Јакшић, Ђура - ПРОЗА
дубље на очи, па онда тихо приђе доктору и дохвати га за раме (ко не познаје Банат и Бачку, рекао би да му је нежно прислонио руку на раме), па му танким гласом рече: „Господине, ви сте Чивут!...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Кмет Стеван прислонио се уз плот, па само ћути и гледа што се чини. Срећко и Илија, потричари, обилазе по кукурузима, загледају оборене и
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Станко се осврте, скочи, узе пушку, коју уза зид беше прислонио, и стаде готов да пуца на њих. — Стој! — рече му Зека. — Не пуцај на свештеника! Станко их пресече оком.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
” да рече. Само кад га понеше из куће, а баби заигра доња усна, дркће, дркће; прислонио се на врата, блед као крпа, па ћути. Што рекне, неће попустити ни за главу. Па макар да се он каје у себи.
Лајтнант ухвати нас обојицу за руке. Попеску метнуо руке на леђа и прислонио се уз зид дон Карлос приђе и сам. Макс се још јаче постиде.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ти, будало! Зар не видиш да си још само дете? Шта би човек могао да уради с једним дететом? - прислонио сам њену главу себи на раме и неко је време миловао по коси.
- Ти, мала лудо! - приђох јој и загрлих је с леђа. Рамена су јој се тресла кад сам јој прислонио усне на образ. - Ти, мала лудо! - љубио сам је по очима, образима, и свуда.
- обухватио сам је око рамена, иако је чопор балавурдије буљио у нас, и привукао је к себи. - Обећај, Рашида! - прислонио сам образ уз њен, који је мирисао на свеж ражани хлеб, а онда је спокој почео да улази у мене, иако је она рекла само:
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Задигох шаторско крило и застадох зачуђен. Лежао је потпоручник Алекса полеђушке, а обема рукама обухватио револвер, прислонио га уз десни образ И нишани нешто изнад своје главе. Сав је у напону пажње, те ме и не примети.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Сећао се, знао је из прича како то они раде, а шта је ово с њим? Прислонио се уза зид. Он не може да хода, и није било као што Тола и други причају. Зато што је он много мањи од њих, и мршав.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
” Или: „Учитељ Змајчић остао данас без крува и крова”. Но гдје ли сам оно прислонио цигару, или (чак и то!) где ли сам оно спремио пасош („на сигурно мјесто, да се не загуби”) — тога, врло често, никако
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Био је пун мртвих војника. Ваљда су се ту склонили па су их Бугари са висине све побили. Прислонио сам главу на једнога мртвог и мислим, где ли може бити та моја рана. Цела ми је нога одузета.
Помиловао сам је. Мачка се опружила и почела да преде. Обузело ме неко детињско расположење, те сам се сагао и прислонио своје лице на њену мекану длаку. Завидео сам овој мачки на срећи и спокојству. Али зачуо сам нечије кораке.
Нисам знао ни сам куда ћу. Али Тома ме стиже. Дохватио ме је снажно за рамена, окренуо као неко дете и прислонио уза зид. Имао је огромну снагу.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ДРУГА ПОЈАВА У врту пред кнежевим двором. Капетани: Ђурашко, Бошко и Богдан, а мало даље Вујо перјаник прислонио се, замишљен, уз дворска врата. БОШКО: Е, што је право, право, Ђурашко; Ал’ ’наке песме не чух, душе ми!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ТАСА: Аха! АЛЕКСА: Хтео сам да уђем код њега па рекох: боље да му не падне у очи! Отишао сам само до врата, прислонио уво и слушао; чујем — мрда. ЈЕРОТИЈЕ: Мрда? АЛЕКСА: Јест, мрда! Па рекох, 'ајде да ја брже-боље јавим вама.
Ћипико, Иво - Пауци
По обору сјеменишта у затишју весело се забављаху његови садругови. Он се од осталих одвојио, прислонио се уз оголело стабло и нехотице потекоше му топле сузе нуз блиједо лице... ...
Пројурио би кроз тамни, задушљиви ходник, и одмах, чим би у собу улегао, прислонио би се на отворени прозор. Она би дошла и намјестила би се поред њега.
Сви ућуташе. Сељаци загледаше се у господскога младића. Он се к некима обрне и поздрави их. Отац прислонио се уз пуну врећу. —А дошл си синоћ? —Синоћ, да. Ви сте спавали. У дућан униђе неко дијете да нешто купи.
Доље испод његова прозора играју се дјечурлија „на буче”, и јагме се око раштрканих пуцета. Младић се прислонио уз прозор, а мисли му блуде некамо, неодређено и не може ни једне да среди. Није друге, мора и насилу да изиђе.
— пресијече господин с наочарима и показа на суца који помњиво у списе гледа. Сви ћуте. Стари Анте поодмакао се и прислонио уз прозор, и гледа напоље у сунце.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ То рекох, али не добих одговора. Тек кад сам своје уво прислонио уз рукопис, чух пригушен шапат и разабрах ову историју. „Родили смо се као бели белцати јагањци.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Командир је полегао, а руке прислонио на врат коњу. — Где ме водиш? — Доњи Пожар. Пред нама се указа село Биџа-Махала. — Туку ли овај простор?
После поноћи сам прилегао, управо прислонио се на избачену земљу наше осматрачнице и заспао. Били смо рано на ногама. Још од саме зоре почели су да грувају