Употреба речи приснило у књижевним делима


Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

ЗОРА ЈЕ; БУДЕ СЕ И ДИЖУ. ОБРАД Да ви причам што ми се приснило. Народа се бјеше много дигло, као некуд да крсте носимо; сунце пече да очи искоче, и тврђа је кудијен идемо.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Ни домаћинства, ни постељине, ни судова! Теби се нешто причуло, привидело, приснило... ЦМИЉА: А оно тамо у шупи, на сицевима? АНЂЕЛКО: Па шта? Јесам ти нешто обећо?

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Је ли, заиста, на њој рибља глава? Или му се то само у сну приснило? Гледао је како Риболика отвара врећу, а из ње нешто блешти. — Па, то је златна лубеница!

»Мора да ми се приснило?« —помисли јаје, али онај исти глас поново рече: — Хоћу напоље! — Па, добро, пустићу те! — рече јаје помирљиво.

Дечак се наже у дубину. Као и увек, улицом је текла река луди. Нико ни да се осврне ни да подигне главу. »Приснило ми се!« помисли дечак, али онај исти глас настави да запомаже: — Спасавај, шта чекаш?

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

А за себе? У раздање и у сутон мучила га је сумња је ли он икада и био Дрвосеча. Можда му се то само приснило? Само у лудоме сну приказало? Ко је он сада? Шта је?

Сав у грозници врати се Белко свом дому, али читаву ноћ није успео ока да склопи. Можда му се летење само приснило? Само као чудо у грозници приказало? Како је споро свитала зора!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности