Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
авети, анђела, крви, отрова, мача, примитивне психологије, наивних објашњења, много тирада и лаких ефеката, мало природности, мало живота, мало историјске верности, мало стила и мало књижевности.
Он је ту дао пуну слободу својој романтичарској машти, одбацио сваке обзире о природности, логици и вероватности; догађаји се нижу као у каквој чаробној причи, личности су мелодрамске, све је високо поетско,
и када се машта завитла, али те оргије речи и боја, та високо подигнута нота најзад замара и читалац зажели мало више природности и мира. Јакшићеве мане су само претеране његове врлине. Он се није могао умеравати у своме лиризму и живописности.
У појединим књижевностима има тренутака када завлада царство речи, и када се књижевност одвоји од природности и здравог разума.
« И у већини случајева он је просто фотографисао живе људе, и отуда код његових личности толико живота и природности, толико рељефа и утиска стварности. У великом броју случајева он за предмете узима догађаје који су се одиста десили.
али то угушивање сопствених осећања, изокретање своје природе, жеља бити другачи од осталих, страх од искрености и природности, тражење симбола пошто-пото, искључиво старање о ефектима који се постизавају комбинацијама речи и гласова, све то
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
(Ово се друго врло ретко дешава, и то онда кад се подражава природности, те се, по свршеном гласању, броје гласови да се види која је страна победила; а у ствари је то одређено много пре
Ето, сад, нека виде критичари да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара природности; личности као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодневно толике индивидуе које су
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
речима: „О богатству и красоти н народности мисли и речи, главни и прилагателни нарочито, о лакости, течности, природности, живости, танкости, сили израженија, о вкусу у избору, немам довољно речи признаније моје да изразим.