Употреба речи прислонило у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

Дијете раширило руке преко тетинијех набреклијег груди, а главу прислонило на њено грло, те је морала одићи своју главу да гледа оца. А каква бјеше та женска глава!

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Дијете ухватило се рукама за њезина бујна њедра, а главу прислонило на њено гр’оце, те је она морала одићи своју главу гледајући у оца. А какво бјеше то гр’оце и та женска глава!

Ћипико, Иво - Приповетке

Где—где уза зид, око трга, прислонило се двоје—троје тежачких младића. Смеју се, заћуте, па одједном углас запевају. На прозорима читаонице нису капци

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Њих двадесетак чучнуло унаоколо, прислонило пушке уз рамена, па пуше и ћуте. У оваквим случајевима они се много ни за својима не жалосте, али су опет озбиљни, јер

Ћипико, Иво - Пауци

— рече напокон Јуре. — Неће ништа остати... Листом ме туга мучи! — И он попође под маслиново стабло. Обоје се прислонило уз дебло, у присјенак, да се угну сунчевој жеги. — Ниси била данас у цркви? — упита је мирно младић .

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности