Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Кад се с временом овом поретку и начину приобикнемо, тада нам се то преобрати у природу и бива нам ласно, мило, слатко и преполезно.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И само то; све друго беше мирно као у гробу... Нека тајанственост обавила природу. — А шта ли је оно?... — упита Асо и загледа се у воду... Риба!... Ја грдног сома што зарони!... Стоји колико човек!..
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Кô душа јесени, кад нам приђе тада, Испуниће стрепњом неког мирног јада Нас, и хладне врте, и природу бôну. А кад стари клавир дирне руком лаком, Биће звуци црни: чиниће се сваком Као да прах ноћи пада по салону.
А није веровала ни у љубав, и није разумевала сузе дечака. Није веровала ни у природу која се свети, и није слушала кад су јој говорили о детету које је дала на свет, без његовог гласића, с мртвом руком
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
како је био на самрти, како су га доктори већ оставили, како су му палили свећу, а доктори саветовали да се остави „на природу”, и, напослетку, како је тај његов рођак са својом природом победио и болест и докторе. Ја се дигох.
— Гледала сам природу — рече она безазлено. Поп протури прсте једне руке кроз прсте друге руке, испружи оба кажипрста и састави им врхове.
Заврати се мало на клупицу а главу нешто искриви на десну страну и погледа у небо. — Природу! — рече он замишљено. — Да! Тој сам се мисли и сам поклонио! Велика је то књига! Ко њу чита, тај се ближи богу!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Она није сматрала, као Трифун, да тако треба да буде и да је то природно. Ако је то природно, почела би да мрзи природу. Она је желела да та деца дођу на свет, у нежном, љубавном, загрљају, уз љубавно гукање Трифуново, уз песму.
Удовац је и нема више намеру да се жени. Жене му и не требају. Кад баш то мора бити – да би задовољио природу, природну потребу – он обично удеси, каже, да нађе неку љубост кратку – анциларну.
А пошто је, после смрти женине – да би задовољио природу, и избегао женидбу, понова – имао две‑три такве љубави, која се назива анциларна, био је почео да се понаша, и према
Могли би да приреде једно весело вече. Неки излет у природу. За аранжман таквих излета Исакович нема шта да брине. Они имају за то аранжера, господина Агагијанијана, који све уме.
Њу не може да заборави – друга му жена не треба. Да би задовољио природу, и живинство у себи, наћи ће неку полегушу, кад буде требало. Жене га више не привлаче. Огадише му се и у Бечу.
Никад се није знало, после, ко је то, тако, у Карпатима, завршио. Међутим, Павле је, из Ујхеља, био пошао, у природу скоро питому, скоро идиличну, у зеленилу, крај пута који се у даљину, и планину, пео.
Кад је остао удов, покушао је да задовољи природу анциларном љубављу, да се смири. Али и то је био прекинуо, јер му се згади.
Теодосије - ЖИТИЈА
А свети видевши несвесну свест и несмерну вољу и неосетљиву природу каменоумља негова, рече к њему: — Ми, дакле, хотећи добро и себи и теби, ово говорасмо.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Утицај земљишта и природе. — Динарски људи су интимно везани за земљиште и природу свог краја. Код њих нема великих вароши, доскора није било ниједне која би имала 100.000 становника.
Они не познају планине, шуме, земље и околну природу онолико колико хришћани. Изненадило ме је како мало пољских и дивљих биљака познају у поређењу са хришћанима, који за
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Он представља сложен систем образаца којима човек „анализира природу, запажа или занемарује одређене типове односа или појава, усмерава своје резоновање и гради грађевину своје свести“,
То значи да категорије које се односе на дете — његову природу, особине и развој — нису настале на основу неке теорије, већ су изграђене на основу конкретног емпиријског материјала.
Читаву концепцију развоја личности, као и природу и важност принципа развојности, на најлепши начин сажима. ова народна — Вукова пословица: „Од ђеце људи бивају“.
Она тежи да из једног несвакидашњег угла сагледа суштинску природу космичких елемената, природних појава, небеских тела и човека. Решење загонетке (нпр.
које сажето исказују извесне добро утврђене норме патријархалне културе веома неповољно и тамним бојама сликају женску природу: „Све зло долазило је одувек од жене“; „Нема пакости пад женском; „Ђе ђаво не може свршити онђе бабу пошаље“; „Жена
По схватању бихејвиориста, који настављају Локову традицију, дете нема неку урођену фиксирану природу; оно је табула раса, односно пластичан, аморфан материјал који обликује по својој вољи друштвена средина.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Рекло би се да Ерић преписује природу: Пчеле преду медене жице између воћњака и кошнице. Јасно је: наше узбуђење долази од препознавања.
Радост непосредног, чулног општења са природом никада и ничим неће бити превазиђена. Као и пут у космос, и путовање у природу још је на почетку. Исто је обићи свет, и цвет: И кану кап вина у цвет и пијан бумбар облете свет.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он је човек XВИИИ века, он воли природу и усхићава се њоме, истиче прост и природан живот; он се лако разнежава, усхићава, кличе и плаче.
Али га у томе спречава његова интимна природа. Те нове идеје безобзирне критике и одрицања нису за његову природу, тиху, нежну, у основу идеалистичку.
Он искрено воли село и сељаке и приказује их топлије и лепше но ико. Али он више воли сељаке но село, више људе но природу. Осећање природе код њега је слабо развијено; оно је површно и сведено на најситније запажаје.
Духовно и морално здрав, он достиже ведру равнотежу старих који су волели природу изнад свега. Он се нарочито одликовао у реалистичким описима села, продужујући И усавршујући што су пре њега писали
Човек од темперамента, сав од меса и крви, снажног физичког живота, страстан и чулан, он гледа природу кроз себе и у њу уноси себе. Он воли живот природан, једар, свеж, набрекао, све манифестације животнога нагона.
Милићевић, Вук - Беспуће
слика; немајући више да стријепи пред оштрим, мрачним и испитивачким погледом калуђерица; кад је смјела да осјети природу, слободу и младост да лута сама обалом Уне и да удише шум воде и да се одмара у сјени лиснатог грмља.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
У забавни део убрајао би излете у природу. Ту би деци показивао многе интересантне и дотле непознате ствари, као на пример: превој, косу, страну, падину, леву и
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
) бледо и малокрвно. То је, наравно, због тога што ме нико не изводи у природу! У три сата започиње извођење! После разних перипетија, о којима боље да и не говорим, наша прастара „спачекијана“
К. Матори — пресрећан што је за данас ескивирао природу! Он толико презире чист ваздух да увек, када пали шездесету цигарету, раздрагано каже: „Хајде да мало дишемо!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
лепота око мене (видео сам толико језера и ово није ништа чудније од осталих), већ исплетени живот онога што сачињава природу. То није језеро на коме сам већ један грдан сплет закона и сила; и мој живот у томе гори као пламичак. Ноћ је безмерна.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Изгледа, као да смрт уморну природу стеже, И она тихо мре... А по каљавом друму, погружен у смерној туги, Убоги спровод се креће.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Зар то није смрт, која полако граби у своје разјапљене чељусти целу природу ?... Брр... хладно !« и болесник навуче на себе топао покривач. »Та они живе, пред њима је још цео живот...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Промичу сенке. И ваздух се жути, И тешка туга захвата свечано Природу целу. Мртвачки све ћути. И сетно вече пада тако рано.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Да избјегава друштво, другог изговора није имао но да обилази планину. А збиља љубљаше природу, јер никао и одрастао бјеше у њој. Осим тога тјелесни умор и дивни призори одумињаху нешто негове јаде.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Наш човек, пастир и ратар, упућен на природу, тешке послове и борбу за свој опстанак, живео је од вајкада у необично присном додиру са животињама и биљем,
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
К'о душа јесени, кад нам приђе тада, Испуниће стрепњом неког мирног јада Нас, и хладне врте, и природу бону; И кад стари клавир дирне руком лаком, Биће звуци црни; чиниће се сваком Као да прах ноћи пада по салону. Ј.
Изгледа као да смрт уморну природу стеже, И она тихо мре... А по каљавом друму, погружен у смерној туги, Убоги спровод се креће.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Својим опитима одгонетнуо је Њутн природу Сунчеве светлости: она је састављена из зракова разне боје и разне ломљивости; та различита ломљивост је узрок зашто
да је та способност константна за константну количину електрицитета, без обзира на њено порекло, њен интензитет и на природу спроводиоца и плоча којима се он завршава.
„Како сте, поштовани господине, дошли на ту велику мисао, тако једноставну и јасну, а која је обухватила целу природу?“ „Мислећи без престанка о томе! Та мисао севнула ми је први пут кроз главу године 1839.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А под старост, опет прогледамо на природу. То је као једно поновно рођење. Да. Сад ме све више занима пејзаж, а све мање људи у њему; све више стабло, или
Можда љепоту олује право научимо слушати кроз симфонијске олује. Можда нас тек умјетност научи гледати на природу, на реалне „природне љепоте”. Примитивни људи и не слуте како је убог, како бесадржајан примарни доживљај природе.
Очевидно, дакле, ја ти нисам баш никакав литерата. — Можда је све то за твоју природу превише ситно, превише тричаво. Ти би вјероватно волио мало шири потез, зар не? — Напротив!
То је врлина умјетности. А олињали пејзажи и сладуњава наивност дописнице враћени с платна натраг у природу санирају своју отрцаност, и њихов умјетнички минус преобраћа се опет у позитивну наравну вриједност.
Наравно, осим ако упаднемо у погрешку да на природу пренесемо законе својствене умјетности. Посједамо на тратину подвијених ногу, као на теферичу, и простремо салвету
Тешко могу замислити умјетника друкчије него као контемплативну природу. Кад сусретнем незнанца испршене појаве и сигурна корака, с класичним изгледом мајора у почивци, помислим: тешко да ће
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Доњи му део лица са вилицом беше знатно истурен напред, те испољаваше преку и страсну природу, али је он, једним благим погледом својих великих очију, умео да прикрије ту особину.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Кроз природу, преко дрва, ружно Јесен иде; голе гране ћуте. И црнило обавило тужно Кору, видик, време и минуте. Бол клонуо; магла
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
“ Отац је, за разлику од моје мајке, често давао одушка својој срџби и свом презиру. Мајка је разумела мушку природу и знала је да човек може да се спасе само властитом вољом.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Нико раније није дошао на такву идеју, а Хенријеви експерименти су указивали на такав закључак. Осцилаторну природу пражњења математички је проучио 1853.
убеђивати људе без научне спреме да је првенствени задатак наука да проучава деловање ствари, а не њихову суштинску природу.
Ћипико, Иво - Приповетке
Распремајући трпезу, долази поступно у се, разабире се и одваја мисли и осјећаје, који су наједанпут на њену утијану природу навалили и жестоко је потресли.
дан одласка, већа је стрепња обузима: весеље и страва да иде у сусрет нечему новоме наизмјенице савлађује њену женску природу, а на махове, угрожена злосрећном слутњом, чисто се тресе и каје се што је сама тражила преокрет у своме мирноме
Пуста пучина, обавита танком маглом, недогледна, без краја, монотоно дјелује на њену природу, а безразложна туга, из које се на махове испољава воља за жинотом и срећом, мути јој мир на који је била навикла.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
што смо одувек и несвесно практиковали, јер увиђамо да културни круг у коме се крећемо и који представља нашу другу природу није ни једино могућ ни природан, него један између више могућих и заснован на конвенцијама колико и сви други.
да своје постојање под бескрајним звезданим небом осмисли тако што у својој култури преуређује и симболима испуњава природу, а у природним збивањима проналази обрасце и оријентире за путеве своје имагинације.
значење и своде се на нешто опште и апстрактно, што се може везати за најразноврсније објекте, без обзира на конкретну природу ствари, а да при томе задржи у себи могућност за позитивне логичке дедукције и предвиђања“.
То је, врло често, друштвени контекст. Али је управо он преузак, чак толико да нам не дозвољава да разумемо ни природу књижевног развоја, ни правац који узима, ни његов темпо, као ни неке посебне особине које има национална књижевност,
Али се зато ваља осврнути на природу слика из Откривења, које су прешле у народну лирику. Нови завет се, истина, као што је поменуто, читао у цркви.
Ми смо у овој прилици покушали да им омеђимо родно место, и да им опишемо природу и значење. (1998⁄1999) ПЕСНИК СНА И ДЕКОНЦЕНТРАЦИЈЕ Као и о другим нашим међуратним писцима, о Драинцу се у критици
Довољно је сада сетити се да поређења и тропи код Милоша Црњанског воде из културе у природу. Код Драинца је супротно. Кад пажљиво осмотримо развојну линију авангардне поезије, код нас као и на страни, није
језгро метафоричких преношења у природноме језику може да наслути у изоморфичноме пројектовању људскога тела у околну природу и у васељену.
Ко редом буде читао осећа се као да је уведен у пишчеву лабораторију. Наравно да нам то омогућује да боље сагледамо природу Настасијевићевог укупног дела, да му тачније одредимо место у међуратној српској књижевности, али и да „откључамо“
наставу књижевности ваљало би, осим тога, што више уводити новије теоријске садржаје, који дубље осветљавају природу књижевне уметности, њено место и улогу у култури.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Засад се, уз мимогредно осветљавање неколико изразитијих примера, може само начелно указати на њихову природу, на улогу коју у структури приповедног текста имају, као и на чиниоце из те структуре са којима су повратном везом
259 Овакве се везе прилично брзо опажају и лако откривају. А није тешко открити ни њихову природу: код већине налазимо начело метонимичног повезивања, или на основу додира/суседства или на основу замене целине и
је фразеологизам „падали су све дубље у препирку” преокренуо у „падали су са својом препирком кроз врата све дубље у природу, до звезданог неба”.
Утисак се и потврђује кад ближе погледамо природу описа који текст носи. За то нам добро може послужити горњи пример. У њему је опис, очигледно, састављен све од
предмета што се равномерно, ритмички смењују у простору, Исаковичево око преноси, као што видимо, и на осталу околну природу. Због тога се она почиње да помера, креће.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
РУЖИЧИЋ: Шалу проводјат бози, стихотворец природу изображает; гледајте како јој белило на образу стоит. САРА: Ха, ха, ха! Ма схèре, једва чека прстен.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
плодовима љубав н разум ВАТРА И НИШТА ПЕПЕО НИЈЕ НАСТАО ИЗ ВАТРЕ ВЕЋ ИЗ НАШЕГ ДОДИРА СА ЊОМ И ДЕЛИ НАШУ ПРИРОДУ. ПЕТРУ ЏАЏИЋУ СВЕСТ О ПЕСМИ АЛЕНУ БОСКЕУ Мене ничега више није стид. Клону сунце преко свега. Жељен плод пун је ноћи.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
из вилиних двора, Од ког болник оздравити мора; Надолевах црних мисли таму; Клечах надом у божијем храму; Звах природу, која јоште дрема, А данаске, — свега тога нема.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али сам још отада запамтио да је моје интересовање за природу било у обрнутој сразмери према висини. Што више, то мање... А поготову сада када знам да куршуми звижде на све стране.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ПОПОВИЋ 237 САКРИЈ БЛЕДЕ ТВОЈЕ ЗРАКЕ... 238 НА ПРИРОДУ 240 ДАВОРЈЕ НА ПОЉУ КОСОВУ 242 СПОМЕН ВИДОВА ДАНА 246 СПОМЕН ПУТОВАЊА 250 НА СМРТ ЈЕДНОГ С УМА
Кују мисли како хоће — „Завјет с неба!“ кажу, —, И кумира ком' се моле у бога прелажу. С овим богом које чудо да природу блазне, Да по свјету проклијају злобе многоразне?
1828. Јован Ст. Поповић НА ПРИРОДУ Ти, која с’ тако лепа, совршена Из руке Творца благога пренула, Да мати, љуба земљи будеш, Природо драга, с тим
Ево како ју је Токин запамтио: Недостаје слика са нотама из поговора НА ПРИРОДУ (стр. 178). Песма је први пут штампана у Летопису Матице српске за 1834. год., књ. 39, стр.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
А каткад копљем гнева небеског Неизбројене парне светове И бацив пламен своје мрзости, Природу пуни духом пакленим; Сунца полећу, звезде презиру Опредељења свога путове И по бескрајној пусти лутајућ, С
КАП. ЂУРАШКО: Па шта још чекам?... Није ли доста једа избљувô, Дражећи своје речи отровом; Као да нука саму природу, Да му главурду громом раздроби?
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Раичковићева транспозиција песничког доживљаја у природу и пејзаж изгледа нам стара колико и сама лирика. Али је он ипак модеран песник, који у сасвим љупке слике из природе
Ћипико, Иво - Пауци
За неко вријеме, у вреви ђачког живота, тек би часом притајани осјећаји оживјели, и тада би бјежао у природу, да се смири.
Тако дође над висок долац, где се заустави код путељка што је у њ водио: Прво него ће сићи, посматраше веселу јулску природу. Виногради дизали се као море, маслине се окитиле родом, а путељци се оивичили бујним, мирисавим цвијећем...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Изгледа као да самрт уморну природу стеже, И она тихо мре... А по каљавом друму, погружен у смерној туги, Убоги спровод се креће.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Разгневљен, као што то показује предња реченица, одвајам свој поглед од тог прашљивца, па га управљам у слободну природу.
„Па кад небеска тела толико утичу на целу природу, не можемо им ни ми избећи. Јер наше је тело састављено од четири елемента.
“ Кеплеров геније није се зауставио на овом резултату. Својим рачунима није он само открио геометриску природу путања планета, него је решио и кинематички проблем и нашао законе по којима се планете крећу по тим својим путањама,
живе очи показују да му мисао има брзину муње, али његов болешљив изглед и нервозност његових покрета одају колеричну природу. То пада у очи, овде у земљи флегматичара. Хук је врло добра глава, пуна идеја и проналазака, али је свађалица.
када сам могао да се одвојим од света, људи, њихових ситних интереса, ниских пожуда и уских погледа, и спасем у природу. Још док сам живео у Бечу, ја сам бежао у варошки парк, ноћу или у подне, када онде никог више нема.
А сада уживам природу у овој њеној несакривеној лепоти. — Али ипак зато мислим и на ону црну рукавицу, фину, уску, са високим подлактица ма,
Кад би за живу природу постојали слични закони као и за мртву, онда бисмо тако бар изгледа, ми сами били аутомати од главе до пете.
Ако, дакле, за живу природу важе слични закони као и за мртву, онда би она груда снега била наша слика. XXИX ЈЕДАН СТАРИ АМФИТЕАТАР, ЖИВОТ
Два века, од времена Хајгенсова који га је први јасно опазио, мучила се наука да испита природу тога Сатурновог прстена.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
посвећена је карактеристичној дечјој живости, потреби за игром, осећају „да је соба тесна“ и да се мора трчати у природу („Лаку игру удесили /несташни дечаци,/ уска им је соба њина /и уски сокаци –/ на брег, на брег“).
и свет школе, опонирани свет слободе и свет дужности; њима је „одавно додијало у школскоме стегу“ те беже из школе у природу где исказују своју праву дечју природу: „захуктавају“ се, „ускличу поносито“ и „срце им се снажи“.
и свет дужности; њима је „одавно додијало у школскоме стегу“ те беже из школе у природу где исказују своју праву дечју природу: „захуктавају“ се, „ускличу поносито“ и „срце им се снажи“.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Свако од њих мисли да Ристу, и ниједно не разуме ту природу. Као камен је лежао Риста на њима. Прошла је година дана од Ристине осуде. Пролеће огрануло.
Већ од разлаза с доктором Мирком почело ју је мучити питање: ко је крив за Јуличину телесну слабост и за њену природу. Да ли њихов, при другој женидби већ остарели отац; да ли Јуличина мати којој нико не зна порекло ни живот.
” Сока је доиста од своје матере наследила све: и лепоту, и раздражљиву природу, и болешљивост, и таленат за ону одвише тачну реч коју имају лица са даром да скоро непогрешно, али и уочљиво
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
ту чује гди магарац Валамов сљедујућим начином говораше: »Тако ми моји ушију, браћо, ништа није горе него кад човек на природу заборавља и против свог определенија чини.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
али се затим навикао, па онда измирио и најзад подао, док није навика већ постала тако јака да је почела да прелази у природу.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
његовог рођења и силе могућног рођења његовог сина, чиме је овај без престанка опомињан на закон подјармљености и на природу: сем ако религија не проповеда индивидуалност, а онда сумња Томина разбијена у његовој само личности, с правом може
Неће ти поверовати ни да, ако си био луд, као што је неко рекао, био си увек оригиналан и тиме једино за природу моралан. Тако стижемо до идеје о одговорности: можеш ли ти да зајемчиш свој будући живот својим садашњим?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Познато је да грчка митологија није само арсенал него и родно тле грчке уметности. Је ли онај поглед на природу и на друштвене односе на коме се заснива грчка фантазија, па према томе и грчка уметност, могућан при аутоматским
Грчка уметност претпоставља грчку митологију, тј. саму природу и друштвене облике већ прерађене у народној фантазији на несвесно уметнички начин. То је њен метеријал.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— А кад почне да испитује природопис? — Онда ће бити таквих батина да ће пола клиснути у природу, то јест у шуму. Читаву ћемо чету створити овдје у Прокину гају. Јованче се замисли.