Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Нико није довиривô Како дрхћу груди двоје; Нико није прислушкивô: „Ја те љубим, злато моје!“ Ником није на ум пало Да у цвеће пелен сади, Нит’ се нашло злобних душа Да раставе
Он се клео Насти, Клео јој се живо: Пре ће сунце пасти, Анђô зборит’ криво... То сам прислушкивô. Ту ј’ заклетву јаку Чŷо и чика-Пера, На кукавног Лаку Напујдао кера — Ето ти малера.