Употреба речи природније у књижевним делима


Африка

што се може замислити, и, пошто је познато да из овога дела Африке људождерство још није искорењено, ништа не би било природније до да су људождери баш црнци око Банфоре. Не! Црнци Банфоре нису људождери, и од незапамћених времени нису људождери.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

писци, место заплетеног, макаронског, књижевног, школског и канцеларијског језика старијих нараштаја, почињу писати природније, јасније, простије. Добар књижеван стил српски увелико се ствара.

Иако је добио више смисла за стварност, умеравао свој лиризам, старао се да живот и људе слика што природније и верније, — његов дух у основу је исти.

Седамдесетих година Светислав Вуловић почине слободније и природније писати о позоришту, али његов књижевни укус не изгледа још развијен, и он врло често пише о писцима ван књижевности и

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

мајке, увелико утешили за тобом и сад, кад говоримо о теби ми, уз твоје име, кажемо покојни тако, као да ништа није природније било од тога да ти погинеш у двадесетим годинама на чукарима добропољским.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Нико нема пушке, нити за њу мари. И жене су им слободније и природније; једу и пију без лажне сељачке стидљивости. дошли су ови луди онако просто, да се помоле Богу, а не да се показују и

Петровић, Растко - АФРИКА

што се може замислити, и, пошто је познато да из овога дела Африке људождерство још није искорењено, ништа не би било природније до да су људождери баш црнци око Банфоре. Не! Црнци Банфоре нису људождери, и од незапамћених времени нису људождери.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

и интернационалној, дугој и респектуозној поетској пракси, из древних времена када је поезија била много приснија и природније везана са мелосом него данас, као и о посебном стилском маниру, вероватно старијем него што би се о њему смело

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Постаје ми из дана у дан све природније што је она, од толико мушкараца, баш њега одабрала. Па они су тако слични. Обоје су као са неког другог света, чудни,

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Кад је на њу непрестано мислио, природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак издалека опазило оштро око његово, а знао је и све хаљине њене које су боје, и издалека му падале у очи.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности