Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
И осетих на души слој заборава сив, прахом кад време поспе затурену твар. 2 И видех, у родном крају, присојем на зелен-брегу, где леска листава и дрен, првенце ђурђевке бела рука тражи.
Ћипико, Иво - Пауци
Оно је допирало из зрака и из земље, ширило се је непрестајним валом, падало је и јачало хладом или присојем. И земља и ваздух и све што живе и расте сљубило се у заједнички животни дах, све је сркало одасвуда јутарњу храну...