Јакшић, Ђура - ПРОЗА
На гранама дрвета што су пред кућом засађена била, не беше ниједнога листа. Ох, па како се лепо та тужна природа са тугом срца човечијега слаже, као што дивно поетично Петефије у једноме своме стиху каже: „По тужном небу
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Наравоученије Кога к чему природа није створила, нека се у оно не пача. 40 Магарац који промењује господаре Магарац служаше уједног башчована, и
да смо трпељиви и великодушни у злополучију и у штети кад нам се прикључе, расуждавајући да оне исте вешти које нам је природа дала за време су наше, колми паче оне које смо ми стекли.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ВИЛАЈЕТ 110 ИСТИНА О ЕКСЕРИМА 113 ИСТИНА О ПЛАНИНАМА 115 АУТОПОРТРЕТ СА ГЛАВОМ НА СТОЛУ 117 ЧИЗМЕ 119 МРТВА ПРИРОДА СА ПРАЗНИМ ТАЊИРОМ 122 ЗАШТИТНИК ТЕРАЗИЈА 124 ПРАГ БЕОГРАДА 125 ПРАЗНИК У ДОЊЕМ ГРАДУ 135 КВАНТАШКА
Зар ћеш обувен у крваве чизме лећи у земљу, крај босих отаца? 21. мај 2000. МРТВА ПРИРОДА СА ПРАЗНИМ ТАЊИРОМ По двадесетом певању Одисеје Твој тањир је празан.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Није вајде — баш кад га човек погледа, мора признати да га је сама природа створила да буде капетан. Па још оно његово званично понашање!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ШУМ Пође шум с горе јасенова, Даде га шуми јелâ, И букви буква, зови зова, Прену се природа цела. Бивоље стадо диже главу: — Је ли то песма о моћи? Шева чу химну небу плаву, Буљина музику ноћи.
Једне ноћи јаки је бдио. Мислио је на своја брда, где је доскора ходио силан и свиреп као природа; где су га се бојали вепрови; где је окрвављеним рукама ишао до орловских гнезда, старе давио и младе крао; и одакле
Иза његових гора изгреја крупан, крвав, поноћни месец. Њега је Природа дочекала са осмехом, са радошћу, са раширеним рукама, са благословом. Јер она не зна за правду него за силу.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
вишекратно помињао „дубље разлоге” и како ја „не смем мислити само на себе”, „не смем њу унесрећивати”, „ја, нестална природа”, „фамилијарне обвезе”, „моје срце зна како ми је, али...”, итд.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Сунце се црвенило изнад шуме и сва природа, као под владом неког дубоког и узбуђеног осећања, заћутала је замишљено. Над сунцем, на плавом небу, један дуги
Африка
сасвим изгорео, бирајући између палминог вина и воде, ја први пут откако сам у Африци пијем воду онакву какву је дала природа и какву пију урођеници. Дуги пословни разговори на бамбара између Н–а и црнца. С времена на време Н.
Њена рамена, руке и груди су нешто од најлепшег што је природа могла створити. Врло млада. Други старац јој је отац, али није он домаћин, већ одсутни син, који је сам трговао и
Толико је природа човека и раса чудна и тајанствена. И, ако ни за шта друго, треба поћи у Африку да би се разумело много шта у еволуцији
Црњански, Милош - Сеобе 2
Животиња је набасала на отровну траву, свакако, то је ствар природна, случајна, али зашто је природа изабрала да убије, данас, баш тог прекрасног пастува, а сви су коњи били на тој истој трави?
на то, неким гласом, као из бурета, да је та њихова рођака, Ђинђа Зековича, иако је изгубила мужа, широка, ведра, природа, као што је жито пуно булки, кад се таласа. Сеља је то, сељанка, па и у жалости остаје добра, и са смехом у сузама.
Шума му је била, као и сва природа, близу. Шума као шума. Сад, јашући тако, у туђину, зачуди се, како се пред њим отварају, велики, као цркве, шумарци
Он је, каже, свој посао, свршио. Остало ће учинити, младост и природа. Ако би Петар имао несвестице, или напад беснила, треба да га позову опет, одмах.
имала сиромашне прозоре, са дрвеним капцима и дрвене доксате, који су личили на страћару, и шталу, испред ње је природа била тако лепа, у пролетном дану, да је тај дан, после, Павле, дуго, сасвим јасно, памтио. Па и Варвару.
Теодосије - ЖИТИЈА
Шта сада да учинимо? Како да се јавимо господару нашем? Који ће камен, која железна природа понети те жину такве вести коју ми носимо родитељима и браћи?!
Јер варљив је, рече, овај живот, и склона је паду природа људска, и нико се неће удостојити да га страсти никада не дохвате и да нема учешћа у пороку — осим Бога јединог!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Задатак, дакле, олакшава мање сложена природа предмета. Врло је пространа област коју насељавају Јужни Словени. Она се простире од Целовца и Љубљане до Солуна и од
Сва природа је жива или дејствује као жива, и мртве ствари и замишљене. Има духова у води, у земљи, у дрвећу. По пространим и недир
Земљорадњом се готово нису бавили. Природа земљишта их је упутила на сточарство. Географски положај између Јадранског мора и моравсковардарске удолине, на
Већим делом године небо је јасно и ведро. Ова је природа оставила дубок траг на људима који у њој живе. Потиштене чифчије знају имена најудаљенијих врхова.
Становништво нема никакве користи од привредних извора које би им природа могла пружити. Сви живе делом од онога што им доноси рад изван области.
Психичке особине и начин живота код народа ове котлине имају свој засебан тип, као што је друкчија и сва природа котлине од природе у осталим крајевима централне балканске групе.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Мислиш? - шапнула је а онда ми се обесила о врат изјављујући да сам генијалан. Зелени зечеви! То је природа морала да измени и онда нико не би успео да ухвати ни једног јединог зеца.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
, обједињује то што су оне у митско-магијском поимању света она биће чија је природа демонска, хтонска, те су зато опасне по трудницу и дете које она носи.
У овом случају верује се да се магијска моћ беле боје, њена стваралачка и спасоносна природа преноси на дете и штити га од злих сила.
Родитељске особине се неминовно преносе на децу, те је стога суштинска природа детета одређена наследним факторима („Ђе је сова излегла сокола?
Какво је неко дете, каква му је природа, то је дато још на рођењу и не може се изменити. А то значи да ко се какав роди, такав и умире.
