Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
(Глас из дјетињства) Од таквих узбуђења, од таквих дрхтаја и присећања, сачињена је права лична повест сваког човека. Напор да их призовемо изједначава се са поетским чином: Можда би онда
Појединости су обавијене дрским испарењима успомена; милост присећања и радост тачног приказивања прожимају се: Кад неко сеоско домаћинство пође наниже и стане да се осипа и пропада, то
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Тек листак жут сам међу иноцима. Кривуда писмо: рука ми је брена а иницијал сенина је сена, без јечмен-класја присећања трина. У псалтир-ткању слово иже свело. За словну румен залази ми тело. Тек листак жут сам међу иноцима.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Такве су појединости, као и обично, просто ишчезавале у дармару пролазности. Али, ако су ситнија историјска присећања одгуркивана у непамћење, неисторијска су, ваљда сачувана у оној светлосној прашини што је, као нит, једнако измицала
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
све чистија и све зрачнија што се више удаљује од нас, јер се ослобођена свих ближих временских ознака свих успутних присећања, све више приближује ономе што је елементарно, исконско у човеку.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Софке, све до тренутка кад се она први пут, након очевога одласка, почиње присећати своје прошлости; помоћу тог присећања аутор нас ретроспективно премешта у давни предускршњи дан; приповедање затим тече у прошлости, али проспективно; при
Важно је то поменути зато што сећања и присећања има прилично много у Сеобама. Она су утолико важнија што су повезана са једном општијом темпоралном особином: иако на
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
па онда некако и у речима самим — којима музикалност нико оспорити неће нити може —, много од оних поетичних присећања која су, сама за се, изгледа збиља дорасла да и мртву реч оживе.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
жену да одмах у њој позна, по бурми, руку одрасла човека, Дамјана, свога мужа, да би мајци оставио дуге мучне тренутке присећања (Окретала, превртала с њоме,/ Пак је руци тијо бесједила:/ "Моја руко, зелена јабуко!