Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Том приликом Караџић чини и ову значајну исповест како он схвата скупљачки посао: »Пјесме, загонетке и приповијести, то је готово народно књижество, коме ништа више не треба него га вјерно, чисто и непокварено скупити.
Исте приповетке излазе ћирилицом у Београду 1876. 1882. у Панчеву нова књига Приповијести; 1888. ново издање; 1902. и 1903. Српска књижевна задруга издала је Причања Вука Дојчевића, штампана раније у Српској
О успеху својих приповедака вели: »Те су приповијести омилиле с чистоће језика, с народнијех облика, и стога што су огледало народа нашега«, и то је одиста главно у његовом
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Читав човечиј вијек требао би једноме безбрижном човеку, да скупи све наше народне пјесме, приповијетке, приповијести, загонетке, обичаје, и ријечи.
Пјесме, загонетке, и приповијести, то је готово народно књижество, коме ништа више не треба, него га вјерно, чисто и непокварено скупити; али у писању
Читав човјечиј вијек требао би једноме безбрижном човјеку да скупи све наше народне пјесме, приповијетке, приповијести, загонетке, обичаје и ријечи.
” „Пјесме, загонетке и приповијести, то је готова народна књижевност, којој ништа више не треба него је вјерно, чисто и непокварено скупити; али у писању
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
која је изашла у Бечу, у подлиску првих српских књижевних новина, прошириће своја размишљања: "Пјесме, загонетке и приповијести (пословице) то је готово народно књижество коме ништа више не треба него га вјерно, чисто и непокварено скупити; али у