(Новаковић, С., СНЗ, с. 41) — Пуна буква сена и у сену месо. (Новаковић, С., СНЗ, с. 42) ДЕТЕ (ЊЕГОВА ПРИРОДА) — Живо сам, ал’ не знам да сам; крштено сам, ал’ не знам да сам; мајку имам, ал’ је не познајем; очима гледам, ал’
на мајчиној сиси, загонетка усмерава нашу пажњу тамо где би ваљало тражити прави одговор на питање: Ко је и каква је природа тог сићушној људског бића? Такође, ове загонетке откривају огромну и вишеструку важност дојења.
¹⁷ (4) Културно-историјски модел (Виготски, Валон). Према културно-историјском схватању, природа детета није дата рођењем (није биолошки одређена), већ је пре задата, што значи да дете тек активним усвајањем
Лакићевић, Д., Пепељугина папуча, Братство-јединство, Нови Сад 1989. Лакићевић, Д., „Природа народне пословице“, у: Народне пословице, Рад, Београд 1983. Лалевић, М.
, „Стара народна вјеровања на Кордуну“, Расковник, 37, Београд јесен 1983. Ортнер, Шери, „Жена спрам мушкарца као природа спрам културе?“, у: Антропологија жене (Зборник), Папић, Жарана и Лидија Склевицкy (ур.), Просвета, Београд 1983.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
због врлине претеране, међу људима недозвољене, изопаче, за човека кога анђео зачне, а ђаво дотка, за испоснице које природа, хиљадуротка, љуто прокуне и у души им запали порочне маште; за оне који дуго, ћутке, гутају горчину, када наједном
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Заплићеш језиком! И ти то зовеш: уживати у природи? Преждеравати се три дана? Па где је тамо уопште природа? Онај прашњави пут испред куће? Оно шкрофулозно воће; ти то зовеш природом?
Оне сељаке уцењиваче, што само ваздух не наплаћују? Шта је за тебе, уопште, природа? Када ти други завиде што имаш викендицу, је ли то? – Ајде, ајде... – Шта, ајде, ајде?
Матавуљ, Симо - УСКОК
Пијеро се окрете нестрпљивом пуковнику и поче талијански: — Господине пуковниче, природа је, у овом случају, сасвим проста и... пардон! то јест: ствар је сасвим проста и природна...
И та поворка, уз голе, љуте крше, под натмуреним небом, бјеше символична! Ти мрки ђетићи, према којима природа њихова краја вазда, и велике нације, које им, у часу невоље, ласкаху, поступаху маћински, с горчином у души, али с
а младу, чисту, прије него што ће утонути у несвијест покоја, привиђају се дражи љубави, приказује се свијет и природа као савршенство добра; тужну и брижну заоштрава се страдање, отежава се бреме живота, види му се све што опстоји као
Иако бјеше проста кћи природе, видјели смо колико се одликовала од својих друга тањим умом и њежнијим срцем. Кад природа својим даровима одвоји тако своје створење, онда је оно тек ремек-дјело!
Поњекад, у лијепој ноћи, величанствена природа блажаше га и буђаше му клонулу срчаност. Тада му се чињаше све лако и ућуткиваше понос.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Из Емиловог васпитања искључене су књиге; једини учитељ је Природа. Прва вештина је земљорадња, затим долазе занати. Слобода духа, неспутано мишљење и учење на примерима највиши су
(Муке крваве) Човек-тежак све је примио од Природе: и морална начела, и упутства за свакодневни живот; Природа га кажњава и награђује, а он јој све предаје, и муку и радост, и живот сам, све до последњег дана, до сахране на
(Ти си коњ) Само је дечје око могло да уочи тај покрет, ту нежност, такав дрхтај. Природа коју је Ћопић доживео у завичају доиста је онај бодлеровски храм у којем се укрштају тајанствени звуци и недокучива
Усхићен оним чудом којим нас природа прожме кад год заборавимо на себе и широко отворимо очи, Ерић незасито куша сласт бурних, муњевито ухваћених слика,
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Али, с друге стране, то је ведар дух, трезвена природа, и под утицајем књига и размишљања његов дух ће бити све критичнији и његов рационализам све снажнији.
и крепак дух, јака вера у »богодану свободу ума«, чине Доситеја Обрадовића једном од најсрећнијих и најуједначенијих природа. Својом добротом срца и јачином ума он је чинио врло јак утисак на све који су га познавали.
Њега не занима толико сама природа и утисци које она буди у њему, но у првом реду људи, њихов живот, нарави, уредбе. Он не удара у неку високу
; руске речи: посредник, постојан, природа, итд.) Он признаје да је сам створио нове речи, као: викач, мењач, сејач, трубач, избраник, виноградар, вртар,
писац, не само зато што је готово искључиво писао за »дичне Српкиње« но зато што је сам у основи био једна женска природа.
ОБИМ И ПРИРОДА ЊЕГОВЕ ПОЕЗИЈЕ. — Али Змај није био само гибак дух, даровит ђак ове или оне песничке школе, једног или другог песника.
С једне стране његова плаха и бунтовна природа, са друге стране живот који га је обмануо и сиротиња која га је стално притискивала, учинили су да је он имао оно што
година завлађује занос за природне науке, и у младим нараштајима ствара се готово религија природних наука, уверење да природа за човека нема више тајни, да наука све зна и све може и да »златни век човечанства није за нама но пред нама«.
Ђурађ Бранковић је неуспео покушај: Игњатовић је хтео да буде »поетичан«, али његова природа вукла га је доле, и он је свој »исторически роман« свео на препричавање историје и вулгарне и нетачне описе живота на
и натуралистичкој школи, која се у доба његова почетка тек стварала у европској књижевности, но по томе што му је природа била таква, што је тако у души осећао спољњи свет и што га је само тако могао изражавати.
Он никада није марио за »отмен« и »васпитан« свет, за конвенције, норме, етикете, где је људска природа изопачена, спутана, укочена.
Он воли прост, примитиван свет, »нижи сталеж«, где су људи онакви какви у ствари јесу, где је људска природа откривена, где је сваки свој.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
је на прстима кад је што подносио на потпис казначеју или претпостављеном писару, тако да му је то већ постало друга природа његова, па је на прстима ишао тако рећи целога свога века, свуда, и у кафани и на улици, где год би само видео
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Срце јој хтеде пући, али јака природа и вечит, тежак, свакодневни рад победише... Угуши све што беше. Али ето сад, од неко доба, опет он, тај исти Стојан,
Поштен је и чист као огледало. Не говори много, не брза, не плете се. Природа јака, вера искрена, а душа неокаљана и чиста као извор планински. Жена му, моја тетка, добра.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
истиснуту количину бола, По Архимеду; присилно крштење Утопљенику гране плућа скрши, А благослов је тог преображења Природа воле што насиље Врши, Јер све је живо само парабола Несавршенства, што милост је жива. Не куни море.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Пет пута су је вадили и спуштали на „бис“. Најзад, стиже и та природа! На нежно зеленој ливади, посутој првим пролећним цвећем, жвакаћим гумама, старим новинама и зарђалим кутијама
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ІІ А кроз прсле прозоре прелама се Србија бехарају маџарке. - Коме ли се природа у сретање спремила? - кад је живот грдија, таљигање, педепса, а свијетом изрода као пасјег накота!
ПРЕТРЕС КУЋЕ Шљивом бехар - пролеће. С пропланака, с гајева дјевојчи се природа. А y кући претрес је. Мамицу ти четничку, гдје је слика Краљева!? виче тројка скојевска.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Поред свега тога, називам опет, по навици, то ноћним ћутањем и тишином. А ипак разазнајем да никада природа није била у живљем, у општијем шуму и разговору, у жуборењу.
Довољно је да човек замукне па да се гласови природе дигну ослобођени а да он све то назове: Тишина. Сва природа около је у јединственоме раду сарађивања. Рекло би се да је све у природи ново и као да је тек постало.
И показа читав ред брда и Монт Паланкинос који као да својим зидовима држи небо. Сва природа би оштра и плава као умрла усна. Једна звезда паде чим се поврати мрак.
Повијем се у барци, као да ће ме погодити. Природа баца своје метеоре, своје муње, и слике својих муња, немо и убилачки као првога дака.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
” ИИ ВЕСНИК ПРОЛЕЋА Под зрацима топлог сунца Природа се из сна креће; Са жубором бујни поток У долине мирне слеће. Само горе, на висини, Још се беле пусте равни.
Удар судбине обиш'о ме није, Из гроба заман дозивљем те ја; Јесењи ветар у лице ме бије, Природа ћути око мене сва — Ћути, и живот гони својим редом, Не види тугу, не разуме јад, Ни вреле сузе по лицу ми бледом, Ни
Вихори снежнога праха По пустом вију се пољу, и цела природа ћути, И листак последњи вене од зимског студеног даха Весело пуцкара пламен у скромној избици нашој, И мачак на банку
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
МОНАХЕ 1 Мора се предузети тај излет до подножја, до подземља, поткровља бесовске избе, да се природи покаже да природа није одгонетка сама себи, као што ни тама у тами није тамна – светлост је светла само другом у теби.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Шта су они коме учинили? Њима је тако добро овде. Саживели су се са својим стадом... природа им све даје, од људи ништа не траже. Од њих су се већ и отуђили...
А сада, оне боје јесењег шаренила изгледају ми изванредно лепе и јасне, као да их је природа нарочито подешавала оку човечјем. То раније нисам запажао...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Сутон се приближава, а ваздух постаје гушћи, тамнији. Цела се природа умирила, па се само још осећа њено гигантско дрхтање, као последњи уздах пред тешким сном...
страсном, девојачком љубављу ; љуби безумно, са највећим самоодрицањем, како то може само њена страсна и плаховита природа...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Оно што је мени помогло да, душевно, поднесем све те гадости, била је природа терена на ком смо гинули. Тај део Галиције личи, понегде, на Србију, са својим брдима, са својим шумама.
Реноар је имао више од пет изложби, уљаница, акварела, цртежа, и пастела. Њега искрено воле. Сезан је њима друга природа, ређа.
Заткинова теорија је, ако хоћете, манир, да сваки пањ, комад мрамора, оставља онако како га је природа дала и према томе израђује. Они који све боље знају него ја рећи ће да је читао Микеланђела. Не ученик је Монгола.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Пут га поведе тога лепог дана Кроз млада поља сунцем обасјана. Сва је природа добре воље била: Благ поветарац с мора, од Кармила, Јечменим пољем таласе је крето И образе му ласкаво облето...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
благим сунчаним зрацима, урешене разнобојним китњастим оквирима, измалане сјајним, живим, чаробним бојама, какве само природа може дати, па тако занесен, очаран, не знаш куд пре да погледаш, где пре да се окренеш...
мрачњаци XИX века тиранисали и одузимали му, извештаченим и неприродним васпитањем, све његове подобности, којим га је природа обилато наградила.
Наступи љута брдска зима, кад се леди дрво и камен, а сву околину застре бело студено покривало, те се чини да је сва природа слеђена, изумрла, и никад се више не може у живот вратити.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” „Природа је моја таква, весела, А брдска ми чамотиња пресела, И гађењем испунило село ме: Ја бих хтела Београду беломе!
И као што је природа одгурнула мамута, Човек је изневерио пса због аута, Веран газди, пас не зна да се устави И живот губи због несрећне
Јесте, рано у пролеће, нађе се и полена, А у јесен, печурака, испод трулог пања. Ал природа је, пре свега, глиб до колена, Сеоско беспуће, и тупост постојања...
Нигде чисте стазе ни сувог ногоступа, Пљусак не помишља да стане, бар за сада! Природа је кал из којег се нога с муком чупа, А обућа се кида и распада.
(Шта он ту тражи, ког врага?) Стави коцку шећера, ил прегршт мрва на пањ: За пола сата, све ће нестати без трага! Природа, то су вам кал и јал, бува и уш, Блатиште које још нико није превесло!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Главни фактори од којих зависе те прилике су: природа морског дна, хемиски састав воде, водени притисак, температура воде, осветљење у дубинама и храна живих створова која
Кад се врши на броду, а жели се проучити природа морског дна, најпре се врши раздвајање ситних и крупних састојака механичким путем, и хемиска анализа материјала.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Тако се свети природа, и тако Најлепши сан у ситни прах претвара: Од некадашњег раја бива пак̓о, Од кринолине сјајне, крпа стара.
ћемо, слаби, преврнути вером, Идолу другом, без суза и јада, Предаћемо се и речју и пером; А она биће иста, увек млада Природа, тај спас, и утеха, и нада. Сад знаш.
