Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
ја, где идем лепо на ногама, али моја глава одсечена, и ја је носим у рукама, па се сети̓ да је метем на врат не би ли прирасла, и мету̓ је, притискујем одозго, не боле ме, али неће да прирасте, скинем опет и држим у обема рукама, а идем; опет
Пита ме један који је близо мене и гледи: „Прирасте ти?” вели. — Пипну̓ ја око врата, ал̓ она прирасла; кажем: „Прирасте — реко̓ — ал̓ не знам је ли погодило оно једно у друго што се говори и гута”.
изведоше, пак се не променисмо, но ме Турци вратише у ордију — то сам опет моју главу носио у рукама; — а што је после прирасла, — то је што су ме Турци после по други пут изнели и разменули. Слава Богу на његову дару, без кога се, тј.
Црњански, Милош - Сеобе 2
шанац Варадински, јер су се тамо били поженили, а Павле је тамо и жену сахранио, Срем и Бачка им је била за срце прирасла, али ни то их није задржало, кад су провидели превару.
Павле је удовац, па може лако разумети, како мора да је тешко, Трифуну. Изгубио је швалерку, која му је била за срце прирасла, толико. Та њихова сирота рођака, коју је Павле последњи видео. Пре него што се удавила у Бегеју.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
СИМКА: Гушим се, не умем да говорим, слатко моје дете! АГАТОН: Кажем ја Симки: Ама, ова ми је девојчица нешто прирасла за срце. СИМКА: И мени. Ама, чим сам те видела, а мени заиграло нешто овде. Боже мој, што ти је крв рођена!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Несретни зет царев сједећи на плочи морској живљаше о травици, која бјеше при плочи прирасла, вас бјеше већ поцрнио, аљине на њему изагњиле, да се не могаше познати, и ни од куда живе душе, која би га избавила,
срећа на једну плочу близу краја нанијела, на којој је петнаест дана и петнаест ноћи живио о трави, која је при плочи прирасла била, и наком оволико дана како га је старац један отлен избавио, „и ево“ рече „Бог и моја правица донесе ме опет
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
обузимаше га све више, и он већ осећаше да му Станка није оно исто што и чворкови, увиђаше да му је много више за срце прирасла. »Шта ћу да мислим ? Видим да се све више пропада у неку дубину, из које нема излаза...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Шта ти је, жено? — викну Дрвосеча. — Гледај! — потеже он ка лицу, али маска за лице прирасла. Узалуд сопствену кожу раздире — не силази. Покуша још једном, али се маска и не маче.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Није могућно данас прокљувити каквим је начином и како уз косовску епопеју прирасла мисао о издаји Вука Бранковића на Косову.
да је главна, најшира и најразгранатија Није могућно данас прокљувити каквим је начином и како уз косовску епопеју прирасла мисао о издаји Вука Бранковића на Косову.
Кад Момчило опазио војску, он потеже сабљу од бедрице, ал' се пуста не да извадити, као да је за коре прирасла. Онда рече војвода Момчило: „Чујете ли, моја браћо драга! Издаде ме куја Видосава, но дајте ми сабљу понајбољу“.