Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
на срдашце пао, Па кâ сињи камен притискао, Своје љубе јаднице се сећа, Тад, ох тада сва га мину срећа, Та кад оно прискочила млада, Сва ван себе од слутње и јада, Кад дохвати вранца за вођице, Како ли је тиште немилице.
И у то она амо прискочила, Па виде свога пред собоме мила. Ту њу ми лати они јад силени, Од јада силна сва се окамени, Нит штогод рече,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Но да видиш дели-Радивоја! Кад изиђе друму на раскршће, лоша му је срећа прискочила: сусрете га Мехмед Арапине са његових тридесет делија; Турчин ћера три товара блага, па кад виђе тридесет хајдука, а
У то доба допадоше Турци да погубе Даничића Вида, но му добра срећа прискочила те му пушка бјеше гласовита, те се чула у Кунор планину; познао је Мијат харамбаша, ’ваку ријеч рече у дружину: „Браћо