Дај ми уста твоја, дај могућност тајну! Јер осећам стално распадање бића, И док покрај мене мре природа млада, Нечујно, у самом почетку развића, И црном равницом тихо пада слана, У мојој се души простире и влада Мутна
грми градска јека И забаве пусте што низе човека, И бучно веселе тајанствено хуји, Запеваће негде скривени славуји, И природа цела зашумеће страсно, И пола, и горе, и баште, и врти, Све што у њој живи поздравиће гласно Свечани долазак
ЈЕДНОЈ ПОКОЈНИЦИ Оскудна природа роднога ти краја, Кржљава и бона, без сунца и маја, Где мртвило хладно као авет дира, Нек дâ твојој души благотворног
Страдала си дуго. Одмори се, ћути, А ја ћу ти, драга, доћи издалека, У мочарну јесен кад лишће пожути И природа болна на смрт своју чека.
Ћути мрка шума борова у тами, И природа цела ћути. Ноћ се хвата. Нечујно пролећу задоцнела јата. А ми, као двоје сирочади, сами, У свежој тишини природе и
И сва природа и њезина блага, И све вештине што човеку годе, Кроз душу нашу пролазе, без трага, Ко тамне сенке преко мутне воде.
Време је било тако тавно, Мрачно и влажно ко и сада. Зато, кад такви дани падну, Природа кад је зла и јетка, Пробије моју душу јадну Првога дана кобна летка.
— Снег још пада, Све трагове брише, завејава све, И под тешким белим покровом, без јада, Ко огроман лабуд, сва природа мре.
тада, И све што беше са мном и крај мене, Редови липа, и људи, и жене, И та старинска осветљена зграда, И месечина, и природа цела, Стопи се намах, за минуту једну, У јединствену, непрегледну, чедну, Белину слатку још слађег ти тела...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Смијешна су својства наше земље, пунана је лудијех премјенах. Природа се сваколика питâ сунчанијем чистијем млијеком; у пламен се и оно претвара, данас жеже што јучер њивљаше.
Иште свијет неко дјеиствије, дужност рађа неко попечење, обрана је с животом скопчана. Све природа снабд'јева оружјем против неке необуздне силе, против нужде, против недовољства: остро осје одбрањује класје, трње
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
песмом без мотива; О, у те дане да ми се пренети У непознате, егзотичне краје, Предео далек, где ће ме узети Природа добра с душом мојом, да је, К’о добра мајка, утеши, уљуља У сетној песми мога завичаја, Тамо, далеко од заразна
Јер јужне звезде, чини ми се, сјају К’о над судбом ми њене очи што су; Јер природа ће у том чудном крају Можда на њену мирисати косу; Јер дане ове свршити ми треба Представом живом сна младости
У мене је увек гледао све живље. Љубав му је била к’о природа плаха. Кад сам рекла: грли! грлио ме дивље, Да ме жудно, али и несвесно смрви.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Господине ђенерале!“ поче он, скинувши тророжац с главе и приступивши к заповједнику. „Природа је сасвим проста и... то јест ствар је сасвим проста и природна, а ви овдје као нов и невјешт...
Трава бујно порасте; чести се окитише лишћем. Стока жељно приону да се напасе. По њивама изниче жито, као један бусен природа цијела буђаше се новијем животом. И људи, као и сви остали Божи створови, снажаху се у њој.
Медик побра нове ловорике, разумије се приписујући у своју заслугу оно што учиње природа и младост. Он пође задовољан, јер понесе лијепу награду, а остави лијепо мишљење о својој вјештини.
На махове му се надање повраћало, а то је бивало или ноћу, кад дивна планинска природа у торжеству љубави ублажује патнике и учмалу срчаност у младијем грудима буди; или дању кад би се осамио гдје год у
Иако бјеше проста и неука дјевојка, као и остале њезине друге, одликовала се од њих тањим умом и њежнијем срцем. Кад природа у своме њедру нешто самотворо одвоји, оно је савршеније него оно што се умјењем и натегом дотјера.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Прсти са ноктима) 297 — Шта је на свету и најбоље и најгоре? (Људски језик) 298 — Шта је природа створила пред лицем целог света? (Нос) 299 — Шта мисли звонар кад звони?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
ако, које да језичник — паганин јеј — њој јеја — сова јелеј — зејтин јелински — грчки јер — зашто јестество — природа јешче — још, в. и јоште јоште — још јуност — младост, омладина, в.
— називати, казивати наслажденије — наслада, уживање наставити — учити, поучити настојашти — садашњи натура — природа натуралан — природан началан — први, главни начало — почетак началство — првенство начертаније — нацрт, план
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
му се да су брдељци и стабла и кукови, и све ствари што му бјеху пред очима њекако као замишљене и озбиљне, као да сва природа осјећаше е је настао часни пост, доба кајања и великих и тешких молитава.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
У цвету младости прве љубљаше Хипоник Хелу, И јутро живота њиног радост је красила штедро; На глас љубави њине оживе природа цела, И сиње дубоко море, и небо плаво и ведро. На цветној обали морској они су седели често У светле вечери мајске.
грми градска јека, И забаве пусте што низе човека, И бучно весеље тајанствено хуји, запеваће негде скривени славуји И природа цела зашумеће страсно, И поља, и горе, и баште, и врти Све што у њој живи поздравиће гласно Свечани долазак
Вихори снежног праха По пустом вију се пољу, и цела природа ћути, И листак последњи вене од зимског студеног даха. Весело пуцкара пламен у скромној избици нашој, И мачак на
зв. јесен, Т.ј. стало падати „жуто лишће“, и т.д. Те скоро под сваком граном По један песник; Стоји, и види Где „мре“ природа, и погреб јој прати!
“ ...А сунце жеже... Спавају долине... Тегобне снове сва природа снује. Само, у часу те мртве тишине, Досадни цврчак однекуд се чује. И гле! мој чувар скиде капу с главе!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
У тартару, царству хулитељах, природа је све ужасе своје са јарошћу највећом улила; природа је тамо поселила сва страшила у безобразију, те бјесују и за
У тартару, царству хулитељах, природа је све ужасе своје са јарошћу највећом улила; природа је тамо поселила сва страшила у безобразију, те бјесују и за жертвом ричу у мракама по гадним волнама; тамо хидре
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
А природа је бесконачна! Грађа васионе, њен став, живот природе и његов смисао остали су нашим филозофима у недокучивој даљини“.
сам искусио - да се затворених очију може, без обзира на све чулне утиске, добро и дубоко размишљати, али да се испита природа, морамо их, као што је Демокритос захтевао, држати отворене.
Сама природа обележила је јасно и немилосрдно његово племе да ни хиљаде година немогоше избрисати те знакове. „А како дођосте, драг
Коперник застаде, савладан ненадмашивом лепотом тог призора у којем учествоваху и природа и дело човечје руке. Причини му се да се ти стубови, ту пред њим, пробудише из вековног сна.
„Природа се покорава својим законима; ако их познајемо, онда прозиремо ткиво природе до оне дубине до које допире вид нашег ума
Не само да је тиме природа тих неједнакости постала растумачена, већ су се оне могле израчунавати и пратити у прошлост и будућност са свима
и при нестанку поља магнетске силе рађају се оне две струје које имају противан правац, како то захтева и сама природа ствари, јер постајање и престајање две су супротне појаве“. „Добро сте намирисали траг дивљачи!
„Имао сам, као што рекох, намеру да само прикупљам чињенични материјал, записе Земљине историје, које је природа исписала својим словима, и да другима оставим да их прочитају.
Уверих се да те разнолике промене не стварам ни ја, ни те моје еснафлије, већ да главни посао врши сама природа. Она ствара индивидуалне промене на животињама и биљкама, она их пренаша на њихово потомство.
А човек одабира промене што их природа ствара и нагомилава их по својој жељи. Тим начином подешава он животиње и биље својим потребама или својим спортским
Фаокнер, Форб, Лајел и Мурчизон били су једног те истог мишљења да се врсте не мењају, јер документи које нам је сама природа оставила у разним слојевима Земљине коре, а они их пронашли и прочитали, говорили су у том смислу.
„Та средства којима се, по мишљењу Ламарковом, природа служи, па и она на која је указао његов колега Жофроа де Сентилер, а још пре њега мој деда, не изгледаху ми никако
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И док сумрак, сив, прљав као чађ, пада на кршеве, природа дивља и величанствена равнодушно посматра стрељање Секула први, везан за дрво, одбија да му вежу очи.
од своје границе и од неколико година па досад, све што је видео за њега беше ново, различно од његовог, непознато: и природа и клима, вароши и села, и храна и обичаји и ношња, све нови облици и боје ствари.
— Ево да вам кажем, и казаћу вам, браћо моја — одушевљава се мој друг. Браћо моја, игра се природа заиста, то могу да утврдим. Некоме да велике уши, као у магарца, но ретку памет.
— Не можемо заиста — слаже се народ. — Јест — наставља Илија Илић — не можемо, не можемо; али што је природа раздвојила, људи су дужни да приближе. и људи су се удружили. Демократија је победила.
Тако сам и урадио. Иако је већ била јесен, дан је био врло леп и природа још увек раскошна, То послеподне кад сам се упутио гробљу да тамо останем све до ноћи.
Лепир Алекса, столарски мајстор, иначе у основи једна уметничка иако небохемска природа — што је, код нас бар, велика реткост — ватрени, дакле, пријатељ Талије и једини откупљивач гардеробе оне банкротирале
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Небројено сати провео сам испет на прсте пред тим картама. Мој дјед био је снажна, здрава природа, енергичан послован човјек.
Истина, за то се већ брине сама природа снабдијевајући их слабом плодношћу, смислом за страсти које крате и сагарају живот, укусом за трагична скончавања, и
Ти си у суштини добар... (А-ха! сад почиње !)... Али ти си умјетник, права правцата умјетничка природа... — Хвала вам, оче, за тај еуфемизам, — насмијем се ја. — Ви сте увијек били благи према мојим сагрешењима...
— Код нас је друкчија ствар. Ја сам с овим задовољан: ја сам и желио управ ово. Село, природа, слободни зрак, кретање на отворену, то мени одговара.
А ти — ти си таква природа!... Чини ми се као да си ти увијек тражио задовољство не у оном главном за чим идеш него у нечем споредном што прати
— Ниси томе крив ти, томе је крива твоја природа, — настојала је да ме унеколико оправда Долорес. — Не, Долорес. Немој бити преблага. Не настојим да се заваравам.
— Не, Долорес. Није крива моја „несталност ћуди”, моја „природа”: та „несталност ћуди”, та „природа“ — то сам ја! Тиме сам се спасавао бар од лажи.
— Не, Долорес. Није крива моја „несталност ћуди”, моја „природа”: та „несталност ћуди”, та „природа“ — то сам ја! Тиме сам се спасавао бар од лажи. Имао сам увијек праву фобију лажи, бар свјесне лажи.
У таквом случају, што да се почне? — Не преостаје друго него опет прибјећи једној новој апстракцији: „природа”. Дигнути руке од сама себе и пустити да „природа учини своје”. Па што буде! XВ Хм!
— Не преостаје друго него опет прибјећи једној новој апстракцији: „природа”. Дигнути руке од сама себе и пустити да „природа учини своје”. Па што буде! XВ Хм! „Морате хтјети да оздравите, морате имати вољу да оздравите!
Та је околност упућивала прије на грабежно уморство. Али, с друге стране, природа повреде на глави као да је више говорила за озледу од аутомобилског точка.
Хладноћа, хладна природа. Тако се то обично каже, не тражећи много праву ријеч. Но то не погађа суштину. Има у таквим бићима и препуштања, и
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Видели су да је то необуздана, срчана природа, која не зна ни за какве препреке. Марко се само чудио и вртео главом. — Да ми је само знати на кога се уметну —
И с мокрих камених плоча опет се дижу облаци суре мокре магле, квасећи успут људе, куће, дрвеће, све... Као да цела природа плаче за изгубљеним добром у свету... Палилулска улица претворила се у море блата и влаге.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Стога ти природа осетљива, блага, Елегију узе као стална друга, И са твоје лире заносна и драга Заори се песма, снажна као туга.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Временом је та напорна духовна вежба постала моја друга природа. У почетку сам морао да потискујем своје жеље, међутим, постепено су жеља и воља постајале једно.
Коначно, када сам био пред нервним сломом, природа ме је заштитила дубоким сном. Дошавши себи, схватио сам ужаснут да више нисам у стању да замислим призоре из свога
Ова духовна активност, првобитно махинално подстакнута болешћу и патњом, полако је постала моја друга природа и довела ме коначно до сазнања да сам ја само један аутомат, лишен слободне воље у размишљањима и деловању, који само
високоразвијеним и потпуно нетакнутим механизмом који се понаша у складу са променљивим условима околине, надарила је природа трансцеденталним механичким осећањем, које му омогућава да избегне опасности које су прикривене да би се директно
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
руски песник Љермонтов, у којој се каже: ”Изашла сам доле на друм сама, Кроз маглу се блиста камени пут, Ноћ је тиха, природа Бога хвали, А звезда са звездом шапташе...“ Љермонтов је био син руских равница.
