Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
у рукама, па се сети̓ да је метем на врат не би ли прирасла, и мету̓ је, притискујем одозго, не боле ме, али неће да прирасте, скинем опет и држим у обема рукама, а идем; опет лепо је управим да не би брада накриво остала, и опет метнем на врат
а идем; опет лепо је управим да не би брада накриво остала, и опет метнем на врат гди је и била, притиснем, а она прирасте. Пита ме један који је близо мене и гледи: „Прирасте ти?” вели.
Пита ме један који је близо мене и гледи: „Прирасте ти?” вели. — Пипну̓ ја око врата, ал̓ она прирасла; кажем: „Прирасте — реко̓ — ал̓ не знам је ли погодило оно једно у
Пита ме један који је близо мене и гледи: „Прирасте ти?” вели. — Пипну̓ ја око врата, ал̓ она прирасла; кажем: „Прирасте — реко̓ — ал̓ не знам је ли погодило оно једно у друго што се говори и гута”.
сам носио — то је што сам отишао у Турке, однео је сам у рукама; што први пут мета̓ врат, притискива̓ и не може да прирасте — то је оно што нас први пут Турци изведоше, пак се не променисмо, но ме Турци вратише у ордију — то сам опет моју
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Сабља га посијече, али одмах зарасте; одсијеку му руку, она одмах сама прирасте; главу, ногу, тако исто! Изгибе цару сва војска.