Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Па уморан сести у залађе, У залађе крај каквога врела, Ту отрти тешки зној са чела, Латити се беле погачице, Присмочити каке печенице, Повратити срце гладно, трудно, Воде ладне напојити жудно; Воду пијеш, а врело жубори, А над тобом