Употреба речи присебности у књижевним делима


Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Овамте Цер, онамте Шабац... мица тракалица!... Чудио сам се само са колико мира и присебности говори, чак целом разговору даје шаљив тон. Необјашњиво ми како се неко може шалити када људи гину!

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Изговоривши то, опет погну главу, па прође поред ње у школу, чудећи се својој присебности и захваљујући случају што му се језик тако одреши.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Госпођа Леђенски застаде, па се веома зачуди својој савршеној мирноћи и присебности. — Нисте први кога сам приметила да ме прати — рече она. — Заиста, госпођо, немам обичај...

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Ђурица!... Шта ћеш ту, бре? Овај познати му поглед и глас одузе Ђурици последњу мрву присебности и одважности. Он, за тренутак, заборави где је, заборави своју задаћу и све, па стаде да саставља у памети одговор,

Вујову кућу и угледа пред собом добро познате му црте строга и одлучна лица, он не изгуби ништа од своје одлучности и присебности, као што је досад обично бивало.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

сам се до албума, ту нашао њен лик и љубио, Сваки други би се за то на месту моме убио, А ја сам се једино у присебности својој губио.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности