Употреба речи присетих у књижевним делима


Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Стабљике трепере кроз онај дим као мртвачке кости. Стрепимо при помисли, ако онај случајно само мало повећа даљину. Присетих се тада да нас официри посматрају са брега позади. Осетих се посрамљен, па већ избезумљен викнух: — Хајдемо!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

То ме је изненадило, али се брзо присетих: Левенхајм је, како му његово име сведочи, био Јеврејин и због тога су продаја и куповина његових дела били забрањени,

Тада видех у чему је ствар: тајанствена прилика беше дуга поворка бело одевених људи. Ја се присетих: то су, нема сумње, Питагора и његови ученици. Они се сада видим сасвим јасно - пењу, један за другим, узбрдо.

Питам се којим је начином то име, које нисам иначе никада чуо ни прочитао, остало забележено у памети. Тада се присетих: као студент бечке Технике имао сам уговорен састанак са једном младом и лепом девојком.

То саопштење служитељево мало ме збуни, али се брзо присетих. „Та мој случај“, рекох му, „није ни најмање компликован. Желим само да господину барону испоручим поздрав високе

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Сетих се Грује. Њега сада носе у позадину. Ослободио се мука. Лежим на кревету и сасвим изненада присетих се излагања командира о својим војницима. У коју ли категорију ја долазим... — паде ми на памет.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Томе се и ја после мало присетих, те нешто мрва што претече, изоставих. Рекох: »Шат ми узваља и допосле један оборак овса посејати гдегод!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности