Употреба речи присебна у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— прави хватајући муве и бубице, и онај цвркут мале тице што цвркуће у свако божје доба дана; али му памет не беше присебна... Он је чуо све то, знао је све то, али није могао размишљати ни о чему...

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Збиља је страшан изгледао у тим тренуцима. После смо му задуго говорили, и ја и њена тетка, која је заиста паметна и присебна жена, и сви они из куће, те се он постепено умирио и уверио нас да више никад онако шта неће покушати.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

она га јасно осећаше у својој близини, али се стараше да радом угуши све те мисли, да се отресе тога бунила и да буде присебна. То јој најзад пође за руком...

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

њим, само извуче своју руку из његове, јер јој то веома сметаше, забуњиваше је; а она је хтела да нарочито сада буде присебна. Знала је ради чега је он води, али не хтеде да мисли унапред о томе.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Увек би на врхунцу сцене бежала: завршетак сцене је увек био њен пораз, и то је знала. Госпа-Јелка, присебна као обично, просто није примила ни ту сцену.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности