Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Струје речи к’о река, а мисли с’ роје к’о пчеле. Сину сад, прсну затим, огањ и тресак носе. Ништа т’ не може тако присвојит брзо, Не може ништ’ му тако улити вољу твоју Као повољан говор и новост угодна мисли: Разговор често један цео