Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Виде где се удара на стоку, па хајд̓ и ми, вели, на ћурке — рече Спасоје и прислони већ готову рогу уз један грм. — Е хоћемо ли кући? Сад ће и мрак. Хајде и ти, Симо, ако ћеш наниже.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Не може се то казати у две-три речи!... Треба мало да седнем... да разговарамо. — Па, добро, седи! Ногић прислони шару у запећак, узе столичицу, па се посади према домаћину. — Је ли, попо? Ти познајеш попу из Белотића? — Познајем.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ко нема никака посла, седи ту, чита новине, удара у клавир, забавља се с Аном, добује прстима у прозор или се прислони уз пећ. А Ана је, наравно, увек ту с радом или са забавом. Туманов с његовим дубоким басом и још дубљим брковима . . .
Кад бисмо на пô басамака, стегнем је крепко за руку и погледам је. Она се заљуља и прислони се на зид. Била је бледа као снег који малопре газисмо. Из очију јој грунуше сузе. — Боже!
А нисам себи смео дати рачуна о садашњем свом одношају према њој. Осетих да се неко прислони уза ме. Тргох се и угледах њу. — А гле! — рекох ја весело. — Нема никога у кући, па ме страх. — А ти седи код мене.
Црњански, Милош - Сеобе 2
“ Кад њен муж то чу, он се трже, разрогачи очи и погледа је, трудећи се да јој ухвати поглед. Затим опет прислони главу на дирек, као да тражи меко узглавље.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
титраве мембране, па им Империо Аргентина личи на царицу патуљака, коју човек, ако има мало среће, може чути кад прислони уво на земљу изнад кртичњака.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ти мени!... Ти мени!... Драго осјети колико је тежак и заслужен тај њежни пријекор, те му намах навријеше сузе и прислони њену главу на своје груди и започе: — Опрости, дијете моје, умири се; не питах те твога зла рâди, ни срамоте, но...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ рече с уздахом домаћица, „ма сједи брајо, што стојиш!“ Поп наелак сједе. Наелак сними торбицу испод пазуха, па прислони уза чланак од ноге.
Видећи е јој је залуду отимати се, прислони главу на очеве груди и бризну плакати, рекавши: „Тата мој, шта ми то збориш?“ Сузе је загушише.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Леви“ је млитав и хладан. Тола га принесе ватри: главица му плавичаста. Одви му пелене и на модрикасте, хладне груди прислони уво: не чује срце. — Анђо, Бог нам узе „левог“ — рече мирно и укочено се загледа у њу, с мртвим дететом на рукама.
“ ја сам викнуо. Што игда могу, викнуо сам. Сви су чули. Гледали су зачуђено. Зашто сам викнуо? Тола се прислони уз плот. „Разбијајте!“ Аћим је подигао штап.
Онда прислони руке на бедра: слуша гласан сркут надничарских уста, лако чагртање дрвених кашика и, с оном истом шаром око уста, гази
Њој се избриса осмех с лица, у чуђењу јој се згрчише уста, па. се уплашено, клонуло, прислони уза зид и помеша очи с дукатима. То никада неће моћи да заборави. „Ово је твоје ако ми родиш сина!
“ Трудна после толико година. Сама му је рекла: „Живу ме нећете избацити из куће. Да знаш: ја ћу да родим!“ Аћим се прислони уз ограду тора. Играју се два шарена бикчића. Како су млади и лепи! помисли завидећи им.
Ћорђе мачјим корацима дође до прозора и прислони се уза зид. Ништа не чује, хучи му у ушима, притиска уво и образ уза зид да њиме пробије у собу и чује. Ништа.
И то је био грех. Толико пута је Симка одгурнула његову руку. Гадећи се и љутито. И кад је молио да му допусти да прислони уво на мрку мрљицу њеног пупка не би ли чуо срце — знао је да није веће од орашка — долазило му је да јаукне, да
Рака апсанџија прислони главу уза зид ближе одшкринутим вратима, љут што не чује о чему Катићи шапућу. Како то они шапућу кад их он на два
Сенке цикнуше задављене мраком. Адам танко јаукну. Ђорђе му обгрли ноге и прислони лице уз стомак. — Нећу више ноћу да те откривам. Никад више, сине. Ти си мој син. Јеси. Адаме, дошао сам ти.
Аћим дуго жмури, хартија шушка од његовог дрхтања, осећа њену тежину. Онда се некако прибра, устаде, прислони уво уз врата, апсанџија звиждуће, ковач туче у наковањ, узе новине и принесе их снопу светлости из прозорчета под
Аћим приђе. У сенци се види дечаково лице, омршавело и измучено. Дуго стоји, па прислони лице уз Адамов врат. Чује како мало срце куца. Удише мирис младе коже и плаче. Нису хтели да ме убију.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ко зна има ли унутра иког живог? Једна девојчица се присети: узе врућу лепињицу и прислони је уз Татагино окно. У мразној шари направи се округли отвор и девојчица опази да се иза окна неко миче.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Митар је полагано преврте, погледа јој затворене очи, прислони ухо на груди, па стаде да слуша. — Чини ми се да је жива... Креће се нешто у њој : или дише или јој ради срце...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Мисли, мисли, па смисли те оде право пред царски двор и прислони се уз врата. Царски га ашчибаша спази, помисли да је гладан, те га упита: — Шта ти ту чекаш?
Ћипико, Иво - Приповетке
Илија најпосле изнебуха обујми жену руком око паса и пожури. Павле, тетурајући, застаде и прислони се уза телеграфски стуб. —Пијан је! — опази Цвета. —И ми се написмо...Пусти га ! —Цвијета!
Ћипико, Иво - Пауци
— Што није било, могло би бити... Али де, макни торбу, одмори се! Маша послуша и прислони се уз јару, и стаде да приповједа о попу Врани. Вели: — Не да ми мира; а ја га једнако варам .....
— Ах, назвати се мајком твога дјетета, Раде! — И, изнебуха, ухвати га за главу и прислони је на своја њедра... и љуби га гдје дохвати ... — Раде, опрости! Али не могу без тебе...
— Машо, Машо! — зовну он, гледајући за њом и, осјетивши се слаб, понижен, изгубљен, прислони се уз дебло старога дрвета ...
Изиђоше; он им се наклонио, и они му одвратише. Плати и оде. Чист ваздух жестоко је дјеловао; залешура се и прислони се уза зид. Нема снаге да их прати, а они замакоше присјенком зажганих лампи. Дуго је тако стајао.
Живо борово истицаше се над мрким глумчевим и падаше по кадуљи, вријесу и смиљу зеленкаст му одбљесак. Он се прислони уз бор и загледа се у сјајни сунчев зрак што се прелијеваше по пучини.
Тада се неко промешкуљи, наста шуштање по постељи и престаде разговор. Младић пак изиђе уза стубе у своју собицу. Прислони се уз прозор и не ужеже свијеће, но обасјан мјесечевим свјетлом, зарони у свакојаке несређен, мисли.
Иво се прислони уз маслиново стабло и ослушкује ритмички шум васелене... Слатко милиње, што силимице влажи очи, повлачи се по његовој
Са свих страна продирала је јесења мокрина. Он се прислони уза зид и загледа се у напуштени простор. Улицом, докле му око допираше, није било вид јети жива, створа, а магла се
— Како живите? — упита га Иво пошто му је платио рибу, и, обзирући се да нађе мјесто, прислони се уз чамац. Мрсе не одговори, већ мреже купи; а он га очима прати, и опет приупита.
Ви не знате ча хоће рећ' туђега господара служити! Старац унесе мрежу у шпиљу, па опет изађе и прислони се уз чамац до Иве. Као да о нечему премишља. Па погледа по мору по којему се повлачи рани сутон. — Промиће вриме!
Босоног, у црвеној туници, носио је големи криж лугар Крње. Иво се прислони уз зид. Поред њега пролази чељад: младо и старо.
Мишљу сам гришила, док нисте ви навалили. И онда, мислила сам на њ. — И није ти. жао? — Не!— одговори она одлучно и прислони главу на њ. Пукло ми је пред очима: зашто да гине моја младост? Коме је од тога корист? — А како живе друге дивојке?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Потом застре једно ћилимче, клече, па састави шаке и принесе челу шапућући нешто. Затим се одупре шакама и главу прислони поду, мало се одмаче, и опет поче да темена. Онда диже главу и управи очи навише.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Нека се не плаши! Нека крене! 3ар је друго малишан и желео? Лагано, готово нечујно, откиде се маслачак од земље, прислони за тренутак своју сребрну главицу уз образ маме сунцокрета, а затим као крилат полете увис! Виде ли га ко? Чу ли?
Седе Дрвосеча да размисли. Али, размишљао, не размишљао — превише избора нема! Прислони Дрвосеча маску на лице, надајући се да ће, можда, ово последње лице ранија лица избрисати и вратити му његово.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
6 Прислони лице уз моје лице, и тада Сузе ће скупа се лити. И чврсто срце приљуби срцу, и тада два плама скупа ће бити.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
барјак, на коме је дванаест крстова, сви дванаест од чистога злата, и икона светога Јована, крсно име Мусића Стевана; прислони га уз господског двора, па се шеће горе на чардаке, да пробуди господара свога.