Употреба речи природи у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Та помислите: швајцарски сир! неготинско вино! — Хајдук Вељко и Виљем Тел!... Има ли што у природи да боље хармонише?... Има ли у историји два карактера који би један на други више личили него та два јунака?...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Первјеј|ше возбужденије и начало ове страсти у незлобивој природи, ако се само на зло не окрене и не употреби, не само што није зло, него добро и полезно, јер је љубоподражаније и жеља

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Ја и помоћник се прибрасмо. Говорисмо дуго о свежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњи и о природи „која ради”. Природи оној којој се остављају оваки болесници. И то као да и девојку донекле умири.

Ја и помоћник се прибрасмо. Говорисмо дуго о свежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњи и о природи „која ради”. Природи оној којој се остављају оваки болесници. И то као да и девојку донекле умири.

Казао му је још да ће му може бити зеленило у манастиру и „природи” донекле задржати, па и поправити бољку, итд, итд. Мама је за цело то време тихо плакала.

Да му је Јоца рекао да то може бити још боље. Да је, напослетку, божја воља, али он се нада од бављења у „природи” код брата. А после, пошто више не може радити заната, да је наумио тражити службу.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Каткад Мица хвали ружнију од Алке, Алка опет ружнију од Мице. Ту равновес у природи изједначује ружно с лепим; ту и ружније налазе задовољство кад их лепе хвале над лепима.

Рогозић, у науку и посао заљубљен човек, није одговарао живахној природи госпође Мице и да је био јуратом тако снужден, богзна би ли се тадања фрајла Мица у њега заљубила била.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Чак сам се бојао оне радости и са зебњом је очекивао. Јест нашто се варати? У целој природи осећам нешто потмуло. набујало, надошло и сочно што улива неки грозан немир и сав ваздух као да је пун крви и пене.

на изнуреној сиси дојиље своје традиције, пружа већ руке оном нечем великом, свежем и неодољивом што се и у самој природи осећа. Само је лен, пипав, безживотан још њен корак. И све се грозно распада, а она иде полако, дремљиво, мртво.

Африка

Величанствена осамљеност и величанствено присуство простом, сложном, заједничком животу у природи. Идући уском стазицом плетеним конацима у Алепу, ја као да сам ишао и путањом која води кроз овакву исту усамљеност и

Како се не узбудити онда тим! Стегнутог срца, као деца у ноћи, ја осећам скоро нелагодност од овог џиновства у природи.

позвао. Да ли га је Н. раније много више злостављао, или је овај малишан био по природи ненормалан, или је то било заједно, не знам. Н.

Црнци беху толико уморни да нису хтели да једу. Они су одбијали да се дигну, иако су иначе по природи похлепни. Н. мисли да не желе нашу вечеру, већ и што је примање ње унеколико прећутан пристанак на даље путовање.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Осим тога, Павле је био гост у његовој кући. Питао се шта ће и како ће. У Павловој природи било је нечег поучителног, према људима, а велике нежности – душевне нежности – према женама, па је много праштао и

Као и остали сународници Павлови, ни Исакович није размишљао, никад, о природи, нити загледао шуму. Шума му је била, као и сва природа, близу. Шума као шума.

Теодосије - ЖИТИЈА

И плод молитве по природи се родивши, од Бога дан, Богу це и намени, што и би. Када је затруднела супружница и када се приближише дани роди

неизрециво оваплотивши се и родивши се сугубо на земљи — као Бог и као човек са нама поживео јеси; ти и по људској природи заплакавши над Лазаром, по природи божаства са влашћу аду из утробе овог истргавши и четвородневна подигавши из гроба

се сугубо на земљи — као Бог и као човек са нама поживео јеси; ти и по људској природи заплакавши над Лазаром, по природи божаства са влашћу аду из утробе овог истргавши и четвородневна подигавши из гроба и представивши га жива, Марти и

Но беси лукави, који по природи својој мрзе људски род, као год што у почетку на првог човека Адама завишћу нападоше те га змијиним саветом преластише

И исприча им све о животу своме. После тога, грозницом обузет и по природи људској мало поболевши, причести се божаственим и животворним светим Христовим тајнама, и рече: „Слава Богу за све“.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

у овом се типу осећа јака веза с природом и с прецима. Ни у једној другој зони нису људи тако блиски природи и срасли с природом као овде. Ово није народ „сит живота“, већ млад, свеже крви, изоштрених чула за природне појаве.

Свуда има злих и добрих духова. Човек је везан и зависан од тих сила у природи, чији је највиши ступањ Бог и судбина, који се распоређују и ништа се без њих не може десити.

Имају исте празноверице као и Динарци. „Свака појава у природи“, веле, „и најмање ствари које се запазе знаци су које шаље Бог и судбина.

Причање и зановетање без практичног циља по правилу је противно њиховој природи. Мало времена троше на „мечтанија“ (маштања) и на стварање и неговање замишљених представа.

Становништво се овде дели у разне групе према физичкој природи, према занимању и културним утицајима којима је било изложено. Најзнатнија је група Пољана битољско-прилепске котлине.

По природи конзервативан, аустријски клерикализам је постајао, кад му се укаже прилика, врло насртљив, чак и насилнички.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

стилом, на пример: „Ишчезнуће индувидуума из животне заједнице произилази из неминовности процеса коме се све појаве у природи потчињавају”, или желите да ја њему просто кажем: „Ти си, брате, умро!” СПАСОЈЕ: Па ово је много јасније.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

мадаме) — госпођа мазур, мазурка (пољ. мазурек) — пољска народна игра у 3/4 такта мајалес — приредба у природи са играњем и певањем мајестетичан (лат.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Ако је неко по природи, „по рођењу“ лош, ништа му не може изменити ћуд („Удри зло, да је горе“; „Вук длаку мијења, али ћуди никада“).

Загонетка је не само игра и испит оштроумности, већ и подстицај за метафизичка размишљања о настанку, природи и смислу свега постојећег. У загонеткама је човек пројектовао своју сложену митску визију света.

За неку децу сматрају да су „по природи“ (или по „Божјој вољи“) добра или, пак, зла, па да батина није потребна или не помаже.

изашла“; „Лескова је маст чудотворна“) говори нам о томе да се у нашој култури дете (нарочито мало) схвата, по својој природи, пре као рђаво, себично, асоцијално, него као добро и социјално биће.

Кад је реч о природи детета и његовим особинама, у оба ова модела дете је, пре свега, мало, нејако, слабо и не-људско (неразумно,

У народном митско-магијском моделу, међутим, развој је по својој природи превасходно скоковит, дисконтинуиран квалитативни процес освајања све виших ступњева развоја.

на бихејвиористичко и психоаналитичко схватање човека, понудила је нов, хуманистички модел по којем је дете по својој природи добро, „безгрешно“, а све оно што је у одраслом човеку рђаво, резултат је изопачавања изворно добре људске природе под

Тако нпр. хришћанском моделу, по којем је дете по природи грешно (већ је новорођенче оптерећено првобитним, „прародитељским грехом“) супротставља се хуманистичко-романтичарски

првобитним, „прародитељским грехом“) супротставља се хуманистичко-романтичарски модел, по којем је дете по својој природи добро, невино и чисто.

традицијско схватање природе детета, односно да су у већој мери прихватили нову идеологију према којој је дете по природи добро, безазлено.

полазиште рада је следећа теза: у сваком народу, у свакој култури постоји једно неисказано, имплицитно становиште о природи детета и о његовом развоју. И у традицијској култури Срба несумњиво постоји стабилан и древни модел детета и детињства.

У народној филозофији васпитања дете је „по природи“ рђаво, несоцијално, неодговорно, неразумно, а може се довести у ред и постати „добро“ (разумно, одговорно, марљиво)

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Види свој стомак. Баздиш на вино! – Попио сам само... – Заплићеш језиком! И ти то зовеш: уживати у природи? Преждеравати се три дана? Па где је тамо уопште природа? Онај прашњави пут испред куће?

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

У свим народима и литературама фолклор се, по својој природи, најпре обраћа најмлађима. Народне умотворине блиске су деци можда и због тога што су она подмладак племена, посебно

О природи тих случајева и каприца покушао сам да кажем нешто више у Расправи о наивној песми. Очигледно је посреди сплет различи

Али тиме се, ипак, не постиже равноправност између дечјег и озбиљног тока, то јест усмерења у уметности. По природи ствари, нама је највише стало до врховног, последњег одговора о смислу нашег постојања на земљи.

се дечјом поезијом нису бавили (Милета Јакшић, на пример), оставили су брда неупоредиво бољих дескриптивних строфа о природи, годишњим добима, људима, стварима, итд., и на те се строфе данас нико не обазире.

Оно што је дечје у човеку, у природи, у стварима речима — незаменљива је стварност ове поезије. Реч је о посебном склопу односа и веза, о нарочито

што спутава и кочи животни полет, брзина представљања и непосредност у општењу — заједничке су дечјој поезији и зечјој природи.

зечјом истанчаношћу, осетљивошћу, слободом, смислом за игру и хумор представља разноврсне животне појаве, дешавања у природи, односе међу људима, радост због голог присуства на свету.

ретка делца писаца који се само тобоже обраћају деци, да би нашли неко оправдање за лаку форму која органски одговара природи њихова дара. Та, ретка изворна делца, могла би опстати и наћи место и у постојећим оквирима књижевне уметности.

Змај је нашао средину која је у потпуности одговарала његовој наглашеној склоности ка поучавању, и екстровертованој природи његовог дара.

О селу, о људима на селу, о њиховим мукама и радостима, о деци, о природи, о животу и смрти, он зна само оно што је на почетку појмио; то знање је тако довршено, тако давно заокружено, да има

Написао је много, користећи се и оним могућностима дечје песме које његовој природи не леже. Најјачи је, или бар најзанимљивији, онамо где из њега проговара истинско дете, заљубљено у улице, школске

настоји да у деци подстакне потиснуте импулсе, да их поново придобије за слободу; он их упућује према њиховој правој природи.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

да се наука и просвета тако схвате код једног тако запуштеног и заосталог народа као што је српски, који је иначе »по природи најспособњејши к сваким наукам«.

