Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
да бисмо се у томе песниковоме творењу разабрали, треба узети у обзир и унутарње устројство, начин функционисања природнојезичкога система, а исто тако и оне посебне обликовне законитости којих се песник придржава кад саставља текст.
али ћемо из већ изнесених разлога поћи од неких основних и довољно познатих ставова савременога семиотичког изучавања природнојезичкога и књижевнога комуникационог система.
У поезији, у тзв. великој поезији, долази се до самих граница природнојезичкога система, ствара се на самим његовим рубовима; песници вероватно више но било ко други имају право да кажу како сам
и интересовање према самоме извору поетских обличја, према ономе толико загонетноме односу између поетскога творења и природнојезичкога супстрата.
Попиној се песми само на изразитији начин збива оно што карактерише поетско стварање уопште и актуелизује однос између природнојезичкога и књижевнога система.
функционишу као стилскоирационални остатак који је већ помињано стандарднорационално језгро истиснуло на периферију природнојезичкога система.
система по једној, чини ми се, могућој аналогији схвата као развој било кога другог знаковног система, а у првоме реду природнојезичкога.
у поетско обликовање укључили основније језичке елементе, оне јединице које улазе у неопходан комуникациони инвентар природнојезичкога система.