је пред своју паству свом силином своје неодољиве личности и свим лепотама у које их је могла заоденути једна песничка природа.
Кембриџ је имао своје свеце и успомена на њих била је суштина славе Кембриџа. У оно време часопис ”Природа” је био, као и данас, најпопуларнији недељни научни информатор у Уједињеном Краљевству.
Његов живот је био за то пример. Обратио ми је пажњу на кратак приказ рада чувеног Хелмхолцаб у часопису ”Природа” који је, како рече, написао нико други до сам велики Максвел.
Прочитајте такође ВИИИ том часописа “Природа”! Тиндалова предавања о светлости прочитао сам пре доласка на Колумбија колеџ.
Зар није очигледно да је сама природа, онима који уче од природе, бољи учитељ и водитељ у истраживањима њених појава него све знање које се добија у нашим
И није ли то зато што природа као учитељица на првом месту пражи да се развија посмаграчки дар.“ Порука овог искуства је да се ментална култура не
Тиндал ми је скренуо пажњу на Вллл том часописа ”Природа”. Чланак о Фарадеју прочитао сам пре тога, али било је још неколико расправа које су озбиљно покретале научна
захваљујући Максвеловој бриљантној оцени Хелмхолца, о чему сам читао у Камбеловој књизи о животу Максвела у часопису ”Природа”, на који ме је он упутио, одлучио да одем из Кембриџа у Берлин и прихватим се студија експерименталне физике у
Овако гласи последњи пасус Максвеловог кратког приказа Фарадеја у ВИИИ тому часописа ”Природа”, о коме сам раније говорио: “Вероватно не знамо ни како ће се звати она наука која ће проистећи из материје коју
У Максвеловом чланку у часопису ”Природа”, на који ме је упутио Тиндал, налази се и следећи завршни став: ”Хелмхолц је сада у Берлину где руководи радом
Тада сам покушавао да решим загонетку - природа звука и светлости. Загонетку звука сам тада открио, али нисам успео да разјасним појаву светлости.
Ћипико, Иво - Приповетке
Вејавица, прсак и ветар измењиваху се на махове. Сунца ни за лек. Цела природа тешко је омртвила гњилоћом и каљежом. Ноге су скоро увек мокре. Студена влага увукла се у кости и у мозак.
обустави бујицу унутарњега узбуђења, а то је било против њеној навици: у тмици и кућноме миру бјаше се потајала њена природа.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
О госпођо, отменост, то је готово атмосфера без које ја нисам кадар да дишем; отменост је моја природа. ЖИВКА: Па, знате, ја сам обавезна да примам.
ЖИВКА: Молим, изволите говорити! ЧЕДА: Видите, госпођо, живот је необично компликована појава. Природа је саздала бића, али није утврдила законе о међусобним односима тих бића, већ је дозволила да се ова самосвојно, под
ЧЕДА: Ја вас молим умирите се, госпођо! Живот је, видите, веома компликована појава. Природа је саздала бића, али није утврдила и законе међусобних односа тих бића...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
У томе и јесте њихова дијалектична, само на први поглед противречна природа, коју - ако ћемо право - имају и све остале конвенције у култури.
Нас овде посебно занима начело понављања, његова природа и улога, и то на надстиховној равни. У том је погледу мање занимљива чињеница да се поема рашчлањује на шест једнаких
Ништа нас не пречи да реч пејзаж заменимо речју природа, и слика ће добити пунији, дубљи смисао. А призори ратног похода Славонско-подунавског пука, чим су смештени између
Засад није испитано какви су доиста код њега, нови или стари, тропи најчешћи, најзначајнији, и каква им је природа. Ипак, понешто се о тропима у Сеобама може сазнати ако пођемо од већ истакнутога, и карактеристичног, динамизма у
са кретањем Вука Исаковича и његових ратника, са померањем њихових очију, као да се креће, помера и сама околна природа.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ратареве труде природа признаје, Платиће му знојак, неће желет’ хлеба — Како не би радник имао што треба! Ено јарко сунце дивно сија с
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
РУЖИЧИЋ: Доста! Бједни робе града, Не знаш шта је природа, Не знаш шта је јестество, Тихо величество, Гди фауни оде, Гди се смеју роде, Гди травчица расте, И пролећу ласте, Там
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
трострука ватро Једном ватром убијаш Другом ватром лечиш Трећом се ватром шалиш (Трећа ватра је црна) Глад вари мрак Природа авај још није створена Песмо мани се маргина Пева се одозго надоле (О радости брзог перја) Нежност је животињска
Петровић, Растко - АФРИКА
сасвим изгорео, бирајући између палминог вина и воде, ја први пут откако сам у Африци пијем воду онакву какву је дала природа и какву пију урођеници. Дуги пословни разговори на бамбара између Н–а и црнца. С времена на време Н.
Њена рамена, руке и груди су нешто од најлепшег што је природа могла створити. Врло млада. Други старац јој је отац, али није он домаћин, већ одсутни син, који је сам трговао и
Толико је природа човека и раса чудна и тајанствена. И, ако ни за шта друго, треба поћи у Африку да би се разумело много шта у еволуцији
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
је права слика гнусобе; ту све прелази у трулеж, ту човек види све појединости разорења, па кад погледа како је цела природа: и поље, и шума, па рекао би и само оно плаво небо клонуло од људскога зора и беса, онда се у њему буди немоћан гнев и
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XXВ Сунце с’ рађа, зора блиста, Облачићи златом сјаје. Да, — природа ј’ увек иста, Велика је, дивотна је. Развијају с’, преливају с’ Исте слике, исте боје; Као кључем навијена Сва
Развијају с’, преливају с’ Исте слике, исте боје; Као кључем навијена Сва природа чини своје. Исто небо тамо горе, — Истим миром цвет мирише, — Иста земља испод мене, — Само један гробак више.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Потпоручник Љубисав, иначе професор, рећи ће. — Природа... Бог, сасвим свеједно, оваплотио је мртву материју, надахнуо је живим дахом и живот је прострујао земљом.
Од мене су се тражиле жртве и питао сам се, за што баш од мене, и на овај начин. Увиђао сам колико она мора патити. Природа је према њој заиста била немилосрдна.
непрекидно, проламало се громогласно, још јаче, сливало се у урнебесну рику, па се ваљало с једнога краја на други... Природа као да је побеснела. Али изгледало је као да се стихија удаљује. Кишне капи биле су све ређе.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ко је крив, нек' трпи, ко дужан, нек' плати, Ко краде, нек бију, нек главом заплати. То накратко сама нас учи природа, Млада лета у тим губити јест шкода. Видите ли, једва от двадесет лета Може бити један [...
Кад свештени огањ нашу утробу подиђе, Серце дотле беспристрасно двојно жели биће; Сва природа измјени се, онемиле људи, Душа сама — но не дуго!
Гди су ти Србљи сад? На њиним гробовма страни Зидају куће, да сви времена жертва буду. Тако се природа обрће вечно, сама једнака, Све на земљи што је мени подлаже скорој... Даље, душе, даље!
Око ми није схватало небесне красоте лика, Срце и душа, сва природа внутрења тресла се од стрâ; Кад ал’ благе и силне им речи зазвонише озгор: „ „С нама је Бог, чуј, храбри се!
Плачем сиротиње многе му с’ срце растрзало силно, Оца и матере клетва раздвајала душу и чувства; Сва се потресала природа: к небу сад севнуше очи, Верном па другу је пружио цев смртоносну са речма: „Биј! да не страда толики нам народ.
Да би радост вјаштша била, То природа устројила Каждој твари с другом бити; Љубве страст в серца влила, Жизи јеју осладила, Повељела в љубви жити.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Сан?... ЈЕЛИСАВЕТА: И сад се тресем — Црну сам Гору, кнеже, уснила, Ал’ не онако као што јој је Природа својим горостасима Кô неки ремек свог величанства На дивље чело стења храпавог Метнула круну, облак мргодан, Да
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
У исти мах лепа и страшна, босанска се природа код Кочића као елементарна снага стапа с човеком у отпору против туђинске, империјалне аустроугарске власти.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Па и Млава пуста уздише потмуло, Да се не би њено уздисање чуло. Сама у свом страху природа се грози, Страховите тајне нема поноћ носи...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
и тамо где никакво друго средство не помаже; при лечењу, међутим, долази готово увек у обзир његова егзорцистичка природа, и третман с њиме је врло често у вези са врачањима, бајањима, записима. Отуда је природна ствар да је нпр.
Са ј. као символом плодности стоје у вези, свакако, многи свадбени обичаји, али се ова њена природа још јаче види из приповедака где је реч о партеногенези ‹СЕ3, 41, 598; упор. РГВВ, 17, 1 (Цлемен), 147›. Ј.
Ћипико, Иво - Пауци
закотрљао по пијеску, осјети себе; наново га нешто опомену, јави се слутња, и под њеним притиском гасила се слободна природа онако како се мисао силомице јављала. Маче се и осјети као да га је неко силом отргао од тога мјеста.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Моја луда природа ми није дала мира. Да сам се притајио и снуждио, можда би Никаноров напад отишао у празно. Мене су, упркос свему,
Бацио је два дуга погледа на стидљиву младу. Она их је спазила. Њена женска природа, дакле курвинска природа, сместа је почела да трује строги а честити наук којим ју је сиромашни отац опремио као
Бацио је два дуга погледа на стидљиву младу. Она их је спазила. Њена женска природа, дакле курвинска природа, сместа је почела да трује строги а честити наук којим ју је сиромашни отац опремио као јединим миразом.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Нит поток тече туда, нит славуј песмице поје, Природа дивља суморна крила шири; А лепи цветак не свија лисје своје, Већ диже стабло и цвета, и слатко мири.
Кô скромна стидљива нева, Природа љупко свија невини, бајни крас, И цвеће расипље свуд и славуј песме јој пева, И с фрулом пастирском благо стапа се
зелена трава земљу је покрила веће, А гдегде у росној трави прво је цветало цвеће Под зраком топлога сунца бујна се природа буди, Венцима пролетњег цвећа невине китећи груди!
Удар судбине обишô ме није, Из гроба заман дозивљем те ја; Јесењи ветар у лице ме бије, Природа ћути око мене сва Ћути, и живот гони својим редом, Не види тугу, не разуме јад, Ни вреле сузе по лицу ми бледом, Ни
Куд ми сетни поглед у даљине блуди? И чега се тиче горки уздах тај? Буни ли ми душу та природа снежна, Ил' младости моје усномена нежна? О, путници ждрали!
не поју петли, Сладострасно бледа Дијана ми светли; А море, и небо, и обале бајне Разливају шапат и узвике тајне: То природа јужна, у вечери касне, Шуми своје песме заношљиво страсне. 1889.
Вихори снежнога праха По пустом вију се пољу, и цела природа ћути, И листак последњи вене од зимског студеног даха. Весело пуцкара пламен у скромној избици нашој, И мачак на
богате лађе и силни каравани На њене базаре многе стизаху свакога дана Из Андалузије даљне и жарких афричких страна. Природа оживе чисто под руком уметних Мавра, У врт се претвори варош, обала и Алгавра, Са песмом иђаше ратар кроз гору и поље
Рашчупан и страшан ја пред тобом стојим. 2. Већ је прошла зима и пролеће влада, На престолу седи плавоока Лада Природа се бујна из мртвила буди И зеленим плаштом заогрће груди.
У цвету младости прве љубљаше Ипоник Хелу, И јутро живота њиног радост је красила штедро; На глас љубави њине оживе природа цела, И сиње, дубоко море, и небо, плаво и ведро. На цветној обали морској они су седели често У светле вечери мајске.
Но како и Амор дође, онога истога часа Зајеча зелена шума Од њиног веселог гласа, Природа оживе чисто с безбрижне њихове шале, И река забруја живље носећи сребрне вâле.
Изгледало је, збиља, Да цела природа тоне у мору рајскога миља, Премире од силне чежње... У струји весеља свога, Све канда осети блискост Амора, љубави
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Или, још боље, у обрнутом реду. Далеки лет кроз векове показаће нам како се природа постепено открила човековом оку. То откривање је узбудљиво као игра лепе Саломе.
Као из божије руке. И сама природа је ту учествовала са пуно љубави: прекрила Партенон са плавим небом, а сунце га је, хиљадугодишњим пољупцем,
Сидеричне године броје кораке наше Земље, а тропске, како откуцава њено било. Цела наша природа дише и живи ритмом тропских година, а сидеричне не остављају у њој трага.
Но добра природа побринула се за своје створове. Када нас разум изневери, онда ступа у акцију животињски инстинкт. То је било и са мном.
Ето видите како је природа праведна; шаљући нам велику врућину, она нам уз њу даје и потребну дужину истинске ноћи, све већу што се више
храстом на узвишици поред мога стана, удишем пуним грудима свежи ваздух, посматрам по хиљадити пут предео у којем су природа и људска рука изложиле своја дела, а не могу да их се сит нагледам.
Сва та дела, без иједног изузетка, говоре ово: „Мртва природа покорава се неминовним законима.“ „Њен ток је унапред одређен за векове векова.
Ту годину даје урезати градитељ зграде, а у нашем се случају сама природа, градитељка, побринула за такав натпис. У току минулих двају деценија скупљани су и објављивани сви ти натписи
Сем тих докумената и натписа дошао је за моју историју у обзир и један камени рељеф. И тај рељеф је природа сама исклесала. Он је огроман, толики да је покрио целу Земљу.
сам споменуо међу класичарима небеске механике, био је убеђен да смо и ми сами точкићи велике машине која се зове природа.
Једина је природа! Безгранична, вечна мајка живота. У овом њеном храму спустимо се, ми скромне хаџије скрушено, на колена.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У варошици се причало даље: да јој је отац кријумчар, па робијаш; а после, кад се боље открила природа странкиње, да јој је мати вештица. За Нолу и за њених шеснаест година, дошла су велика искуства и искушења.
И хвалисали се још издржаним опасностима, препадима и оробљавањима. Ту врсту јунаштва су неговали и људи страшљивих природа. Такав је био ред.
Кад се обуче, лутка... Мора то видети свако жив, ако само погледа... Али јој се природа нешто много променила. Наравно, не смем заборавити да јој нисам сасвим рођена сестра, а нисам никако мајка...
Био је плах, нервозан, и бескрајно осетљив. Здравље танко, а природа ретко страсна. У шестом разреду се био заљубио, и безмало да у драму улети због шипаричких глупости девојчице.
Симпатични наш Каленић износи из гимназије стил и рутину писања! — Историчар, необично фина тиха природа, говори као да му је глас од свиле: — Ја молим, господо, да се уз реч „симпатичан”, дода реч „даровит”.
У тој девојчици наслеђе и живот замесили су један несрећан карактер. Госпа-Јелки је природа дала малу али праву озбиљност, и једну не велику али праву памет.
Соки нема помоћи док природа не помогне, ако помогне и она. Сока би мучила кућу и са живом својом мајком. Соку, друго нема, Соку треба волети.
— Продаћу ове године све до последњег ора', презимићемо, а после, видећемо. — То „видећемо”, код јаких природа, не значи очекивање да се нешто само од себе поправи, него значи: видећемо како ћемо поднети што је дошло, или што смо
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Кад на осму годину ступи, сама га природа на оно опомене што му је судбина определила. Оружије, какво је то за њега побужденије!
Има ли гдигођ на свету ове дражести, ове нежноумилне красоте, ови виспрени својства којима је природа вас преизобилно уштедрила? Сама Венус лице своје сакрива поред зрачности стаса вашег.
Руке су му биле једине од свију членова на које је мати природа своју благодат излила, јер су му ове до сниже колена комотно достизавале, и с тим му против сваког нападенија
истраживач ИШЧИСЛИТИ — избројати, израчунати; очитати број (са ваге) ЈАПУНЏЕ — врста кабанице ЈЕСТЕСТВО — природа ЈУНАЧЕСТВО — јунаштво ЈУРАТ (нем. Јуратен, из лат.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Натчовечанском снагом бранио је народ сваки педаљ своје земље од много надмоћнијег непријатеља. Али природа је подарила људима само један живот, а свакога часа хиљаде су остајале на бојним пољима. Помоћи ни са које стране.
Небо је било облачно, а са планина је пиркао оштар ветар. Дрвета оголела, те цела природа изгледа најежена. — Јешче молимсја о упокојенији душе усопше рабе Божје...
Са земље је одисала лака пара, као да се пуши, а сивозелени листови маслина постадоше опет сјајни и сва природа насмејана. По старом обичају, војници дохватише секире да окрешу мало маслине, како би наложили ватру.
После толико дана људи се сетише и својих породица. Тешка их носталгија мучи, а ова зелена и влажна природа изгледа им као оно шарено цвеће на гробовима. А кипариси се уздижу као надгробни споменици...
Навикло је наше око на разноврсност, а ово стално зеленило замара. — А и људи су некако чудни... Иако је природа раскошна, свет је убог. Задовољава се са дветри маслинке и печеном рибицом.
Мрачно звездано небо ћути. Страховита тишина лебди над земљом. Све нам се чини да и природа узмиче пред страшним призором, који ће настати са освитком дана.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Измеђ огледајућих шума, Чини се као да стрели са зеленога брега У хитрог јелена подигнута с лега. И природа сва дише опојним мирисом труљења: Надимљу зато брда, надимљу горе стења, Под које пође кадифена господа на
) да ли природа онда мора да ме призна, али је превазилазим. Као огромна плазма сред дахтања, жваћем облаке зелене шуштаве, сва
И зато ја на морал не мислим, нити мислим на то, шта природа хоће од мене, већ је задовољавам много, и тиме своје потребе; а ако ми падне на памет да размишљам - и то размишљање
да размишљам - и то размишљање је једно задовољење - смислим да и потребе те саме нису искочиле из небуха и да ће већ природа, и без мог пристанка, умети себе да задовољи на мени.
Претпоставимо чак да, због твог особитог држања, природа никако не стигне да те искористи. Интервал између твог рођења и твоје смрти, изван којих: ко зна чији си, изашао је
У свакоме задатку и муци које је природа натоварила своме робу, човеку и животињи, унела је и по једно мало задовољство које постаје све огромније што у себи
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Не, сликару се ништа не сме догодити, док не наслика њен лик. Чудна природа сликарева дара узнемири и збуни Царицу. Од бриге више није ни јела, ни спавала.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Те особине не захтева природа дугог, растегљивог стиха, од петнаест и шеснаест или од више и мање слогова, па ипак се и тај стих њима одликује.