Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
једином, и то некако мимонесеном алузијом на насилну смрт доброг и мирног човека; као да је прота страховао од нечијег прислушкивања.
укрштале се мисли о богатству, о жртвама имања, али разговори о том остајали су за после: сви се некако бојали нечијег прислушкивања и скока. Онај богаташ са уцењивачким писмом, и његови синови, нису се виђали нигде пун месец дана.