Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Рече игуман, те их одведоше за спавање у припрату црковну. Пратећи их, запита како су им имена. Каза се онај, што рече да је од цара послат, — ја се, рече, наричем
Видех сутрадан пре зоре где туштени људи врве у цркву; идох и ја шњиме и уђох у цркву женску припрату, стадох онде. А кад дође час да свештеник диже частно древо крста Христова, сви се људи тискају унутра, мало и велико,