Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
И тако мислећи стигне најзад у оно царство и присније пред сами двор царев. Види све онако како је оставио, само му је отац много остарио а тако и слуге па и маћеха, а њена
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Колико је бивао даље од ње то га је она присније доживљавала а све јаче осећање, нека густа, разлуђена ватра, потпуно ју је освајало.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Укочени од зиме они се јежили, приљубљивали све ближе, све више, све присније и обоје у болном и неиздржљивом нестрпљењу, у муци очекивали су избавље* Штампан у Бранковом броју Нове Европе. ње.
Ја не могу то ни да замислим. Ја мислим даће се опа убити. Узимајући ме још присније под руку, затим размисливши о нечем, он, после подужег ћутања, исто тако не одговори директно на моје питање.
у њ, ми смо ипак једно другом стезали руку до бола који је мамио врисак, припијајући се све више, све топлије, све присније.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
и војсковође и апостоли можда јаче и дубље мисле своју патњу; али да онај са зубобољом или с морском болешћу кудикамо присније и непосредније своју патњу осјећа, о томе нема сумње.
Као не само за велике ријечи „домовина“ , „част“ , „дужност , „жртва” и томе сличне, већ и за оне друге присније ријечи као што је ријеч „мисао , и ријеч „правда”, и ријеч „крух“; и као што је, на концу, ријеч „живот“, и ријеч
И гле, обаршуњен тамом, обрубљен нестварношћу, изгубио је нешто од своје напетости и свог хладног сјаја, и зазвучао ми присније него икад! Хладноћа, хладна природа. Тако се то обично каже, не тражећи много праву ријеч. Но то не погађа суштину.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Све што је лично и присније било је окренуто унутра и маскирано према спољњем свету. Лични живот, и душевни и телесни, у ствари није смео
Синестезија је производ динамизованог опажања, када се субјект опажања и предмет опажања присније прожимају. Но, како се сиже у роману склапа, тако се и судбинске путање ликова приближавају, да би се на крају
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
не само Пачић, тако изразит својом рококо-апатијом према српскоме проблему, него и многи други, везани за њега горче и присније.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Извиривао сам кроз размакнуто врбово пруће, ловећи најмањи покрет који би могао да се изметне у нешто присније. Час је говорила она, поверљиво, тихо као кад се вршњакиња вршњакињи јада и кад јој обелодањује своје најскровитије
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А теби сам се једино поверавао. Иако ми се никад ниси одао, признај сада, волео си је и ти. Реци ми то. Онда ћеш још присније бити мој, једини. Видиш ли, та витка девојчица испуњавала је мој живот у тешким бесаним ноћима.