Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Али ово!... Па ми је и иначе некако прирастао за срце и он, и... и његова судбина! Мучио сам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може
Бог да му душу прости! Жао нам га је било. Био је, сиромах, некако прирастао за село. Лијепо смо га сахранили. Послије распустисмо дјецу, а школу затворисмо.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Божич га је, међутим, испратио, љубазно. Капетан му је, каже – сунце му јарко – за срце прирастао. Чисто му је жао, што му није запросио ћер, Теклу. Добио би добру и верну жену, а капетан би је ваљда заволео.