да је...“ или „Приповиједа се да је.“..; има и других ситнијих стилских разлика. Узели смо текст из 1818 г. 85.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
На овакве пословице мисли Вук, кад вели „да у народу нашем има много малијех приповиједака које се као пословице приповиједају“. Осим тога постоје и „приповијетке, од којих су пословице постале“.
Село Рибарица, писала Ришћаница, трубу сира и чабар сукна. — Приповиједају да се нашло у тефтеру некаквог калуђера. Тука, буби штука!
Што би онда мајка кукавица. — Приповиједају како је некаква ђевојка сједећи сама у кући угледала више себе на тавану крушац соли па стала у себи говорити: „Да се
Да грдне цркве! а бијесни светаца! грдна мјеста за јагњиво! Устаните коње да се пуста бога намолимо! — Приповиједају да је рекао некакав Херцеговац кад је ударио поред неког великог манастира.
Остала су ми лагала у селу, него дај ми кола и волове да их донесем, па ћу ти онда лагати колико ти драго (приповиједају да је некакав лажа одговорио цару, кад му је цар рекао: кад се тако људи туже да много лажеш, да видим можеш ли мени
— Смрт. ИВ КАЗИВАЊА А) ПРОЗНА А) ВЕРОВАЊА 1. НЕБЕСКА ТЕЛА И ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ ЗЕМЉА Гдјекоји прости људи приповиједају да земља стоји на води, вода на огњу, а огањ на змајогорчеву огњу.
КУМОВА СЛАМА Срби приповиједају да је кум у кума украо бреме сламе, па како га је носио, слама испадала и просипала се путем, онако бог оставио на
Ковао је петком и светком, те га за каштигу осудило у мјесец, гђе мора непрестано ковати. БАБИНИ ЈАРИЋИ (КОЗЛИЋИ) Приповиједају да је некаква баба истјерала јариће у планину, па дунуо сјевер и ударио снијег, а она рекла: „Прц, Марцу, не бојим те
5. БОЉКЕ КУМА (КУГА) Многи кажу да су је виђали гдје иде завјешена бијелом марамом; а гдјекоји приповиједају да су је и носили тј.
По том празноверју, тај блавор-змија закоље дванаест змија, а тринаеста закоље њега. КОРЊАЧА Србљи приповиједају да је човјек (прије него је корњача на свијету била) умијесио погачу и испекао кокош, па сјео да једе, а у тај час
и тако постане корњача. КУКАВИЦА Србљи приповиједају да је кукавица била жена и имала брата, па јој брат умро и она за њим тако много тужила и кукала да је бог претворио у
нашла мела, над оном лијеском има гуја с драгим каменом на глави, или још бог зна каково друго благо поред ње (тако приповиједају: јер се мела ријетко налази на лијесци). СТИДАК Ова биљка има бијел цвијет, у сриједи мало црвен.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Женске су приповијетке оне у којима се приповиједају којекаква чудеса што не може бити (и по свој прилици само ће за њих бити ријеч гатка, Њемачки Махрцхен); а мушке су
Као што се пјесме по народу различно пјевају тако се и приповијетке различно приповиједају: ја сам пепељугу имао написану и од госпођице Милице Стојадиновића и од Г.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ЦАРИГРАД Србљи приповиједају да Цариград нијесу људи зидали, него да се сам саздао. Кажу да је некакав цар ловећи нагазио на мртву људску главу и
Ако си све досад говорио, ту си најпотоњу слагао. КЛИНЧОРБА Приповиједају да је дошао солдат баби у кућу и искао да му да штогод за јело, а она му казала да нема ништа у кући за јело.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
клинова које је ђаво забадао у стабло и по њима се пео (СЕЗ, 70, 1958, 560). Дуван. »Срби приповиједају« — каже Вук (Живот и обичаји, 1867, 233) — »да је дуван изникао из утробе проклетога Арије кад му је испала; и зато
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
За његова Шарца једни приповиједају да му га је поклонила некака вила, а једни опет да га је купио у некакијех кирипија: прије Шарца веле да је мијењао