Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
И баш кад састављам тестамент умирући од досаде, бакутанер се изненада присећа да смо оставили отворену воду у купатилу! Ту тек започиње прави провод!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
СОФИЈА: Зашто питаш? ВАСИЛИЈЕ (говори за себе, и као да се присећа): „Срце моје кукавно и глава острижена...” ЈЕЛИСАВЕТА: Шта кажеш? ВАСИЛИЈЕ: „И с главе косу бритвом срезах...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
” — Ту застаде, намршти се, ћута дуго, присећа се, па наново узе оне хартије, те опет прочита гласно исту реченицу. Опет затим покуша да је изговори напамет, али без
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ја нисам крив, нисам, понавља и с муком се присећа, мора да мисли о јучерашњем дану, не, мора да ће скоро зора, о оном прекјучерашњем, кад је и почело ово гађење и
Не мисли да је то његова њива и да кукурузи стрпљиво чекају смрт. А за брест зна да је сенка. Па се споро присећа сваке Симкине речи. С муком, јер снове никада не памти.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Командант као присећа се неког важнијег посла, расејано слуша војнике, и онда нервозно прелази на четвртог да би прекратио рапорт.
а... а... демобилишеш? — Како велиш? — ... Ранац тај да скинеш... — па показује на грбу. И грбавко се присећа, па црвенећи иде даље и гунђа.
А он се као мало мисли и присећа: — Па нема — вели — ништа, сем што је Саборна црква премештена с Калимегдана. — Шта велиш!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
понекад онда кад се стварно збио, али се у то време не описује, него касније, када лик (или ликови) почиње да га се присећа. О Дафининој прељуби, рецимо, саопштава се на крају треће главе; прељуба се, међутим, збива у четвртој.
Прескочена је цела разблудна ноћ. Тек ујутру, кад се пробуди, Дафина ће почети да се присећа, и тиме нам открива поједине детаље.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али она се одмаче и климну главом, наглашавајући речи: — Доказ... љубави — потом диже лагано главу као да се присећа нечега. Погледала ме право у очи. — Ја знам где су они сада. — Али, шта нас се тиче! — Драгиша... ја знам где су.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Као да смо на неком маневру... Командир се наслони лактовима на колено и погледа у земљу, као да се нечега присећа. Ја запалих цигарету. Он климну главом, исправи се и погледа ме.
Протић се смешка и вели: — Они се изражавају француски као човек који је рањен у главу, па се после толико времена присећа и поставља накарадне појмове. Потпоручник Драгиша додаје: — Француски језик је мелодичан.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
“ Погледа опет боље, да га очи какогод не варају. Како би то било да пас води коло?!... Присећа се да ли је икада видео да пас води коло.
— Из Вртиште. — Татко — кој ти беше? — Стојанча... Топал-Стојанча... — Стојанча... Стојанча? — присећа се хаџи-Замфир, па не може никако да се сети. — А, мајка... како ти се зваше? — Бела! — одговори девојче. — Бела?