Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Тумарао је по дубрави; већ спаде с ногу и мишљаше да приседне да се одмори, кад смотри Лазара. Он пође, заусти да га викне, а Лазар паде... Лазаре!... Лазо!... викну га.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Док ти, драги мој, трунеш по робијама, та цвећка фарба бркове! АНЂЕЛКО: Могло би и да му приседне фарбање бркова! ИКОНИЈА: Држи се ти мало даље од њега.