Читање житија светаца заврте мозак дванаестогодишњем дечку, по природи склоном сањарењу и маштању, и једном приликом хтеде са једним просјачким калуђером из Дечана да бежи у Турску, у

Кротак, питом, нежан, сажаљив, пун симпатија према људима, врло социјалан по својој природи, он је лако примио човекољубиву и идеалистичку филозофију XВИИИ века.

По својој природи Доситеј Обрадовић је типски човек XВИИИ века. Он је још имао велику »љубознателност«, духовну отвореност и радозналост

Ма како он по природи био идеалист, ма колико цео његов рад изгледао одблесак европске идеологије XВИИИ века, ипак је он скроз позитиван дух

[писан] по угледу на сентименталне идиле и пасторале какве су се, под утицајем Жан-Жака Русоа и његовог »враћања к природи«, писале на крају XВИИИ века.40 Као и у другим мањим песничким покушајима Трлајић се овде показао као слаб песник.

Стојковић је тај посао радио као деист и као просветитељ: да би показао у природи »силу, премудрост и величество Творца«, и ради »општег благополучија«, против »сујеверија, која су многа тисјашч луди

Поповић прелази на комедију, која је одговарала природи његова духа и талента и где је постигао велики успех. Он постаје први писац комедија у српској књижевности.

Жан-Жака Русоа: да цивилизација квари човека, да је човек најбољи у примитивном стању и да се зато треба »враћати к природи«.

нову теорију: да је народна поезија »једина права поезија« и тврди: да уколико је један народ примитивнији, ближи природи, утолико је његова поезија слободнија, пунија живота, лиризма и драматичности. 1778—1779.

1810, поставши цензор словенских књига у Бечу, он међу Србима тражи човека који ће га обавестити о правој природи српскога језика, о томе: да ли је тај језик онакав како су га писали славеносрпски писци или онакав како је писао

«) Када је Караџић издао ову прву збирку народних песама, још није био начисто о правој природи и значају овога посла.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

). и, најзад, језик којим се све то, као оруђем, обрађује! Бујан а конкретан, сочан а нетражен, разнолик као цветање у природи и непролазан као стваралачка супстанца.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Мој матори је 1955. године видео живог Жерара Филипа, мислим у природи, на улици, каже, одмах испред хотела „Мажестик“.

После разних перипетија, о којима боље да и не говорим, наша прастара „спачекијана“ тандрче према природи од које начисто добијам оспице.

Кола нису луксуз, него потреба —каже тата. (То, њен муж!) човек је, док лупиш дланом о длан, изван града, у природи! За тај новац „Форд“ је сасвим пристојан аутомобил. Колико ваша кола троше? Тата и ја водимо евиденцију.

Веома, веома занимљиво! Рекох му да нећу ни зуцнути јер нисам тастер по природи, наравно, под условом да не уфурам у његову дисертацију, јер после доктора Роберта Манџуке просто не бих могла

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Сва природа около је у јединственоме раду сарађивања. Рекло би се да је све у природи ново и као да је тек постало. Све иде тачно и са заносом и овај живот земље и неба ужасан је и величанствен.

што виче, што је био загубљен у тој гомили и сада одједном звучно издвојен једини, једини је присутан, једини у овој природи, над црвеном крвљу коју губи, над водом, над биљем, у гашењу метеора. То може исто тако бити жена или човек.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

другог иако то не значи да изневеравамо првобитни говор природе у стварању; ми само понављамо нејасност која је у природи језика, мада је у нашој природи да једино јасност разумемо.

изневеравамо првобитни говор природе у стварању; ми само понављамо нејасност која је у природи језика, мада је у нашој природи да једино јасност разумемо. Не постоји ништа више од оног што се може знати Не постоји ништа што се не може знати.

МОЛИТВА ЗА СВЕТОГОРСКЕ МОНАХЕ 1 Мора се предузети тај излет до подножја, до подземља, поткровља бесовске избе, да се природи покаже да природа није одгонетка сама себи, као што ни тама у тами није тамна – светлост је светла само другом у теби.

и брезе белог сира и месечине лучоноше и вење ни против јавних зграда које на ледини расту провидне ветром а природи показују огледала оних здања из будућег града сунце је у савезу с биљем по обичајном праву а воли оне који неће да

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Кажу да исто правило влада и у природи. Код ове масе, која се смрзава и гладује, створило се такво једно осећање и једна мисао, персонифицирани у неодољивој

Црњански, Милош - Лирика Итаке

И да за најлитерарније глупости служи увек она дедукција: да је све у природи „шар, квадрат, и цев“. Успели су да га популаришу. Све је овде његово и нико још није успео да оде даље од њега.

Престају оне слатке, виртуозне форме што стоје на врх прста; у природи ништа не стоји на врх прста, а у сну још мање. Осим тога има једну моћ моделирања без анализе, која је врло лепа.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

ске гимназије и имамо част поднети Савету следеће своје мишљење: Све у природи подложно је закону поступног развијања и усавршавања.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Да ли је заспала? Или се сећа Оног далеког, мутног столећа О којем, у сате несувисле, Мачке, у природи, воле да мисле?...

Врбе не мораш цртати: оне и саме могу да Дођу, у пролеће, са ветром, ко зна откуда ... Врба је по природи упорна и задрта: Чим негде осети воду, сама се крај ње нацрта.

П.П.П.П.П.П. (Прва подругљива песма против повратка природи) Кажу: „Вратимо се природи!” За човека Она је што и завичај за одсељено јато. А шта нас то прелепо у природи чека?

П.П.П.П.П.П. (Прва подругљива песма против повратка природи) Кажу: „Вратимо се природи!” За човека Она је што и завичај за одсељено јато. А шта нас то прелепо у природи чека?

” За човека Она је што и завичај за одсељено јато. А шта нас то прелепо у природи чека? Магла, и киша, и, изнад свега, блато!

Таква је, по природи, људска несрећа: Заглупљујућа, нема, без израза! Под њеним притиском човек се не сећа Ни најпростијих решења и

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Само, ја данас у заблуди истој Долазим овде, с похотом, без части Да будем дете у природи чистој. Осећам да је ово гробље пусто Спомена мојих, да верно над њима Још само старих бреза лишће густо Шушти и

) Да се борим, драги мој, за нешто боље. Посвећујем своје мисли сада Богу, И својим блиским, Природи што шаље Пролеће. Одлазим у шуму и поље. Поздравља те увек твој... и тако даље.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

По таквој својој природи и особеном књижевном карактеру питалице нису и без мисаоне каквоће и веће етичке вредности. Знатан део фразеолошке

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

(Пс. 7, 9) А ово од вас суд испитивања да буде. Ако ли некако у вашој људској природи не можете расудити сами себи сагрешења у себи, притецимо ка другоме, који нам може расудити зле обичаје, који нам

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

странац; онај неко то није мада, у шетњи, увек бира страну у сенци као да би да постане још неприметнији но што то, по природи ствари, већ јесте.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ал' озго ведро небо, А у мени насмејана душа, Исмејаше ми тугу, Те ни крај најбоље воље Не могох открити смрт У природи.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

На опширне небесне равнине иштем владу да подијелимо и небеса пала воздвигнемо, први закон да природи дамо, нек се сваки са врховном влашћу на свом небу горди и велича!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„Када сам се, после свих тих сазнања, обазрео у природи, нашао сам и у њој све те хармоније. Књига природе исписана је бројевима - хармонија природе је хармонија бројева.

То мораш и ти, синко, да чиниш, ако желиш да постанеш филозоф. Посматрај својим очима све што се у природи дешава и размишљај својом властитом главом како да растумачиш, сликама и разумним расуђивањем, то што си видео.

Тако је геометриски савршена кружна линија, каква у природи нигде не постоји, идеја свих кружних линија, начињених по њеној слици и прилици.

већој мери, Демокритос, јер он се не даде заварати визијом неке сврхе, јер увиде јасно неминовност, каузалитет, у природи, и у њој могућност да се природне појаве испитају и објасне; он је свео квалитативне разлике на квантитативне, као што

Узрок свему томе лежи у природи самог круга, и то на врло природан начин, јер није неразумљиво да из чудноватог произлази још нешто чудноватије.

Опат се радо одазвао том позиву свога друга и обрадовао младом научнику. По природи здрав као дрен, опат је патио од болова у ногама, па често питао лекаре за савет, а и уживао је да се разговара и

што се налазио у ватиканској библиотеци, учио је да је наша Земља звезда као и остале звезде што су и да се, као све у природи, налази у кретању, а то кретање може се опазити само упоређењем са нечим непокретним.

„Са њом сам постигао много јаче ефекте, но још важнији били су погледи које ми је она створила о природи ваздуха“. „То вам верујем!

Њутн се запитао не би ли било могућно те науке оспособити у тој мери, да сва кретања која опажамо у природи растумачимо законима који важе за целу васиону. Таква кретања су и она која врше небеска тела.

Обустави своје опите и врати се у крило своје породице. Но он размишљаше и даље без престанка о природи сунчеве светлости, увиде фундаментални значај тога проблема и тражаше пут који би га одвео до циља.

Истина, резултати Њутнових експеримената били су неоспорни, али су се тим могла лакше нападати Њутнова схватања о природи светлости, која ни дан данашњи није потпуно растумачена.

Најрадије би их одатле ишчупали. Сви они су, по својој природи и способностима, више добри посматрачи но творци нових идеја, и зато према њима непријатељски расположени, а поготову

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Они први чинили су све да у човеку развију његове природне склоности. По својој природи човек се узбуђивао за морално и за добро; зло и неморално бунило га је одвајкада.

И како је ужасно то да човек, чијој се снажној природи треба дивити, један човек који из неких узрока пати од дуже уздржљивости, па поред тога некако очувао и младост срца,

Јер кад ја пустим жену да, рецимо, с другим ужива у природи онда шта? Шта сам допустио? Допустио сам да он дели с њом драж оног уживања, да се спаја с њом у томе итд.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

И то нешто као да не лежи само у људима, у кретању и мигољењу живог људског створа, већ и у природи, у читавом њеном ритму, па и у такозваним мртвим стварима.

Било је нечег пепелног, огавно протуреформаторског у тој сталној опомени. Није одговарало мојој природи то перверзно прегустирање будућег зла. Опирао сам се.

У природи, понављање не води у отрцаност већ право у бесконачност; у крилу бесконачности ријеч понављање постаје бесмисао.

У природи је све дозвољено и све легитимно; сви односи боја ту су добри, ту нема лоших хармонија. Наравно, осим ако упаднемо у по

ЛИИ Ето, повремено се и у мени узмућује мисао на моје кривице. Јер ма колико то могло изгледати противно мојој природи, на њих често мислим. Мислим можда без повлачења неких особитих конзеквенција, али мислим.

Не знам каквог је поријекла та фобија. Можда и само естетског. Али мислим да је мојој природи својствена. Доиста, често ми се чинило да лаж повређује више мој естетски осјећај него неко моје етичко начело!

Сваки човјек има једну оптималну доб која најбоље одговара његовој природи, његовом темпераменту, њему својственом степену психичке зрелости.

На отворену, тај притисак ишчезава. У зеленој природи, међу дрвећем и травама, осјећам да дубље и стварније живим. Обузима ме дјетињаста жеља да начупам траве и лишћа и да

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Устао сам рано, преко обичаја; Отворио прозор. Изгледаше као У природи да је било окршаја Неког грозног, страшног. Ваздух мокар пао. Неба нигде нема. Можда је пропало.

У природи има много дана, Мутних, тамних као ноћи крило, У животу има много рана Само зато што је снова било. Море грли копно од

разум плени, Готово увек и за порок будна — Некад, док младост живљаше у мени, Смејах се често, подругљиво вазда, Природи, Богу, и говорах смело: Да онај који обличја нам сазда Учини срамно, кукавичко дело.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Али не треба превидети да су сви они велики елиминатори који помажу природи подупирући њен окрутан али праведан закон да опстају само најснажнији.

Остварење овога зависи од наше могућности да развијемо електричне силе исте као и у природи. Такав подухват се чинио безнадежним, али ја сам се одлучио да покушам и одмах по повратку у Сједињене Државе у лето

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

човеком, животиње са животињом, звезда са звездама и човека са својим Творцем, разумљиво је што сам много размишљао о природи звука и светлости.

И данас верујем да су ови облици општења основне радње у васиони око нас, и још увек размишљам о њиховој природи. Моји учитељи у Панчеву помогли су ми да решим неку од загонетки ове врсте на које сам наилазио у својим размишљањима.

Нарочито су им се свиђала моја загонетна питања о природи светла које сам постављао Косу, а који на њих није знао да отвори.

неограничених могућности да увећа своја достигнућа у индустрији, истраживањима из којих су потекла открића појава у природи и открића на којима се базира индустрија...

објаснио да електрични генератор не ствара електрицитет, јер је сав електрицитет, према Фарадеју, константан у природи и такав да сваком позитивном оптерећењу одговара исто тако негативно оптерећење, већина мојих слушалаца сматрала је да

Ћипико, Иво - Приповетке

Напокон приспеше. Сунце је већ зашло. Предвечерњи лахор пири. Ноћас ће бити студено, јер се небо ведри и у природи, челичећи се, све се у се скупило. Цвета застаде пред својом кућом под оголелом мурвом.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Ми смо овде пре у природи него у миту и култури; у ствари, ми смо овде у заборављеноме, дубоко запретаноме преклапању једнога и другога.

у народној лирици – веза између човековог унутрашњег стања и његових подухвата, с једне стране, и стања и догађања у природи, с друге стране, добија много потпунију, интегралнију аналогију него што је то случај у каснијој уметничкој поезији.

Па ипак, та разлика није по својој природи чисто лингвистичка. Ништа нас ни у једном ни у другом језичком систему не наводи да кажемо управо четрдесет или управо

а преузео је основну комуникациону улогу у новој, модерној култури која се тек формирала и која се, већ по својој природи, морала (све више) развијати као писмена и урбана.

Па и три које су прешле у народну лирику изискују тумачење. Свако пророчанство је већ по својој природи помало тамно, а Откривење је изразито пророчка књига о потоњој судбини света и Христове цркве, у очекивању његовога

У природи је алегоријских слика да упућују на појмовно одредљива значења која се иза њих налазе. Зато нису саме по себи значајне,

То је, разуме се, укрштање противности у нама, у нашој трагичној људској судбини, као и у моћној природи, у обртању точка њених непрекидних, кружних промена.

поезија српске модерне, с краја XИX и почетка XX века, у свом је средишњем току изразито усмерена ка општем – у природи као и код човека – опадању, расулу, умирању.

Она пак, већ по природи ствари, сеже све до песнички моделоване слике света. А у српској се поезији, по свему судећи, почела назирати код

Ако узмемо у обзир неке Винаверове сличне тврдње о природи нашега језичког и песничкога наслеђа, неће бити тешко да схватимо како Мишић овде подразумева механичко и некритичко

Данас ми се чини да је најбољи њен део посвећен књижевној терминологији. И да је то најбоље што је о значају и природи терминологије код нас написано.

Сигурно је да постоје и многи суптилнији, само вама приметни, моменти? По природи ствари, ја сам последњи који би у ономе што пишем могао да назре моју личност.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

је - и поред свих новијих покушаја да се докаже супротно - највећа (инваријантна) јединица језичког система која по природи ствари улази у њен научни предмет, а са стране теорије прозе тешко се утиру путеви ка откривању примамљивог

који су, све док трају, норме стандардног језика вазда једнаке саме са собом, а не само погодбе које су већ по својој природи подједнако дате у потврђивању ко лико и порицању: оне се крше зато што постоје, али и постоје да би се кршиле.

Чак и мало пажљивије читање Нечисте крви довољно је за једно општије запажање о природи њене синтаксе. Будући да није имао довољно (школовањем стицане) контроле над њом, Станковић је реченицу по правилу

процена и воља говорникова) и њена експресивност (расположење и осећања говорникова) у приповедном су тексту већ по природи ствари везане за имагинирану конкретну говорну ситуацију и за конкретнога јунака-говорника.

сагласности што, скупа узете, творе општи, необјашњиви и само помоћу песничких слика докучиви смислени поредак у природи (у целој васељени), ето то и јесте суматраизам.

су управо у тренутку кад бискуп започиње разговор о религији, који ће се дотаћи и неких метафизичких питања, о Богу, природи и оностраном ништавилу, а све са циљем да се Вук Исакович покатоличи.

је, у ствари, један од оних ликова Милоша Црњанског који до чудесно велике мере ковибрирају са врло ситним променама у природи кроз коју пролазе.

због Дафинине блиске а неумисне смрти; с друге, чула му се први пут изоштравају, активирају се за измене у околној природи, као да први пут почиње да обраћа пажњу на свет око себе.

У ствари, истанчанији одзив на промене у природи код ликова расте упоредо с њиховом егзистенцијалном потресеношћу и самосазнањем о узалудности сопствених (људских)

Црњанског, упоређен са прозном реченицом, налаже на говорни низ гушћу и, већ по природи ствари, строжу мрежу накнадних пресецања.

нису наведени примери ни за све поступке којима се наш писац служи - омогућавају да се склопи нешто целовитија слика о природи реченице којом су Сеобе написане. Нешто светла је бачено и на чисто књижевну генезу те реченице.

Пренети овакве опажаје - који су по својој природи лични и непоновљиви - у уједначен говор вазда истог а безличног аутора није могуће, или бар није на књижевно уверљив

Петровић, Растко - АФРИКА

Величанствена осамљеност и величанствено присуство простом, сложном, заједничком животу у природи. Идући уском стазицом плетеним конацима у Алепу, ја као да сам ишао и путањом која води кроз овакву исту усамљеност и

Како се не узбудити онда тим! Стегнутог срца, као деца у ноћи, ја осећам скоро нелагодност од овог џиновства у природи.

позвао. Да ли га је Н. раније много више злостављао, или је овај малишан био по природи ненормалан, или је то било заједно, не знам. Н.

Црнци беху толико уморни да нису хтели да једу. Они су одбијали да се дигну, иако су иначе по природи похлепни. Н. мисли да не желе нашу вечеру, већ и што је примање ње унеколико прећутан пристанак на даље путовање.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Овај светао дан, ова тишина у природи, ова потмула тутњава с бојнога поља, све је то чудно дејствовало на ме, и ја се удубих у неке невеселе мисли.

ВИИ Алексинац, ноћ од 8 на 9 август, 1876 год. Ноћ уочи 9 августа била је и мирна и опет врло бурна; у природи је владао свечан ноћни покој, у људима и људским делима (а и неделима) бура и урнебес.

А некако је y природи човековој да тешко усваја оне идеје које се окрећу против његовог отменог друштвеног положаја, против преимућства и

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

“ XXXВ Много ли је загонетно У природи што се стиче. Кад убију гују љуту — Још се дуго она миче. То трзање само трпе, — Не разуму хладне стене.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Ваљда што су одрасли у природи и поваздан зуре у небо, те им је визуелна моћ развијенија но у нас који смо одрасли међу варошким зидинама.

Биље се бори о место. Животиње се кољу међу собом. Поручник Протић га прекиде: — То значи, у природи као да постоји вечни закон ранга, по којем јачи гази слабијега. — Сасвим.

Боже сачувај! Ево, видите шта каже Живадин. А после, и сва досадања збивања у природи, и у свету, указују да крвожедни инстинкт, као вечна нит, прожима сва свесна и неразумна бића од њиховог првог зачетка.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Ето наука: богатим бити, свак мудар таков, и мож јавити да новцов плоди дајут с природи науку свим, науку свим. Јавил би с’ двору, но има замку, која чест ловит а не науку богата добрим кажет и умним без

Живот не чини клетим стихије и звери у природи — човек је човеку већа страва. То је закључак Мркаљев.” ЈЕЛЕНИ ДИЈАКОВИЋ ЗА НОВУ ГОДИНУ (стр. 164).

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Изломише ми старост лиснату, Одвојише ме с децом рођеном... То беше ужас самој природи, Оног се дана море љуљало И рикајући гневно, ђипаше Мутнијем песком море шибајућ — А с облака се змија јављала

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Веома распрострањена етиолошка предања, којима је тумачење порекла појава и "ствари" у природи и друштву основна функција, при чему само постојање појаве служи као доказ "истинитости" казивања, такође се једним

Спев је исто тако отворен према природи и космосу. А та отвореност добија разне облике, од фолклорних посматрања небеских прилика преко макрокосмичких визија

Његове најједноставније песме садрже обично мале лирске приче, призоре с момцима и девојкама у слободној природи. Оне су радосне, ведре, умиљате, али истовремено распусне и чулне.

Недић на примеру Илићеве лирике истиче он, није обично, него је то "осећање за Лепо"; песничка емоција по својој је природи "артистична емоција". Отуда, место ранијег занимања претежно за тематику, сама форма добија на вредности.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Цев од з., на коју је натакнут у природи нађен пробушен камен (евентуално преисторијски), употребљује се у ђурђевданским врачањима око стоке (СЕЗ, 17, 174).

Ћипико, Иво - Пауци

црковног права извади из рукава смотру „Ла цивита цаттолица”, (он је ионако дошао да се провоза и разоноди у простој природи), па нашавши хлада сједе да чита.

Сав жар и жегу у природи осјећаше у својим грудима. И када би је замислио, онако просту и здраву трзнуо би се и јако би га у души жацнуло.

Плачкају бијели, испрани камен, иза кога је још тек уска пруга хлада, гдје се ослушкује благи шум у сјајној и топлој природи... И он се обуче и крену лагано кући узбрдицом. * Концем аугуста бијаше затегла суша.

„Ну која корист?” мисли. „Зар човјек зна што га чека?” Одувијек његово нагнуће пригибало се природи и чезнуо је за најпримитивнијим слободним животом, па га засве сила туђе воље отрже од свега што му је најмилије...

У ишчекивању наименовања подаваше се животу у природи, посматраше море, смирај дана и ослушкиваше пиркање и хуку вјетра.

Па полако враћа се и мучи се да буде миран; хоће да стиша пробуђену вољу у замрлој природи зимњега дана. А тешко му је; вуче га жеља за дјевојком желио би разговора и дјетињег весеља — онамо у пољу, насамо,

И снатри на јави у пуном дану и не може да се тому отме... Па и сада у природи ослушкује њене гласове, разумије их, а тужни звук што се простором разлијеже дира га до у душу.

Ча то хоће рећи? . . Иво гледа у њено ноћу закриљено лице и часом премишља о њеној природи, па је упита: — Је л те Петар волио, ко ти њега? — Зар ја знам!? Он није говорија ка ви.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Оно што нисам хтео да видим нисам ни гледао. Управљао сам свој поглед на друге, забављао се ситним грешкама у њиховој природи да бих забашурио себе који сам сав од главе до пете, и споља и изнутра, једна велика грешка.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

их она гутају разрогачених очију, са језом и веровањем, тако треба и о свету и његовим тајнама говорити у слободној природи, где, нам се чини да удишемо њен животни дах и чујемо њен шапат.

Ове две године, колико год су блиске по својој дужини, сасвим су различите по својој природи. Сидеричне године казују обилажење Земље око Сунца, па нам, на тај начин, одређују и положај Земље у планетском

Промена дана и ноћи проузрокована је ротацијом Земље око њене осе. Та је ротација најправилнија од свих кретања у природи, и она нам даје најсавршенији сат по којем се регулишу сви остали, а то овако.

То је значило да је за време те дугачке периоде, коју су звали сотисовом, египатски календар заостао према природи за пуну годину или за 365 дана.

Обишао сам и Принкипска Острва и науживао се њихових лепота. У слободној природи осећам се несравњено боље него међу зидинама Цариграда. Ту дишем слободније и доживљујем више.

И моју душу притискује нејасно чувство чежње и сете, које увек осетим кад у природи дочекам позну јесен. У вароши не патим од тога, па се зато спремам за одлазак. Вечерас путујем за Беч.

У овој природи све изгледа чаробно, па и сама железничка пруга. Некада, као млад инжењер, налазио сам јој мана, а сада ми она изгледа

И све што се креће, покреће Сунце. Ветрић који ћарлија, поток што жубори, сваки покрет у природи, нису ништа друго но изражај Сунчеве снаге. И онај воз који се пење стрмом трасом семериншке железнице покреће Сунце.

више категорије - тако је замишљао Лаплас - који би у једном одређеном моменту познавао све силе које дејствују у природи, и међусобни положај свих делића који је сачињавају, разум који би био толико силан да све те податке ухвати у

Погледајте овај дивни фотографски снимак једног дела Месечеве површине. И у природи не бисмо ту површину могли јасније видети. Она изгледа као рапав образ, рупица до рупице.

О Уранусу и Нептуну, који су по својој природи блиски Јупитру и Сатурну, и од којих први има четири пратиоца, а други само једног, не могу Вам ништа више рећи.

Волим своју науку и своју лулу, а уживам још увек у поезији, музици и природи. Не завидим никоме на његовом благу, сем ако то није младост.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Његову песму „Мелодија к пролећу“, химну природи у којој читав свет радосним клицањем поздравља златно пролеће, убрајамо у сами почетак српске поезије за децу.

младима, романтичари често певају о мотивима који су карактеристични за дечје песме: о детињству, школским данима, природи.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Позва Ристану у башту. Велика Госпојина је сладак празник у слаткој природи предјесењој. Жуто лишће је још украс; топло је; цвећа пуно по свима лејама.

Ћутала је, често гутала речи, а то њеној природи није добро чинило. Живот јој је дошао туп. Бесмисао њене удадбе мучио ју је сад, јер је боље увиђала бесмисао живети

Вели: откуд вама, баш вама, та фикс-идеја за елегантног, уфлиспапиреног доктора? Пустите Србу да живи како му је по природи, и по вољи. Он вас обожава, он вам срамоту никакву неће учинити, ја вам гарантујем...

Савлађуј се. Не слушај никога, ради... Ја сам се малочас грубо изразио. — Ниси Бранко ти немаш грубости у природи. — Не замери. Ја сам из малог света отишао у мало већи, и још је паланка у мени.

У Бечу, међутим, на молбу и објашњење породичних околности чула је она од лекара сву истину о природи своје болести, али то задржала за себе.

Ти си историчар по вокацији, а песник по природи, и увек си то. Ти видиш рад само као твораштво, као лепоту, као трагедију. Ја видим рад као зараду, што већу и јачу...

Ђаци су били жељни свога учитеља свакога дана. Препричавали су код куће његове описе; његова тумачења разних појава у природи и међу људима; тврдили да им, ако само пазе у школи, не требају скоро никакве књиге; претстављали, с љубављу и

Питање је сада: где је вокација? у природи човека? у неком дару његову? у професији? — У крви и у традицији, докторе! Лоза, па родитељска кућа, докторе!

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Ова добра душа, велика у оној мери као што је Пантеина била, није баш праву матер у природи имала, и зато није чудо ако није Фидију или Апелесу у смотренију лепоте за образац служити могла.

При свој мојој филозофији морао сам опет магарац остати, то јест морао сам се соразмерно нашеј магарећој природи уплашити; али мој господар, који је на мојим леђима седио, помисли да сам се ућудио, па ти лати батину, те ми три

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Има одиста појава у природи које су, крај свих напора науке, остале необјашњене човечанству. Такве су извесне светлосне, па извесне психичке и

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Нагон за одржавањем влада свуда у природи. А та тежња за животом, жилава и упорна, ставља у механички покрет и ону задњу ћелију организма, замара тело до

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Мала свест, с претензијом на слободну вољу, која је остварена у човеку, не мора бити јединствена у природи: могућности су њене безграничне чак ако иду и по извесном закону.

У природи се не би могла родити тако једна фатална идеја, о божанству, а да не одговара извесној стварности. О нестварностима се

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Дакле, ни у којем случају то не може бити такав друштвени развитак који искључује сваки митолошки однос према природи, свако митологизирање природе, који, дакле, од уметника захтева фантазију независну од митологије.

Митолошком односу према природи ништа није сметало. У томе погледу наш човек с краја XВИИИ и с почетка XИX века мало се разликовао од својих врло

Европе чији је мир бранио, лицем у лице са једном мрачном силом која га је држала за гушу и давила, немоћан према природи, народ је напрезао све своје физичке и духовне снаге да се одржи и испуњавао таму свога живота јарким фантастичним

Неписмени, незаштићени, немоћни, они су осећали сујеверни страх како пред појавама у природи тако и пред појавама у друштву.

Муса је рођен на плочи студеној, у природи, и отуда потиче његова чудовишна снага. Марко је рођен на меку душеку, и зато је мање снажан, отпоран, издржљив.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Црномањаст, лепа, велика ока, састављених танких обрва и танких брчића. Већ и по самој својој природи и по занату свом кујунџијском био је отресит и пажљив на одело, а то је још више и притврдио служећи у војсци, и то,

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности