Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Новаковић). У народном језику овога типа живе многе речи Душанова законика, као: мужити, пристав, подложник итд. Напослетку ћемо поменути да су се око манастира и у турско време држали народни сабори и да се око њих
Матавуљ, Симо - УСКОК
ИИ Тога дана иза подне застуди и небо се наоблачи. Тада се кренуше из Котора: кнез Драго, његов пристав, његових пет браственика и њихове три женске, а придружише им се три његушке жене из других брастава.
“ Тај први дио поворке завршаваше кнез на своме Путаљу. За кнезом пристав, Кићун Крцов Залажанин, гоњаше натоварену мазгу.
— Нако што је плав! Око принципа заврже се мала препирка, јер Крцун, Перо, пристав, Анђе, Горде и оне три претржнице тврђаху да су га виђали, али се не могаху сложити какав је на очи!
Пред кутњим вратима стојаху: кнежевица Крстиња, снаха јој Јоке Милунова с дјететом у наручју, Милица, пристав и њеки Шуто Мирков, младићак из браства. Домаћица бјеше висока и суха, а снаха јој омања, једра.
Својима викну: — Милице, дај видјела! Похитајмо, вјере ви, прије другије! Ђецо, хо’те за мном! Он, пристав и дјечак, сви гологлави изидоше. Јанко скиде фес и капут, остаде у бијелу мундиру, плавим хлачама и чизмама.
Јанко отклони столицу, па подви ноге. Пристав и Шуто збише се један уз другога, подаље и од трпезе и од главара. Па прионуше сви својски, без ријечи.
— На што друга?! Напојали смо се бога од прије зоре досад! — Бјеху ли у цркви сви из куће? — Нико осим кнеза. Пристав је имао посла око пецива. Ја сам им ове године полажајник. Сутра иду женске. Хајд сад умиј се. Ја ћу ти посути!
Сутрадан све три женске из кнежеве куће отидоше у цркву. Кнез и Јанко попише каву, коју им зготови пристав. Сачекаше женске, али не хтједоше јести с њима, него пођоше ка Петровићима.
Јанко додаде смијући се: — И онај принцип, о коме се толико причало. У дворишту попову пристав окреташе пециво, а Гојача се деси на прагу. И она викну Јанка, и потече му у сусрет с ријечима: — А ђе си нам, јадо?
— На, бабо! Ако те похарају, платићеш главом! — А сад, ако има ко да одмах отиде у град — дода Јанко. — Има наш пристав Кићун — рече Јоке... — Занаго је и он у колу! Да идем по њега? — Иди — вели свекар.
Ујутру кнез и жене отидоше опет на покајање. Медик и пристав стигоше у ручано доба. Медик одмах прегледа рану; дуго је пипао и трљао рањено стегно, па извади из једне мале торбе
— Чух од вашега пристава како се поднио у чети и све. А куд оде пристав? — Да-ти, оде на погреб — одговори Милица. Медик се окрене Јанку: — А сад, момче, држи се као и досад и стисни зубе!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Безбрки суђа канда бјеше шаљивац, јер се често сви смијаху. Пристав је мало говорио, али је свакоме потврђивао главом. Љекар, одмах послије јела, закурњави дебелу цигару, гледајући слике
— То су бапске — прекиде га љекар, готово љутито. — Нису то бапске — рече пристав, који је дотле ћутао. — Барем по нашој вири нису...
— Не помажу, богме, ни нашијем, ни вашијем, но су добро дошле поповима! Суђа се насмија, а пристав поцрвење, па поче причати како су сви православни уопће слабо обавијештени у стварима своје вјере, а најобразованији
Љекар је најприје порицао потребу тога обавјештења, па онда чак и потребу вјеровања, али кад пристав преврши мјеру својим хвалама латинској цркви, тада и доктор поче хвалити своје православље, да, заиста, боље не хоћаше
За њима иђаше Вртиреп, носећи кутијицу светога уља. За Вртирепом осталијех пет фратара, пристав и писар, сваки са запаљеном воштаницом.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Кула нам је пуна. Све су барјактари, прваци и качаци... — А ја што сам?.. Пристав, Циганин, раја, просјак?!.. Нијесам за вашу одају?.. Не могу сјести међу ваше барјактаре или качаке?.. А?..
Ћипико, Иво - Пауци
— Јесте ли вид јели' како их је онај враг, политички управитељ, мотао данас? — јави се судбени пристав Балић и погледа на Иву, који је с њиме у истој соби радио... — Сигурно ће их уловити...
— О чему је говор? — упита доктор. — Један обичан случај, — одговори безбрижно судбени пристав. — Занима само нас... — Да чујемо и ми! — замоли доктор. — Неки сељак ударио другога.
А биће да су свједоци криво казали... — Међутим, — прослиједи судбени пристав наоко равнодушно, — ја ако немам доказа, мало ми се мари, и таман хтједох да окривљеника ријешим, кад се јави са
Он не мисли него на зло. — Тако је! — потврди Иво, озловољивши се. — Опростите, господо! — важно узе ријеч судбени пристав, — али у овоме случају замјеник јавнога ту житеља има право... Иде по закону...
Иде по закону... — И мени се чини, — потврди порезни пристав Спасић, и једнако се потсмјешкује. — Наравно, човјеку је негда тешко, — говори судбени пристав мирно...
— Наравно, човјеку је негда тешко, — говори судбени пристав мирно... — И мени није мила строгост... Па и друкчије наш положај је мучан!
— За нас и нема, — одговори судбени пристав. — Боље пијмо! — јави се к'о иза сна Иво. — Дакле, ко плаћа? — Ко извуче узао!
Па налију у чашице и куцају се. — Сада, да идемо! — јави се порезни пристав, пошто испише. — Вама је досадно ако се о бирокрацији не говори, — нашали се доктор.
— Треба ићи, близу је једанаеста, — одлучи се и судбени пристав који бјеше задријемао. — Сутра имам странака! — Дуго је до девете, — спази Иво.
Ви најбоље знате да се не држим аристократски, — рече и лијено се диже. За њим се диже и порезни пристав; поздраве друштво и изиђу.
Судбени пристав Балић сједи за столом и сматра их, а замјеник државнога одвјетника стоји прислоњен уз прозор; он их гледа кроз црне
— с увјерењем одговори Иво и прихвати се нагло јела. — Ма и мора се строго! — опази порезни пристав. — Немате појма, докторе, какови су. И ја сам се данас на једнога расрдио; глуп к'о не знам што.